ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 23.03.2021. u 08:29 Biljana Mitrinović

Koliko će Tursku koštati ruski lovci

Ankara je prošlog meseca angažovala advokatsku kancelariju sa sedištem u Vašingtonu da lobira za njen ponovni prijem u američki program borbenih aviona F35
„Сухој 57” на „Паради победе” прошле године у Москви (Фото EPA-EFE/SERGEI ILNITSKY)

Obnovljena najava da je Rusija spremna da Turskoj proda ruske borbene avione Su-35 i Su-57, ako ih Ankara zatraži, trenutno je više u funkciji izazivanja tenzija među saveznicima u NATO-u, nego što je blizu realizacije. Takođe, ruski poziv Ankari znači i pokušaj da je opomenu zbog odlaganja realizacije već postignutih dogovora, ali je i taktički pokušaj da je zadrže u svojoj sferi vojnog uticaja. Odnosi Vašingtona i Ankare sada su na prekretnici pod novom predsedničkom administracijom i Moskvi bi svakako bilo u interesu da ne dođe do „resetovanja” narušenih odnosa saveznika.

Prošle sedmice je Valerija Rešetnjikova, portparolka Federalne službe za vojnu i tehničku saradnju, oživela nekadašnju priču o kupovini ruskih lovaca. Ona je rekla da su spremni za pregovore – ako postoji zahtev Turske za ovim avionima – i da turska strana već dosta dugo iznosi nameru da sprovede projekat razvoja sopstvenog lovca pete generacije „turkiš fajter iks” (TF-Iks) koji bi trebalo da zameni avione „fajting falkons” (F-16) koji su trenutno u sastavu naoružanja turskog Ratnog vazduhoplovstva. Rusija je takođe spremna da doprinese u ovom turskom projektu, ali do sada nisu dobili zahtev iz Ankare.

Turska se zainteresovala za kupovinu ruskih lovaca pete generacije nakon što je 2019. godine suspendovana iz američkog programa borbenih aviona zbog kupovine ruskog sistema S-400. Dakle, onda kada je kao članica NATO-a stavljena pod sankcije SAD. Kupovina ruskog PVO sistema S-400 dodatno je zakomplikovala američko-turske odnose koji su već bili na ispitu zbog neslaganja u Siriji. SAD su tada obustavile i prethodnu porudžbinu Turske za oko 100 aviona F-35 (koji su većim delom bili već plaćeni), jer je u odbrambenom sistemu prisustvo S-400 nepodudarno sa F-35.

Ankara je počela da traži ponude drugih dobavljača i da se usredsređuje na izgradnju sopstvenog borbenog aviona. Te godine turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom pregledao je Su-57 tokom međunarodnog Sajma vazduhoplovstva u Moskvi.

Međutim, Turska je prošlog meseca angažovala advokatsku kancelariju sa sedištem u Vašingtonu da lobira za njen ponovni prijem u američki program borbenih aviona F-35. S druge strane, ponašanje Turske je uznemirilo Kremlj, jer se Ankara obavezala da će kupiti drugu seriju PVO sistema S-400 prošle godine, a za sada nije preduzela nijedan korak u pregovorima o toj kupovini.

Pre nekoliko dana američki ambasador u Turskoj Dejvid Saterfild je ponovio da je jedini način da Ankara razreši spor sa Vašingtonom da se odrekne ruskog S-400. Iz Ankare stižu oštra upozorenja da druga vojska po snazi u NATO-u neće tražiti dozvolu ni od SAD-a niti bilo koga drugog kako bi obezbedila sopstvene interese i da su u toku pregovori o isporuci druge serije ruskog PVO sistema.

Kako stoje stvari, Turska se neće odreći „ruske karte” protiv SAD, iako je jasno da nova američka administracija neće odustati od pojačanog pritiska ako Ankara nastavi značajnu vojnoindustrijsku saradnju sa Rusijom.

Su-57 je ruski lovac pete generacije. Predviđen je za uništavanje svih vrsta vazdušnih, kopnenih i meta na vodi. Napravljen je da u ruskoj vojsci zameni teški lovac Su-27. Proizvođač navodi da ovaj lovac ima kombinaciju visoke sposobnosti za manevrisanje, mogućnost leta supersoničnom brzinom, savremeni sistem opreme i da je neupadljiv, što mu obezbeđuje preimućstvo nad konkurentima.

Komеntari6
734e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

branislav
Nešto mi komentar Tahira Cengiza izgleda logično za razliku od kontradiktornog teksta Biljane Mitrinović... Turska je velika sila u Sredozemlju koja je spuštanjem lopte sa Rusijom otvorila put bržem napretku!
Cengiz Tahir
Turska je angazjirala advokatsku kancelariju u Vashinktonu da jo se vrati novac koi je ulozjila u kupovanje F-35, a ne za ponovni ulazak u programu za F-35. Turska ima dogovora sa Rusiyom veç pre 2 godine za uzimanje Su-57 sa digitalizacije sa programima od Turske standarde. Turska ima nameru da kupuje Su 57 u neznatnom broju do usovrshavanje svog borbenog aviona od 5 te i 6 te generacije. Turska okreche leca SAD i EU jer je ostala sama uz 5 milyona izbeglica iz rata u Siriji...
Laza
Kostace ih mnogo vise od para.
Moskovskaja
Imam utisak da će Rusi kad-tad doći u priliku da obaraju borbene avione vlastite proizvodnje...
Nixon
Довољно је да их искључе, исто као и Американци Ф-35. Без секирације за Русе.
Томица Нинковић
"одлагања реализације већ постигнутих договора". Ова лаконски изречена констатација није ничим поткрепљена. Који договори су "одложени" од стране Анкаре или Москве? Ниједан. Сви се остварују у врло прецизном року или иду чак испред рока. Две стране су потписале уговор о повећању броја реактора у новој атомској централ (Русија је до сада одшколовала преко 150 младих Турака у својом елитним факултетима за рад у атомском сектору), Турска је купила и други С-400, ТТ завршен и пре рока и ради макс.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja