Ponedeljak, 20.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Upotrebna vrednost poligrafa na sudu

(Фото ЕPA-EFE/ Sergei Alexsandrov)

Reč poligraf je najčešće pominjana u srpskim pisanim i elektronskim medijima u poslednjih tridesetak dana. Poznajemo li dovoljno aparat koji ima cilj da razdvoji istinu od laži i poznajemo li dovoljno polemike koje ukazuju na problematičnu argumentaciju teorijskog obrazloženja upotrebe poligrafskog testiranja i vrednosti dobijenih rezultata koje podržavaju validnost ovakvog testiranja?

Naziv poligraf potiče od latinskih reči poly – više i grafein – pisati. Poligraf je instrument koji istovremeno snima dva ili više kanala podataka.

Italijanski naučnik Čezare Lombrozo među prvima je, 1895. godine, pristupio upotrebi instrumenata za prva praktična testiranja osumnjičenih lica, a u izveštajima se navodi da je krivicu utvrđivao na osnovu nivoa krvnog pritiska ispitanika.

Nauka smatra da je pravi tvorac savremenog poligrafa Džon Larson, koji je još kao student medicine na Kalifornijskom univerzitetu 1921. godine koristio odvojene aparate za merenje krvnog pritiska, pulsa, disanja i električnog otpora kože.

Poligrafski aparat sastoji se od tri osnovne komponente: senzora, digitalne konzole i kompjutera s određenim programom. Senzori i digitalna konzola predstavljaju hardverske dodatke koji funkcionišu na principu rada elektronike i elektromehanike. Fiziološke reakcije ispitanika registruju senzorima signal koji šalju u konzolu, a ona ih pretvara u digitalni signal i određenim kompjuterskim programom vrše se obrada i beleženje fizioloških reakcija ispitanika.

Poligraf ne detektuje laž kao takvu, dakle ne meri direktno laganje. Ono što zapravo meri jesu fiziološke promene do kojih dolazi prvenstveno zato što je osoba emocionalno (po)buđena.

Uloga ispitivača, odnosno nadležnog službenog lica odgovarajućeg organa je ogromna. To mora biti osoba koja poseduje multidisciplinarna znanja iz raznih nauka, poput kriminalistike, psihologije, fiziologije, krivičnopravnih nauka. Profesori Živojin Aleksić i Milan Škulić navode da bi po njihovom mišljenju za to bio najkompetentniji sudski psiholog.

Stav većine teoretičara jeste da je opravdana upotreba poligrafa na početku rada na određenom krivičnom događaju – na početku kriminalističke obrade predmeta, a ne u sudskom postupku koji mu sledi. Njegova upotreba kao krajnjeg sredstva ne dolazi u obzir, jer tada rezultati izostaju.

Poligrafsko ispitivanje može se vršiti samo uz poštovanje principa dobrovoljnosti, neophodno je da lice koje bi trebalo podvrgnuti poligrafskom ispitivanju da svoj neposredni pristanak.

Struktura i sadržina pitanja koja se postavljaju ispitaniku su ključni deo poligrafskog ispitivanja. Njihov redosled, značenje i osobine u velikoj meri mogu dovesti do željene reakcije ispitanika.

Test kompleksa krivice i test vrhunca napetosti – indirektni test, predstavljaju najznačajnije metode poligrafskog testa.

Ispitivač, a ne poligrafski aparat je najvažniji element verodostojnosti dobijenih rezultata. Primarna svrha poligrafskog testa u bezbednosnom proveravanju je identifikacija individua koje predstavljaju ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost.

Britanski psiholog Džefri Ban ističe da poligraf nije samo mašina, nego kompleks tehnika, principa, procedura i simbola. Autor naglašava krucijalni doprinos senzacionalistički nastrojene štampe, koja je doprinela poimanju ove mašine kao moćne.

Poligraf bi trebalo prihvatiti samo kao inicijalno sredstvo o krivici, nema snagu dokaza pred sudom, ali može pomoći da se pronađu drugi dokazi. Treba da služi za usmeravanje istrage, selekciju osumnjičenih i za otkrivanje novih dokaza.

