Nedelja, 19.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Prilog raspravi o bunjevačkom jeziku

(Новица Коцић)

Tomislav Žigmanov, u sporu o bunjevačkom jeziku, stao je iza jedne sumnjive dijalektološke istine: „Sve srpske i hrvatske naučne institucije potvrđuju da je novoštokavska ikavica kojom govore Bunjevci ’jezičko nasleđe hrvatskog jezika’”. Ta će se „sumnjiva istina”, međutim, brzo pokazati kao nesporna netačnost i o njoj hrvatske naučne institucije nisu još obaveštene (onaj ko je to najbolje znao upokojio se pre više godina – D. Brozović): za „hrvatski jezik” po štokavskim prostorima prvi put se „čulo” pre stotinak godina, i to u onoj verziji koju su Hrvatima podmetnuli „hrvatski vukovci”. Vukovska ijekavica, dakle, može biti jedino srpska, a „hrvatska” samo utoliko što su je ti „vukovci prespisali” sa srpskog. Što se, pak, tiče „novoštokavske ikavice”, ona je takođe deo srpskoga štokavskog masiva i Hrvati su za nju, kao i za ijekavštinu, prvi put čuli pre onih istih stotinak godina, s tim što je ona mogla biti „njihova” jedino tamo gde su tokom Drugog svetskog rata istrebili Srbe (a budući da se u dijalektologiji genocidom ne operiše kao naučnim argumentom, u ovom trenutku zaboravićemo i na „ikavicu kao jezičko nasleđe hrvatskog jezika”).

Tako postaje izvesno da se i na ijekavicu i na ikavicu može gledati jedino kao na „jezičko nasleđe srpskog jezika”, a na „hrvatski” kao, recimo, na „austrijski”, „kanadski” ili „libijski”, tj. kao na jezik kojega nema. I izvesno je da ga u Vojvodini nije ni moglo biti: u ono vreme kad se po štokavštini prvi put čulo za „hrvatsko ime” Hrvata je u Subotici bilo 26 (i slovima: dvadeset šest), u celoj Vojvodini – nije ih bilo ni 2.000 i nije jasno kako se 1945. taj broj skoro ustostručio. Mi možemo pretpostaviti da su njegovu polovinu činili Bunjevci i Šokci koji su u Hrvate naterani komunističkim dekretom, ali za onu drugu polovinu Žigmanov bi nam mogao reći otkud su se i kako izrojili.

I u svim tim „računicama” jasno je da su Hrvati u Vojvodini neutemeljeni i kao narod i kao nacionalna manjina, „hrvatski jezik” i u Hrvatskoj i svugde drugde utemeljen je kao srpski. Žigmanov može bunjevački jezik pisati pod navodnicima, ali ta oznaka mnogo više pristaje hrvatskom, jer se bunjevački kao „mali jezik”, kao „mikrojezik”, može uklopiti u onu odrednicu po kojoj takvi „jezici mogu biti velika tajna”.

Kako će ga Bunjevci „urediti”, ne može se znati, ali je izvesno da prema njegovoj ikavskoj osnovi dosad ni Srbi ni Hrvati nisu najavili svoje pretenzije.

Dragoljub Petrović

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Д. М. Сибничанин
Ако хоћемо лингвистички и пошетно, хрватски језик, као и буњевачки језик, али и "босански" ("бошањчки") и "црногорски само су варијанет српског (вуковског, штокавског) ејзика. Све су то политичке авриајнте ејдног лингвистички истог, српскогг језика.
Dalmatinac
Hrvatska bi trebala uzvratiti reciprocitetom. Apsolutno je skandalozno da se štokavska ikavica pripisuje Srbima koji njome pričaju samo u promilima. To je isto kao kada bi Hrvati tvrdili da je štokavska ekavica hrvatsko narječje kojim priča samo par Hrvata. A ovo o postojanju hrvatskog jezika nije vrijedno niti komentiranja. Taj jezik se pod hrvatskim imenom spominje još najmanje od 13. vijeka.
Сремац
Направили сте веома добру серију о хрватским краљевима. Има само један мали проблем врви шпекулацијама. А најбољи део је где питате два страна историчара о пореклу Хрвата где они додуше културно слежу раменима,и ако им је струка историја јужних Словена
Trifun
@Dalmatinac U Dalmaciji,Vojnoj krajini,Dubrovniku..,svo vreme,u upotrebi je bio srpski jezik..Ljudevit Gaj,Nemac poreklom,kaže da su Hrvati prisvojili srpski jezik za svoj.Isto priznaje Josip Juraj Štrosmajer..Ljudevit Gaj pise 1846.g u listu “Danica” /br.31: “Sav svijet zna da smo mi književnost ilirsku podigli; tu nama još iz daleka nije na um palo ikada tvrditi da to nije srpski već ilirski jezik; pače se ponosimo što mi Hrvati sa braćom Srbljima sada jedan književni jezik imamo.."
Prikaži još odgovora
slavko
Hrvati ne postoje. Oni su izmišljeni. Kao i njihov jezik i njihova država. O tome treba obavestiti UN i podeliti tu tvorevinu između Srbije i Italije. A do tada snimiti o tome istinite filmove.
Ivan
Dragi Slavko. Probali ste nam to reći 1918 pa ste ostali bez kralja. Pa onda ste probali reći 41 pa je došao Jasenovac, onda 1991 pa je došla Oluja. Kako vam više ne dosadi??
LaCosta
Treba dodati da „сумњива истина” nije samo vezana za pitanje jezika vec je znatno vise prisutna na polju istorijske nauke gde je hrvatski identitet gradjen upravo na mnostvu vrlo sumnjivih istorijskih istina. Klasican primer je prica o kralju Tomislavu koja je izvedena bez bilo kakvih materijalnih dokaza. Pola Dalmacije, Slavonija i Bosna nemaju nista zajednickog sa izvornim Hrvatima cakavcima. Ni Hrvati kajkavci nisu izvorni Hrvati vec ih je Madjarska dodelila hrvatskoj vlasteli kao kmetove

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.