Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ono što je neizbežno mora se trpeti

Trećom knjigom Montenjevih „Ogleda” završen je kapitalni izdavački poduhvat Srpske književne zadruge važan za celovito razumevanje dela ovog mislioca 16. veka.
Мишел де Монтењ

„Niko nije pošteđen da kaže neke budalaštine. Nesreća biva izreći ih s ozbiljnom pažnjom.” Ovom idejom počinje treća knjiga „Ogleda” Mišela de Montenja, u prevodu i uz napomene Izabele Konstantinović, čime je završen kapitalni izdavački poduhvat Srpske književne zadruge važan za celovito razumevanje dela ovog mislioca 16. veka.

Kako je to naglasila recenzentkinja izdanja prof. dr Tatjana Šotra, ova knjiga sadrži trinaest poglavlja, koja predstavljaju potpuni zaokret u tematici i u metodi Montenjevog pisanja.

Po njenom mišljenju, sve manje referišući na antičke mislioce, Montenj razvija ličnu refleksiju, preusmeravajući fokus na sebe samoga, kao i na čoveka uopšte.

„On gradi autentičnu teoriju relativizma, ostvarujući u potpunosti svoj plan da ’odslika sebe’. Ideju o objektivnom posmatranju svoga ja izvodi s izvanrednom lucidnošću, bez bolećivosti i bez preterane strogosti prema sebi, bez lirskih ispovedanja ili uzdizanja samoga sebe. Novi cilj koji dominira u strukturi treće knjige ’Ogleda’ teži univerzalnosti, preusmeren je ka vezivanju filozofije morala za narodski, privatni život svakog čoveka, ka analizi ljudske sudbine”, ističe prof. dr Tatjana Šotra, dodajući i to da je više od dve trećine ove knjige posvećeno važnim dodacima prethodnim ogledima, ličnim prilozima, autorovim korigovanjima ranijih krutih moralističkih stavova, dodavanjima, digresijama, koje daju novi smisao čitavom njegovom delu.

Na primer, u eseju posvećenom umetnosti razgovora, Montenj piše: „Sreća i nesreća su po meni dve suverene moći. Nerazboritost je smatrati da ljudska razboritost može ispuniti ulogu sreće. A zaludno je preduzeće onog koji pretpostavlja da obuhvata i uzroke i posledice, te da vodi za ruku napredak svoje stvari; zaludno naročito povodom ratnih većanja. Nije nikad bilo više obazrivosti i vojničke smotrenosti nego što se vidi ponekad među nama: da li je to iz straha da se ne izgubi na putu, štedeći se za izlaz iz te igre pred kjom smo nemoćni.”

Relativizujući svoje prethodne preokupacije, kako tvrdi Tatjana Šotra, Montenj oslobađa svoj duh, ali i dovodi u pitanje čovekovu težnju ka savršenstvu, pa i strah od bolesti i smrti.

„Tragajući za realnošću ljudskog postojanja on otkriva kako jednostavno osluškivanje sopstvenog trajanja najbolje izveštava o prirodi ljudskoj. Otkriva kako prostim praćenjem sebe, u svim vidovima postojanja, od beznačajnih do veoma važnih iskustava, punim življenjem svakog sadašnjeg trenutka, dolazi do zadivljenosti što je vodio život čoveka do zadovoljstva što ga je proveo u punoći svoje ljudskosti. Naspram centralne teme smrti, koja se provlači kroz sva tri dela, Montenj pohvalom čovekovom životu u trećoj knjizi, svedoči o pobedi svoje mudrosti, koja snagom svakog svog mikrosegmenta seže do naše aktulenosti, i koja je u stanju da nas i danas podigne iznad obeshrabrujuće stvarnosti”, naglasila je Šotra.

„Mnogo bih više voleo da porušim zatvor nekog bedema i zakona, nego moje reči. Osetljiv sam do praznoverja u držanju svojih obećanja i rado ih i sebi dajem povodom svih predmeta dragovoljno nesigurnih i uslovnih. Za ona koja su ništavne težine dajem težinu svog ljubomornog držanja za pravilo: ono me muči i opterećuje svojim sopstvenim interesom”, citat je iz eseja „O taštini”.

Integralni prevod Montenjevog obimnog dela prof. dr Izabele Konstantinović, po sudu recenzentkinje, svedoči o prevodiočevoj privrženosti ovoj književnoj vrsti, njenoj renesansnoj erudiciji i poznavanju Montenjevog dela i jezika, kao i o želji da do najfinijih nijansi na srpskom dočara piščev najintimniji svet, njegov dvosmileni jezik, kojim se iskazuje misao u pokretu.

„Mora se naučiti trpeti ono što se ne može izbeći. Naš život je sastavljen kao harmonija sveta, od suprotnih stvari, isto tako i od različitih tonova, blagih i oštrih, visokih i niskih, slabih i jakih. Muzičar koji bi voleo samo jedne, šta bi taj hteo reći? On treba da zna njima da se služi zajedno, i da ih meša. Naše biće ne može bez te mešavine, i tu je jedna strana ne manje neophodna od druge”, deo je eseja „O iskustvu”.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош
Хвала СКЗ, у вас се човјек може поуздати.
zoran stokic
Da Montenj nas je učio da budemo "ravnodušni pred udarima sudbine"....mislio je da se vrline mogu naučiti i da one vode istinskom blaženstvu. I najvažnije - Sokrat, Erazmo, Montenj, Volter, Lesing i Kant, su nam pokazali – da opštem boljitku - mogu voditi principi: pogrešivosti (da smo kao ljudi pogrešivi), razumne rasprave i približavanja istini, te da uzurpacija istine i izjednačavanje istine sa sigurnim znanjem najčešće vodi u logore i gulage.
Д. Зб.
Ту ћу књигу радо купити чим је нађем.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.