Poligraf nije stopostotno savršena tehnika da bi se njom zaista mogle detektovati lažne izjave i teško je poverovati da će ikada postojati uređaj koji će sa stoprocentnom sigurnošću ukazivati na to da li osoba govori istinu ili ne. Tome najbolje svedoči i najpoznatiji slučaj bivšeg agenta CIA Oldriča Hejzena Ejmsa, optuženog da je špijunirao za Ruse, koji je „prošao” dva poligrafska testiranja u vreme dok je informacije odavao Rusima. U početku je bio prestrašen zbog same pomisli da ga čeka poligrafsko ispitivanje, ali su ga iz KGB-a savetovali da se „samo smiri”.

Vladimir N. Lapčić,
pravnik, član Sekcije za kriminologiju srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Из Британије
Узимају све најгоре алатке из америчког правосудно-поправног система у коме труне гомила невиних људи. Машина чије записе тумаче обични полиграфски техничари а не криминолози, психолози и социолози никада неће утрврдити истину. Обично замајавање јавности, које у Србији очигледно лако пушта корење. Да је не знам колико невин појединац никада не треба да препусти судбину машини којом рукују приучене особе.
Саша Микић
Останите и даље у Британији. У Србији полиграф није никад био, нити је данас доказ на суду и користи се само ради даљег усмеравања истраге. То што је сензационалистички писано о полиграфу у медијима и што појединци верују да ће своју ''невиност'' доказати на полиграфу је пуко замајавање.
Киза
Чињеница је да се у Србији придаје превелик значај полиграфском тестирању! Сам полиграф није никакав свемогући "детектор лажи", већ помоћно средство за усмеравање истраге! Резултати добијени тим путем не могу бити употребљени у судском поступку чак и ако у даљем току истраге буду потврђени! Ако нема материјалних доказа који поткрепљују истрагу они сами не важе! Друго је питање зашто код нас чак и људи на високим положајима ове резултате представљају као необорив доказ? Само питам...
Која
Познате су технике којима се увежбава превара полиграфисте и полиграфа то су нејавне технике које се уче а могуће их је наћи чак и на интернету уз мало добре воље. Нове технологије које укључују аи у многоме су успешније у указивању на могуће неистине у нечијим изјавам, у члану који дефинише полиграфско испитивање као полицијску технику чак је 14 случајева када се не може користити. Комбинација искусног испитивача камере психолога и аи софтвера који анализира зеницу успешнија је од полиграфисте.
Саша Микић
Психопате, а поготово патолошки лажови не треба уопште да вежбају за полиграф, јер они сами верују у оно што лажу. Насупрот томе су изузетно поштени људи, који ће у стресним ситуацијама (када се нађу неоправдано оптужени за нешто што нису урадили) реаговати онако како не треба и дати погрешну слику на полиграфу, а такође у случају било каквог софтвера и камере.
Senior75
Poligraf meri neke parametre ljudskog organizma, a tumaci ih covek na snovu sopstvenih percepcija istih.I to tumacenje bi trebao da radi konzilijum strucnjaka iz vise oblasti medicine.Zdrav I bolestan covek ne mogu imati iste reakcije, pa znaci ne mogu ni dati iste rezultate.A ako to radi samo jedan covek, operater na toj masini stvar je veoma diskutabilna.I zasto se medicinski strucnjaci o tome ne izjasnjavaju nego samo pravnici I policajci?
Саша Микић
Правници и полицајци се изјашњавају о томе, јер је полиграф ''смишљен'' за њихове потребе. Медицинарима не треба да процењују да ли неко лаже или не. Људска личност је врло сложена ствар, па због тога и због онога што се и ви навели, реакције на полиграфу се тумаче на основу искуства, а не на основу неког врхунског предзнања. Има и полицајца, који имају тако рећи ''урођен'' полиграф, па могу да процене да ли их неко лаже или не, али та процена као и у случају полиграфа није валидан доказ на суду

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.