Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NOĆNI ŽIVOT BEOGRADA KROZ ISTORIJU

Legende sa Brodveja kod Laze Šećera

Kako su autori čuvene „Kose” posle predstave završili u prvoj beogradskoj diskoteci. – „Tuča” za karte, u prvom redu u foteljama Džejms Rado i Džerom Ragni
Плакат легендарне представе (лево), Кад сви запевају: „Дајте нам сунца” (Фотографије Дом Јеврема Грујића, Атеље 212 и лична архива)

Davno je to bilo, neke 1969. godine, i sve je manje neposrednih svedoka događaja koji je ušao u istoriju beogradske i srpske kulturne scene, ali i zabave i provoda. Samo godinu dana posle brodvejske premijere, pozorišni mjuzikl „Kosa” izveden je na daskama Ateljea 212. Manje je međutim poznato da se posle jednog od potonjih briljantnih nastupa, čitav ansambl, sa gostima koji su imali privilegiju da se nekako pridruže tom kremu, preselio u obližnji podrum sadašnjeg Doma Jevrema Grujića, u legendarnu diskoteku „Kod Laze Šećera”, i veselio do ranih jutarnjih sati.

Lazar Šećerović nekada

Pisali smo već o prvom balkanskom „diskaću” u Svetogorskoj ulici koji je utro put sve brojnijim ambicioznim mladim ljudima i njihovim namerama da u srpskoj, tada jugoslovenskoj prestonici promovišu jedan sasvim nov način noćnog provoda.

Hroničari zbivanja na gradskim bulevarima nisu baš jedinstveni oko stava da je „Kod Laze Šećera” bila prva beogradska diskoteka. Utisak je ipak da je oko ove dileme postignut „istorijski kompromis” pa je tako podrumu u Svetogorskoj dodeljeno zvanje prvog disko-kluba na ovim prostorima, ali je Klub studenata tehnike, legendarni KST, poneo nezvaničnu titulu prvog noćnog kluba. Doduše, KST jeste nastao daleke 1952. kao potreba akademaca sa Arhitektonskog, Građevinskog i Elektrotehničkog fakulteta da imaju mesto gde će provoditi vreme u pauzama između vežbi i predavanja. Međutim, tek nekoliko godina kasnije postao je pozornica koncerata, igranki, tematskih žurki, modnih revija... a mnogo docnije i pravo noćno sastajalište studenata, ali i nekog drugog sveta, pre svega noćobdija koji su svake večeri obijali pragove svih otvorenih lokala. KST je možda i jedini objekat ove vrste koji se održao do današnjih vremena i aktivno radio sve do izbijanja epidemije. Prvi beogradski „diskać” u podrumu Svetogorske ulice nije imao tu privilegiju jer su socijalističke vlasti učinile sve da ga zatvore i onemoguće noćna okupljanja omladine.

Autori „Kose” sa beogradskim domaćinima

Bio je kratkog daha, a o tim nezaboravnim noćima i legendarnim gostima diskoteke „Kod Laze Šećera” za „Politiku” govori njen osnivač Lazar Šećerović.

– Nema sumnje da je „Kosa” u vremenima koja su usledila postigla planetarni uspeh. Hipi pokret „zapalio” je čitav svet, a rečenica „Vodimo ljubav, a ne rat” postala krilatica mladosti i pobune protiv ratova, nepravdi, neravnopravnosti. Nažalost, posle svega došli su krvavi oružani sukobi koji su odneli stotine hiljada života. Ali te sedamdesete godine prošlog veka bile su nezaboravne – priseća se Lazar Šećerović, direktni potomak čuvenog diplomate Jevrema Grujića, po kome je čitava zgradica u čijem podrumu je bila smeštena prva balkanska diskoteka i dobila ime.

Priča Šećerović kako se za godinu dana od premijere „Kose” u Ateljeu izmenjalo nekoliko postava, ređale su se audicije na kojima su mnogi mladi glumci konkurisali da uđu u čuveno „pleme” i većina njih uspela je da u narednim vremenima napravi karijeru.

– Sećam se da su se tadašnje vlasti pribojavale nekih „slobodnijih” scena, golih ljudi, svega što bi moglo da utiče na moral socijalističke omladine. Zaista, na kraju prvog čina neki članovi „plemena” bili su nagi, ali njihova tela jedva su se nazirala iza velikog plašta koji ih je prekrivao... Ma, to je bilo čudo od predstave. To je bila neka vrsta mini-renesanse, umetnost je cvetala, nove tendencije osvajale su prostor – priča Laza Šećer.

Seka Sablić u jednoj od glavnih uloga (levo), Pobuna protiv nepravde i nejednakosti

Priseća se Šećerović kako se u to vreme čaršijom pročulo da u Beograd glavom i bradom stižu autori čuvenog brodvejskog mjuzikla Džejms Rado i Džerom Ragni. Ne seća se gde su odseli u jugoslovenskoj prestonici, ali ne sumnja da su došli samo s jednim ciljem – da vide „svoju” predstavu u srpskoj varijanti.

– Imali su one, tim vremenima primerene, kuždrave frizure, nosili hipi prsluke. Ispred Ateljea bila je „tuča” za karte, ušli su samo oni koji su se dobro potrudili. Sećam se da su u prvi red bile postavljene fotelje. Sedeo sam pored Ragnija. Bilo je fascinantno, na kraju smo se svi našli na sceni uz zvuke čuvene numere „Dajte nam sunca”. To su nezaboravni trenuci. Isto kao što je nezaboravan bio i parti koji smo nakon predstave priredili u našoj diskoteci. Možete da mislite da su u disko-klub ušli neki kojima nikada to nije bila ideja, poput Mire Trailović, Jovana Ćirilova... Trajalo je do šest izjutra, što je za to vreme bilo nezamislivo. Posle smo svi zajedno otišli na doručak u tada najpopularniju obližnju pekaru – seća se Lazar Šećerović.

Džerom Ragni sa Mirom Trailović

Iako se svašta priča, Beograd nije bio kasaba, izuzev u vreme turske okupacije. Lazar Šećerović uveren je da je Beograd bio kulturni centar Evrope, ovde su gostovale eminentne pozorišne trupe iz Francuske, slušali se svetski muzički hitovi. Priznaje Laza Šećer da su u noćnom životu srpske prestonice imali svoje mesto i „narodnjaci”, i da nije bilo ispod časti slušati majstore pesme kakvi su bili Cune Gojković ili Lepa Lukić.

– Ipak, te večeri čitav tadašnji „krem”, preteče džet-seta i glamura, bio je prisutan u diskoteci. Najlepše i najpoznatije beogradske lepotice, plejboji i kandidati za plejboje bili su tu. Bio je to „Le tout Belgrad”, kako se tada govorilo po ugledu na parisko visoko društvo. Ushićenje gostiju i učesnika „Kose” bilo je podjednako eksplozivno. Odjednom, nisu postojale zvezde i debitanti. Preko noći, nepoznate devojke i mladići postali su zvezde – deo kulta „Kose” – priča Lazar Šećerović.

Jovan Ćirilov i Džejms Rado

Ušli u legendu

Džejms Rado i Džerom Ragni autori su „Kose” koja je premijerno izvedena 1968. godine na Brodveju. Deceniju kasnije nastao je istoimeni film u režiji Miloša Formana. Prvu beogradsku premijeru režirali su Mira Trailović i Zoran Ratković, a odigrali su je Miša Janketić, Dragan Nikolić, Miodrag Andrić, Mira Pejić, Branko Milićević Kockica, Jelisaveta Seka Sablić, Nada Blam, Dušan Prelević i još mnogi drugi. Za godinu dana „Kosu” je videlo oko 80.000 ljudi, a uvek se tražila karta više. Ugašena je po zahtevu Gradskog komiteta Saveza komunista, nakon predstave 3. februara 1973. godine, odigrane pred pitomcima Vojne akademije, jer je ocenjena kao nepodobna. Do tada je na repertoaru bila više od 300 puta. Sledeća beogradska verzija prikazana je u Sava centru 1993. godine pod vođstvom nekadašnjih aktera mjuzikla Dragana Nikolića i Dušana Prelevića, uz pomoć kompozitora Laze Ristovskog i Nenada Jelića i koreografa Dejana Pajevića.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena i Lujza
Zahvaljujuci Lazi Seceru, "Dom Jevrema Grujica" nastavlja tradiciju. U ovom domu-muzeju, u salonima iz 19 veka, medju slikama znacajnih Srba iz tog vremena, nedavno smo gledale predstavu "Mala crna haljina", u kojoj maestralne Rada Djuricin i Vjera Mujovic igraju modnu ikonu Koko Chanel. Cestitamo ekipi ovog privatnog muzeja koji ima vecu i bogatiju aktivnost od nekih nacionalnih muzeja.
Neponovljivo vreme
Hvala na memorijama Lazare sa tobom smo bili avangarda, pa i u svetu.Dao bog da se ova situacija promeni, doci cu iz Kalifornije da opet pravimo zurku u podrumu.Be well Lazo.
Beograd je TADA BIO Beli, murišljavi, avangardni Grad
Od Beograda našeg Belog Grsda su NAPRAVILI KASABU - danas! Estrada je Beograd još dodatno poprimitizovala i poprostačila svojim neukusom i bahatošću neobrazovanih.
Vlada
Beograd je imao tu nesreću da se usled ratnih dejstava u bivšoj državi i talasima izbeglica, u kratkom vremenu potpuno promeni SOCIJALNA STRUKTURA građana. I tu nema leka.
Соколе Иваноски
Свака част за чланак! Потсетио ме на моју генерацију студената. У то време сам био апсолвент и ишао сам у посети Атељеу 212 и Дискотеци. Мислим да је у Атењеу играла и Ева Рас.
Саша Микић
Баш ми је ово чудно да је после 300 представа угашена на захтев Градског комитета СКЈ и то баш после играња пред питомцима Војне академије. Да ли је посреди нешто друго, а не ''неподобност''? Ја сам тада имао нешто више од 12 година, па не могу да тврдим ништа више од ''рекла - казала'', које је тада колало по граду. Волео бих да неко од, тада старијих, каже шта је по среди?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.