subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Koliko pandemija košta svet

Teške posledice po svetsku ekonomiju plaćaju pre svega radnici koji su veliki gubitnici duboke recesije, protivepidemijskih restriktivnih državnih mera i time izazvanog nasilnog restrukturiranja većine industrija i čitavih nacionalnih privreda
(Фото ЕПА/Juan Ignacio Roncoroni)

BEOGRAD/ATINA – Pandemija koja je prvi istinski i neviđeno istovremeni globalni događaj u modernoj istoriji, udarila je dosad uglavnom razvijeni svet, piše danas grčki list „Efimerida ton sintakton” i iznosi kolika je zasad cena.

Teške posledice pandemije po svetsku ekonomiju plaćaju pre svega radnici koji su veliki gubitnici duboke recesije, protivepidemijskih restriktivnih državnih mera i time izazvanog nasilnog restrukturiranja većine industrija i čitavih nacionalnih privreda.

U svetu je samo tokom prva dva meseca ove godine gubitak bruto-domaćeg proizvoda (BDP) iznosio 6,3 hiljade milijardi dolara. To je najrealnija procena međunarodnih organizacija na osnovu globalne recesije od 4,5 odsto 2020. godine i s obzirom na to da je svetski BDP 2019. godine bio 86 hiljada milijardi dolara.

Globalni dug - javni i privatni - dostigao je krajem februara 281 hiljadu milijardi dolara. To je 355 odsto svetskog BDP-a, prenosi Beta.

Polovina porasta ukupnog duga u svetu za 24 hiljade milijardi dolara tokom pandemije, posledica je mera koje su preduzele države.

Druga polovina je novi dug preduzeća (povećan za 5,4 hiljade milijardi dolara), banaka (za 3,9 hiljada milijardi dolara) i domaćinstava (za 2,6 hiljada milijardi dolara).

Globalni javni dug dostigao je tako 123,9 odsto BDP-a, dok je 1946. godine, posle završetka najrazornijeg oružanog sukoba u ljudskoj istoriji - Drugog svetskog rata, ukupan svetski dug bio 124,1 odsto BDP.

Zbog rashoda izazavanih pandemijom, budžetski deficit država sveta je dostigao 11,8 odsto svetskog BDP-a, a 2019. je bio 3,8 odsto.

Apsolutni rekord drže SAD, gde je budžetski deficit prošle godine dostigao 17,8 odsto (a 2019. je bio 6,4 odsto), dok je u evrozoni gde su uravnoteženi budžeti obavezni, deficit skočio sa 0,6 odsto 2019, na 8,4 odsto BDP 2020.

Do kraja 2020. godine širom sveta je izgubljeno 114 miliona radnih mesta. Od toga su 33 miliona nezaposleni, a 81 milion je čak napustio ekonomski aktivno stanovništvo i više ne traži posao.

Izgubljeni radni sati tokom pandemije - zbog otpuštanja, ili delimičnog ili potpunog prestanka poslovanja, ravni su radnom vremenu 255 miliona stalno zaposlenih.

Evropa je zabeležila najveći procenat (14,6 odsto) radnika koji su nezaposleni, ne rade zbog prestanka poslovanja ili im je skraćeno radno vreme.

Svetski rekord po gubitku radnih mesta postavljen je u SAD u aprilu prošle godine, kada se gotovo 21 milion radnika prijavio za pomoć za nezaposlene.

Prihod zaposlenih u svetu se 2020. godine smanjio za 3,7 hiljada milijardi dolara. To je ravno padu prosečne zarade od 8,7 odsto, odnosno iznosi 4,5 odsto svetskog BDP-a. Najveća smanjenja prihoda zaposlenih (prosečno 12,3 odsto) su u najsiromašnijim zemljama sveta.

Procenjuje se da se ukupan obim svetske trgovine (uvoz i izvoz) smanjio za 9,2 odsto u 2020. godini, što je 4,5 odsto svetskog BDP-a.

Najveći spoljnotrgovinski udarac 2020. godine pretrpela je Latinska Amerika (sa gubitkom od 7,5 odsto BDP-a) i Evropa (sa 7,3 odsto gubitka), a najmanji gubitak je imala Azija (samo 2,5 odsto), zahvaljujuči brzom rastu izvoza Kine.

Vrednost akcija na svim svetskim berzama (globalna kapitalizacija) dostigla je 110 hiljada milijardi dolara jer je tokom pandemije vrednost akcija porasla za 20 odsto u poređenju sa 2019. godinom.

„Berzanski lešinari” - piše grčki list - „primenili su do maksimuma staru izreku: 'Kad vidiš krv, kupuj, kupuj, kupuj!' “, što je berze dovelo „do mahnitog rasta”.

Baš u godini pandemije (mart 2020-mart 2021.), najpopularniji berzanski indeks, njujorški „Dau Džons”, rastom od 65 odsto postavio je rekord svih vremena (preko 33.000 poena).

Tehnološki indeks Volstrita „Nasdak” zaradio je 81 odsto, deonice digitalnih giganata poskupele su od 60 do 110 odsto.

Akcije američkog proizvođača električnih automobila TESLA su za godinu dana poskupele za čak 670 odsto.

I sve evropske berze su zabeležile rast, neke i do 100 odsto, piše grčki list koji je članak napisao na osnovu podataka EUROSTAT-a, MMF-a, OECD-a, Međunarodne organizacje rada (ILO), Instituta za međunarodne finansije (IIF) i službe EU za istraživanje informacija EUROFOUND.

Komеntari4
36525
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljudmila
Neke kosta, a neki bogami su dobro napunili svoje kase, preko rada od kuce i tako kompanije lisile sebe svih obaveza sto kancelarijski poslivi zahtevaju. I pored toga ne placanja putnih troskova radnicima i toplih obroka
Dušan
Postradale su oblasti koje u suštini nisu ni potrebne ljudima: visoki turizam, besmisleni saobraćaj ( teretni je očuvan), prodaja tekstila koju kupuju oni što nemaju svoj mozak nego kupuju što im kažu, nočni klubovi, saloni raznoga vida, ski centri, kockarnice....i još mnogo toga čoveku nepotrebnog.
Леон Давидович
Корона је донела пропаст човечанству у многим областима.Економски губици су несагледиво велики.
slobodan
Kosta manje nego da je nastavljeno onako kako je bilo pre ,sto je vodilo svet u propast. Korona je lek za bolesnu duznicku ekonomiju i potrosacko drustvo. Ove berze ce tako da puknu za nekoliko meseci. Papirici koje zovete novcem nece vredeti nista.Ni naduvano zlato, ni bitkoin..Nadam se da masovni turizam kakav smo imali do sada nikada nece zaziveti. To je bio kancer. Kao i mnogo toga drugog . Na cega su sve ljudi bili ubedjeni da trose pare je ta bolest koja mora da se izleci.Sve ide po planu

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja