četvrtak, 06.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 22.03.2021. u 13:37 Olivera Popović
PORODIČNI LEKAR

Fibroza pluća je ozbiljna komplikacija

Kod najvećeg broja pacijenata s kovidom 19 promene u plućima potpuno se povuku, ali kod nekih dolazi do nastanka tkiva, koje smanjuje elastičnost ovog organa i sposobnost da se širi i obezbedi dovoljne količine kiseonika iz vazduha
Скенер важан за постављање дијагнозе, али и за праћење дуготрајног ковида (Фото: EPA /Remko de Waal)

Poznato je da je veliki broj ljudi s kovidom 19 otpušten iz bolnica bez procene stepena njihovog oporavka. Dosadašnje iskustvo, međutim, ukazuje da se kod značajnog broja pacijenata (između 30 i 50 odsto) dugotrajne tegobe održavaju nakon preležane bolesti. Brojni simptomi, neretko praćeni i poremećajima plućne funkcije, nalazima u krvi i promenama koje se na plućima otkrivaju na radiografijama i skeneru grudnog koša nazivaju se dugotrajni kovid.

Na ovu pojavu ukazuje dr Dragana Jovanović, supspecijalista pulmologije i onkologije, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, u penziji i član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva.

Ona zato ukazuje da je važno da se posle otpuštanja iz kovid bolnice pacijenti prate, jer to omogućava da se sagleda kako ide oporavak i u kojoj meri se promene tokom prvih nekoliko meseci povlače, kod koga zaostaju, a kod koga se pogoršava nalaz.

Važna fizikalna terapija

Time se pravovremeno prepoznaje potreba za fizikalnim merama rehabilitacije, jer je to način da se smanje trajne posledice, pre svega po disajne organe. Osim toga, to je neophodno i da bi se uradile dalje medicinske pretrage i sprečile nove komplikacije, od kojih neke mogu biti opasne po život.

– Najvažnije komplikacije koje mogu biti i opasne po život su fibroza pluća (ožiljavanje) i tromboze koje mogu izazvati plućnu emboliju ili trombe u krvnim sudovima mozga – upozorava profesorka Jovanović, ali i umiruje objašnjenjem da se najveći broj pacijenata lepo oporavi, a da se komplikacije dešavaju u manjem procentu slučajeva.

Ipak, dugotrajni značaj svih ovih efekata još nije dovoljno definisan.

Među najčešće dugotrajne tegobe preležanog kovida 19 spadaju otežano disanje – dispneja, kašalj, slabost, bolovi u mišićima i zglobovima, gubitak kondicije. Česte tegobe koje se odnose na disajne organe jesu bolovi u grudima (osećaj pečenja i pritiska), poremećaj regulacije telesne temperature (valunzi, povišena temperatura ili groznica – pre svega nakon fizičkog napora ili opterećenja), zatim poremećaj srčanog ritma, poput preskakanja srca (ekstrasistola), ubrzani puls pri mirovanju i različite neurološke tegobe (poremećaj pamćenja i koncentracije, vrtoglavica).

Doktorka ističe da su najozbiljnije dugotrajne komplikacije srećom ređe, ali zahvataju disajne organe, pa tako nastaju respiratorni poremećaji i oštećenja plućne funkcije.

Profesorka Jovanović iznosi i podatke iz preliminarnih analiza i studija koje pokazuju da je otežano disanje najčešći simptom šest nedelja nakon otpusta: bilo je zabeleženo kod 47 odsto pacijenata i praćeno kašljanjem u 15 procenata. U 12. nedelji, samo 39 odsto pacijenata još je osećalo otežano disanje, ali 15 procenata je i dalje kašljalo.

Snimci na skeneru pokazali su da šest nedelja nakon otpusta iz bolnice kod 88 odsto bolesnika postoje oštećenja pluća. Šest nedelja kasnije taj procenat je pao na 56 odsto, što znači da je više od polovine tih pacijenata još uvek imalo neke plućne promene. Među pacijentima nije primećen nijedan znak fibroze, nepoželjnog ožiljavanja, koje smanjuje elastičnost ovog organa i umanjuje sposobnost pluća da se šire i udisanjem dobiju dovoljnu količinu vazduha. Fibroza smanjuje i mogućnost krvnih sudova pluća da preuzmu dovoljne količine neophodnog kiseonika iz vazduha.

Nedavno su objavljeni rezultati britanskog istraživanja o dugotrajnom kovidu, koje je, u proseku dva meseca, pratilo blizu 400 obolelih po izlasku iz bolnice. Oko trećine pacijenata nije imalo pridružene bolesti, koje su same po sebi rizik za teži oblik. Više od polovine pacijenata imalo je konstantni nedostatak vazduha, trećina hronični kašalj i više od dve trećine malaksalost, umor uz nemogućnost da tolerišu neke relativno umerene napore.

Kontrolnim skenerom utvrđeno je da je kod devet odsto pacijenata došlo do pogoršanja nalaza na snimcima pluća, koje ukazuje na veću mogućnost da se radi o razvoju neželjenog ožiljavanja, fibrozi pluća.

Vežbe disanja

– Pacijenta treba obučiti fizičkim i vežbama disanja koje će obavljati u kućnim uslovima, a posebno je važno uputiti ga da sprovodi vežbe dijafragmalnog disanja, podsticati udisanje na nos. Te vežbe i mere rehabilitacije posebno su važne za ljude koji su u bolnici bili na mehaničkoj ventilaciji, respiratoru. Nakon akutne faze teške forme bolesti, rana rehabilitacija u vidu vežbi disanja i mobilizacije od suštinske je važnosti. Rehabilitacija je bitna i u daljem toku, upravo da bi se pospešio brži i kompletniji oporavak, ujedno omogućilo povlačenje postojećih plućnih promena, time svakako sprečavajući invalidnost zbog oštećenja pluća. Pokazano je da je ležeći položaj na stomaku, licem okrenutim ka jastuku, poželjan kod svih pacijenata s plućnim promenama – ističe naša sagovornica.

Put do potpunog ozdravljenja

– Jako je važno da se na vreme prepoznaju pacijenti koji imaju uporno otežano disanje i nedostatak vazduha, naročito pri naporu (dispneju), dakle oni s mogućim ozbiljnim komplikacijama. Srećom, kod najvećeg broja pacijenata prati se potpuno povlačenje promena u plućima, dakle potpuno ozdravljenje – kaže naša sagovornica.

Dr Jovanović, međutim, upozorava na drugu ozbiljnu komplikaciju koja mora da se prepozna na vreme – trombozu s pratećim fenomenom plućne embolije, tj. otkidanja ugruška (tromba) i zapušenja krvnog suda pluća, s mogućim smrtnim ishodom.

Lečenje ovih komplikacija isključivo je domen odgovarajućih specijalista tercijarne zdravstvene zaštite, pre svega pulmologa ili neurologa, a često tada postoji i potreba za bolničkim lečenjem.

Oporavak za četiri meseca

– Utešno je da se većina pacijenata posle preležanog kovida potpuno oporavi za četiri do šest meseci. Važno je da pacijenti, sami ili uz pomoć člana porodice, bar tokom prvih mesec dana po završetku bolesti i prezdravljanju (obično je to kod ambulantnih posle 3 do 4 nedelje), mere zasićenost krvi kiseonikom u dva navrata, u mirovanju i pri naporu, pulsnim oksimetrom. To pomaže da se odredi kakav je taj postkovid period s aspekta disajnih organa i da li postoje razlozi da se pacijent obrati lekaru ranije od zakazane kontrole – objašnjava prof. dr Dragana Jovanović.

Ona dodaje da posebno pacijenti s astmom, opstruktivnom bolešću pluća ili fibrozom moraju pažljivo da prate svoj disajni status. Oni pogoršanje otežanog disanja, nedostatka vazduha ne treba automatski da pripišu svojoj staroj dijagnozi, već moraju pomisliti da pogoršanje može da bude i simptom kovida 19.

Izazov: povratiti snagu

– Za lečenje dugotrajnog kovida neophodan je holistički pristup u praćenju, usmeren na fizičke, ali i psihološke potrebe pacijenta. Ukoliko je bolest nekomplikovana, ima trend ka potpunom oporavku, terapija je potporna, sa savetom o dobroj ishrani, suplementima, šetnjama, laganim blagim vežbama do granice osećaja napora, koje se postepeno, s vremenom povećavaju. Fizikalna medicina i rehabilitacija imaju ključnu ulogu, s obzirom na to da su posle preležane infekcije pacijenti, pogotovu oni lečeni u jedinicama intenzivne nege, u veoma lošoj kondiciji i da imaju ogromnu mišićnu slabost – objašnjava dr Jovanović i kaže kako je pred našim zdravstvenim sistemom veliki zadatak da adekvatnim rešenjima spreči potencijalno trajni invaliditet kovid pacijenata. Mnogi će morati ponovo na lečenje u bolnice.

Komеntari1
6e211
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Kovacevic
Sad ce valjda lekari najzad da se ozbiljnije pozabave gripom, koji je i do sada odnosio podosta zivota i najvertovatnije iz istih razloga kao i kovid, samo sto lekari o tome nisu vodili racuna.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja