petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.03.2021. u 08:53 Jelena Kavaja

Japanke se bore da sačuvaju devojačko prezime

Apsurd je da se čak i nova ministarka za rodnu ravnopravnost protivi promeni zakona
Супружници по садашњем закону морају да имају исто презиме (Фото EPA-EFE/Kimimasa Mayama)

Dugačko pitanje koje matičari u Srbiji postavljaju mladencima u vezi s prezimenom u Japanu nije tako komplikovano – muž i žena moraju da se prezivaju isto. Iako je moguće da mladoženja uzme mladino prezime, u 96 odsto slučajeva žene su te koje se odriču svog. U znak protesta zbog arhaičnog zakona Mari Inou i njen verenik Kotar Usuji kažu za Bi-Bi-Si da venčanje ne dolazi u obzir.

Japan je jedna od svega nekoliko razvijenih zemalja koje zabranjuju različita prezimena u braku i taj zakon, po oceni UN, diskriminiše žene. Britanke su se za pravo da zadrže devojačko prezime u braku izborile krajem 19. veka, a Amerikanke 1972. godine. Za Japanke ta borba i dalje traje. Vrhovni sud im je 2015. zadao udarac zaključivši da zakon o prezimenu ne krši Ustav i da je na parlamentu da li će doneti novi zakon. Za aktivistkinje je ovaj postojeći – dokaz potčinjenosti žena u zemlji u kojoj muškarci dominiraju u politici, ekonomiji i kulturi, dok se od žena očekuje da se brinu o deci i domaćinstvu i onda kada su zaposlene.

Imenovanje Jošihide Suge za novog premijera prošle godine nakratko je pobudilo nade, jer je on otvoreno podržao reformu prezimena. Međutim, u decembru vlada u plan za rodnu ravnopravnost uopšte nije unela pitanje prezimena, pod pritiskom konzervativnih poslanika koji smatraju da bi novi zakon uništio strukturu društva zasnovanu na porodici.

Iako vlada želi da se više žena pridruži radnoj snazi, čini se da rodni jaz raste. Japan je pao 11 mesta u odnosu na prethodnu studiju o jednakosti Svetskog ekonomskog foruma i sada je na 121. mestu od 153 države. Neki ga zovu demokratijom bez žena, pošto ih je u vladi samo dve, a u parlamentu manje od 10 odsto. Nedavno je šef Olimpijskog komiteta Joširo Mori morao da podnese ostavku zbog seksističkog komentara da „sastanci s pričljivim ženama znaju da se otegnu”. Posle toga je generalni sekretar LDP-a rekao da žene treba da budu prisutnije na ključnim sastancima, ali se ispostavilo da je ideja da one budu samo fizički prisutne, ali da se ne javljaju za reč, nego da ideje pošalju napismeno.

Apsurd je da se nova ministarka za rodnu ravnopravnost Tamajo Marukava protivi promeni zakona o prezimenu. Marukava je inače njeno devojačko, koje koristi u javnom životu, dok je u dokumentima Otsuka, po suprugu, takođe poslaniku vladajuće Liberalno-demokratske partije (LDP). Ona je bila u grupi od 50 poslanika koji su apelovali na skupštinu prefekture Saitama da ne usvoji mišljenje o promeni zakona, što je bio put da to pitanje dođe na dnevni red u parlamentu.

Konzervativni političari i analitičari smatraju da bi različito prezime supružnika narušilo tradicionalni koncept porodice, koja u središtu nema pojedinca već familiju.

„Za mnoge, žena koja ne želi da preuzme prezime muža narušava mnogo više od nuklearne porodice, ona narušava celu ideju porodice”, kaže za Bi-Bi-Si Linda Vajt, profesorka japanskih studija na američkom koledžu Midlberi. Objašnjava kako je tradicionalni japanski sistem koseki (porodični registar), zasnovan na domaćinstvima s jednim prezimenom, pomogao očuvanju patrijarhalne kontrole svuda, od vlade do velikih preduzeća.

Čini se, međutim, da je samo japansko društvo otvoreno za promene. Anketa iz oktobra je pokazala da skoro više od 70 odsto ispitanika ne mari ako supružnici imaju različito prezime, a samo 14,4 odsto podržava sadašnji zakon.

U ovom trenutku pred sudovima je još devet tužbi u kojima se traži pravo na različita prezimena u braku. Tužitelji nisu samo žene, nego i muškarci. Među njima je 21-godišnji Seići Jamasaki, koji je u vanbračnoj zajednici, jer ni on ni partnerka nisu hteli da menjaju prezime. Neke žene se žale da im se promena prezimena može loše odraziti na karijeru i da je komplikovano menjati dokumenta. Neke druge, pak, kažu da je odluka da uzmu prezime supruga prirodna, jer je tako porodica celovitija. Na kraju, suština borbe je da svako može da odluči kako želi. Britanke su se odavno izborile da zadrže prezime, ali, prema podacima iz 2016, svega 10 odsto njih to i čini

Komеntari10
e25b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

LaCosta
Ideja klasicne porodice je dosta diskutabilna jer je u jednom trenutku muskarac uzeo sebi za pravo da zenu smatra svojim licnim vlasnistvom. Danas mi imamo osecaj da je oduvek bilo tako ali to nije istina. Tu je koren istorijske obespravljenosti zenskog pola, svidjalo se to nama ili ne.
No name
I devojčko prezime je od nekog muškarca, u ovom slučaju od oca. Detinjasti rat (jednog dela) žena protiv razuma i činjenica samo otvara nove frontove, a ne beleži ni jednu pobedu...
Sanja
Svako ima pravo na izbor, to je poenta
dusan1
Da se neko ne uvredi ! Ako svakom žitu ima kukolja ne znači da svakom kukolju ima žita !
Pogled iskosa
Pa ako će žena (ili muž, svejedno) zadržati potpunu autonomiju nakon sklapanja braka po pitanju prezimena (a najčešće i imovine-predbračni ugovori), onda to više nije brak nego "udruženje građana" ili neka vrsta "bračne zadruge" (analogno predratnim stambenim zadrugama, a koje su služile samo u svrhu prevare države za porez na promet).
Pepeljuga
A ti se kao ozenio slep od ljubavi. Svaki brak (a danasnji pogotovo) manje-vise potpada pod taj tvoj zakon.
Pogled iskosa
Dopuna prethodnog komentara: Da se razumemo, nemam ja ništa protiv tog trenda, ali sam protiv da se takva vrsta bračne zajednice naziva brakom i da je podložna ZakonU o braku i porodičnim odnosima. Neka to pređe u Zakon o obligacionim odnosima gdje i spada.
Prikaži još odgovora
Aleksa Markovic
Управо традиционалност која се одржава у Јапану, је саградила данашњи Јапан. Да није било традиционалности, Јапан не би био тако јака држава. Много можемо да научимо од Јапанаца, од радних навика, па до дизајна и модерних технологија. Само држава која се придржава традиције, може да иде напред, без рушења и ружења властите прошлости. Нажалост у Србији се традиција гуши, а узима се пуно лошег из Европе, иако намa то само штети.
Andjelija Dejic
Današnji Japan nema veze sa tradicionalnošću, sestra mi živi tamo i verujte mi da je Japan samo jedna u nizu kapitalističkih zemalja u kojoj je porodica na poslednjem mestu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja