sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.03.2021. u 09:20 Dimitrije Bukvić

Isplaženim jezikom do Nobela za Milevu Marić

Ova naučnica koja je u 19. veku rušila rodne stereotipe zaslužuje više od fusnote u istoriji: bila je gorostasna fizičarka i matematičarka, koautorka najznačajnijih Ajnštajnovih radova, zahvaljujući kojima mu je dodeljena Nobelova nagrada
Милева Ајнштајн (Фото: Јутјуб/принтскрин), Алберт Ајнштајн (Фото Википедија)

Povodom stogodišnjice od proglašenja Alberta Ajnštajna za laureata Nobelove nagrade za fiziku (1921), na društvenim mrežama je pokrenuta međunarodna kampanja „Nobel za Milevu”. Cilj akcije je da se Nobelovoj fondaciji i svetskoj javnosti ukaže na nepravedno zaboravljene zasluge koje je za Ajnštajnova otkrića imala njegova prva supruga, Srpkinja Mileva Marić.

Kampanju je pokrenula internacionalna neprofitna organizacija „Inspiring Girls”, a u njoj mogu da učestvuju svi koji na instagram, fejsbuk ili tviter nalozima ove NVO postave selfi s isplaženim jezikom, uz oznaku „#NobelForMileva”. Poza za slikanje je, naravno, preuzeta s najčuvenije Ajnštajnove fotografije.

U saopštenju dostavljenom „Politici”, organizatori izražavaju nadu da će ova akcija rezultirati možda i odlukom Nobelovog komiteta da znamenito priznanje naknadno dodeli i Milevi Marić (što je teško očekivati jer se Nobelova nagrada od 1974. ne dodeljuje posthumno). Ili, barem, da se ukaže na potrebu jednakog tretiranja muškaraca i žena kroz istoriju, ali i u sadašnjosti. To je dodatni razlog zbog kojeg je akcija pokrenuta upravo u martu, mesecu u kojem se slavi i Međunarodni dan žena.

„Mileva je bila gorostasna fizičarka i matematičarka, ujedno koautorka nekih Ajnštajnovih ranih naučnih radova, koji su kulminirali člancima iz 1905. zahvaljujući kojima mu je dodeljena Nobelova nagrada. Nakon toga, Albert Ajnštajn je postao sinonim za genija, dok je Mileva pala u zaborav. Zato ova kampanja poziva ljude da daju novo značenje čuvenoj fotografiji Ajnštajna i pretvore je u simbol borbe za jednaka prava. Podržimo Milevu i sve druge žene koje zaslužuju mnogo više nego da ostanu fusnota istorije, čime ćemo ujedno osnažiti mlade devojke i devojčice da ne odustaju od svojih snova i da ruše stereotipe”, navodi se u ovoj organizaciji.

U pozivu ljudima da se priključe akciji na društvenim mrežama, podseća se da je Mileva Marić (Titel, 1875 – Cirih, 1948) bila, između ostalog, jedina žena koja je zajedno sa Ajnštajnom pohađala Politehnički institut u Cirihu (studirali su fiziku i matematiku) i sarađivala sa njim na njegovim teorijama koje su uticale na savremenu fiziku. Inače, ona je bila tek peta žena koja je primljena na tu visoku školu. Prethodno je osnovnu školu završila u Rumi, a zatim je 1886. upisala žensku gimnaziju u Novom Sadu, da bi zatim prešla u Kraljevsku malu realnu gimnaziju u Sremskoj Mitrovici. Školovala se i u Šapcu i Zagrebu, nakon čega je 1894. obrazovanje nastavila u Cirihu jer je to bio jedan od retkih evropskih gradova koji je na fakultete primao i žene. Tamo je upoznala Alberta Ajnštajna, s kojim je u braku bila od 1903. do 1919. godine.

Mileva Marić preminula je u Cirihu, gde je i sahranjena. Na njenom grobu se danas nalazi poruka: „S ponosom i ljubavlju od srpskog naroda.”

Znate li ko je ova žena?

Ovim pitanjem počinje spot od minut i 28 sekundi, na engleskom jeziku, koji je dostupan na „Jutjubu”, pod nazivom „Nobel za Milevu”. Dok promiču crno-bele fotografije od detinjstva do rada sa Ajnštajnom, navodi se da je ova izuzetna fizičarka i matematičarka prokrčila put kroz svet nauke u 19. veku u kojim je bio dozvoljen ulazak samo muškarcima. Ona je bila Ajnštajnov životni partner i koautor njegovih najznačajnijih radova. On je zalužio mesto u istoriji. Mileva ga zaslužuje takođe, i kao nepravedno zaboravljena naučnica i kao simbol borbe žena za jednaka prava s muškarcima, navodi se na kraju spota.

Ciljajte visoko i radite ono što želite

Verujem da svaka mlada žena ima pravo da izabere šta god želi da radi u životu. Jedina granica njenih snova su njeni napori da ostvari taj cilj. Znamo da do šeste godine deca klasifikuju poslove na osnovu smernica koje nameću polne razlike, a da je do 12 godine više od polovine devojčica već orijentisano ka ulogama koje nameću rodni stereotipi. To može imati veliki uticaj na odluke o njihovoj budućnosti, daljem obrazovanju i odabiru karijere. Zato sam osnovala „Devojke koje inspirišu” – jer želimo da devojke širom sveta imaju lakši pristup ženama kao uzorima u životu. Na planeti su milione žena koje čine čudesne stvari i devojčice moraju da imaju mogućnost da se upoznaju sa njihovim radom i shvate koliko imaju širok spektar mogućnosti u životu. Želim da pokažemo devojkama da su slobodne da odluče šta hoće da urade sa svojim životom, da ciljaju visoko i da se trude i rade kako bi ostvarile svoje snove, bez obzira na to gde žive. Zato što je to njihovo pravo, zato što im to duguju i žene i muškarci moje generacije, napisala je u uvodnom slovu na sajtu ove organizacije osnivač Mirijam Gonzales Duartes.

Priča o Milevi Ajnštajn samo je deo napora kojima se inspirišu devojčice širom planete.

Komеntari20
694af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana
Nemam ništa protiv inspiracije devojčica širom planete, ali za tu svrhu vam trebaju prave žene iz nauke kao npr. žene u fizici - Donna Strickland (nobelova nagrada 2018), Maria Goeppert Mayer (1963), Marie Curie (1903) ili u hemiji - Emmanuelle Charpentier (2020), Dorothy Crowfoot Hodgkin (1964), Irène Joliot-Curie (1935) itd. Gospođa Mileva Marić nije nikada nigde objavila ništa što bi se moglo kvalifikovati kao naučni rad. Teoretičarima zavere nije mesto u ozbiljnoj štampi.
Драган Станковић
Данас бисмо рекли да је Ајнштајн конторверзна личност. У односу према Милеви био је сурово некоректан па чаки зао, за шта постоје бројни објективни докази - писма која јој је упућивао након развода. У писмима која јој је слао док су били у љубави говори јој о њиховом заједничком раду и моли је за помоћ. Сви радови су им били заједнички и потписани са Марити - Ајнштајн. Иначе, чувена Ајнштајнова формула Е=mc2 је чиста крађа од француског научника Поенкареа који ју је први објавио у облику m=E/c2.
Kontraverzne ličnosti?
Jedine kontroverzne ličnosti ovde su razni teoretičari zavera kao vi. Nijedan naučnik rad nigde nije potpisan sa "Mariti-Ajnštajn". Nije čudno da supružnici mole jedno drugo za podršku u radu, i mnogi naučnici se zahvaljuju svojim suprugama za podršku u knjigama. Formula m = E/c2 za masu elektromagnetnog zračenja bila je poznata. Ali univerzalni zakon E = mc2 za ekvivalentnost svake mase i energije nije. Krađa u nauci je kada se nešto objavi bez citiranja izvora. Time se Ajnštajn nije bavio.
Вера
Коме се то плази језик? Какав неукусан избор за привлачење научног признања и присталица. Чија је то идеја? Као да је намењена да се исмева Милева. У једној од Ајштајнових биографија на енглеском се истиче да су њих двоје били нераздвојни и сарађивали за време студирања а да су и живели заједно и да су се венчалим због љубави. Током живота људи се мењају. Дубоко је патила али није изгубила разум никада.
Gaston
Koji su radovi Ajnštajna posle razvoda od Mileve? Nešto se ne sećam da je nešto objavio.
zoran stokic
Stvaranje naučnih teorija se bitno razlikuje od čina otkrića u primenjenim naukama i tsl. Naučne teorije nisu neko prosto odražavanje sveta koji nas okružuje, već predstavljaju organizovanje i strukturiranje tog sveta uz pomoć principa i formi koji sami po sebi nisu empirijski dati; to se odvija u logički neuhvatljivom psihološkom bljesku "logike otrića", uz dejstvo razuma, i ono naučniku omogućuje da "rasuđuje unazad", nešto nalik "retrodedukciji" ili vraćanju filma unazad.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja