subota, 19.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Rast BDP-a Srbije u 2021. godini, između tri i četiri odsto

(Фото А. Васиљевић)

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u ovoj godini mogao bi da bude između tri i četiri odsto, ocenio je danas glavni urednik ekonomske publikacije „Kvartalni monitor” Milojko Arsić.

„Manji pad u 2020. povećao je osnovicu s kojom će se porediti rezultati iz 2021, a uz to sad se vidi i da će trajanje epidemije, a time i ograničenja, biti nešto duže, a oporavak evropskih privreda sporiji”, naveo je Arsić razloge zbog kojih se ne može očekivati projektovani rast Vlade Srbije od šest odsto.

Najavljeni novi antikrizni paket koji se planira u prvoj polovini 2021. povećaće  javne rashode, kako je rekao, za oko milijardu evra, pa bi fiskalni deficit u ovoj godini mogao da poraste na pet-šest odsto BDP-a, umesto planiranih tri odsto.

„Ekonomski bi bilo opravdano i fiskalno odgovorno da se umesto nastavka neselektivnih programa nove antikrizne mere usmere samo na građane i preduzeća koja su snažno pogođena pandemijom”, rekao je Arsić na promociji novog broja „Kvartalnog monitora”, koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu i Fondacije za razvoj ekonomske nauke, prenosi Beta.

U 2021. javni dug će, prema njegovim rečima, nastaviti da raste tako da će se približiti 30 milijardi evra, dok će učešće u BDP-u verovatno premašiti nivo od 60 odsto.

„Ocenjujemo da je javni dug Srbije relativno visok, imajući u vidu nivo razvijenosti zemlje i uslove zaduživanja, pa bi shodno tome, u srednjem roku, fiskalna politika trebalo da bude vođena tako da obezbedi smanjenje duga na ispod 50 odsto BDP-a”, rekao je Arsić.

Privreda Srbije pokazala se, prema njegovim rečima, nešto otpornijom na zdravstvenu krizu u odnosu na druge evropske zemlje i pad BDP-a u 2020. godini iznosio je jedan odsto dok je u zemljama centralne i istočne Evrope u proseku bio 3,9 odsto.

U zemljama EU prosečan pad BDP bio je, kako je rekao, 6,2 odsto, a manji pad od Srbije imale su svega četiri evropske zemlje, Irska, Norveška, Litvanija i Turska.

Dodao je da je zajedničko za zemlje koje su u krizi relativno dobro prošle da u privredi imaju malo učešće delatnosti poput turizma i automobilske industrije koje je kriza naročito snažno pogodila, a veliko učešće delatnosti koje nisu bile pogođene krizom.

U Srbiji poljoprivreda i prehrambena industrija na koje, kako je naveo, pandemija ostavila manje posledice, čine oko 12 odsto privrede.

Dodatni razlozi za manji pad BDP-a je to što je Srbija u krizu ušla sa relativno visokom stopom privrednog rasta, kao i što je primenila relativno snažne fiskalne i monetarne stimulanse, dok su epidemiološke mere u većem delu godine bile blage.;

Zaposlenost je u 2020. godini, prema rečima Arsića, neznatno umanjena i to samo u neformalnom delu privrede, a razlog je što je pad BDP bio mali pa nije zahtevao smanjenje većeg broja zaposlenih, zatim isplate minimalca iz državne kase za zaposlene u firmama i očekivanja poslodavaca da će se brzo završiti kriza. ;

„Očekuje se da ća rast nezaposlenosti biti postepen i da će trajati godinu-dve nakon okončanja pandemije”, rekao je Arsić.

Zarade u privatnom i javnom sektoru u Srbiji su, kako je rekao, nakon stagnacije u 11 meseci, imale u decembru 2020. visok rast, iako dobrim delom sezonski.

Preneti rast zarada iz 2019. godine je, prema rečima Arsića, bio visok pa su jedinični troškovi rada u 2020. godini porasli za 8,8 odsto.

U 2020. smanjena je spoljnotrgovinska razmena, pa je deficit nešto ispod dve milijarde evra što je 4,3 odsto BDP-a i bio je za oko 1,1 milijardu evra niži nego u 2019. godini.

Arsić je rekao da su cene proizvoda koje Srbija uvozi, pre svega nafte, značajno opale, dok su cene proizvoda koje izvozi, poljoprivrednih proizvoda i metala, porasle, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.

Dodao je da su strane direktne investicije u prošloj godini opale za 20 odsto, ali su i pored toga bile više nego dovoljne da pokriju deficit tekućeg dela platnog bilansa. Nominalni devizni kurs ostao je, kako je naveo Arsić, tokom cele 2020. praktično nepromenjen iako su tokom drugog i trećeg kvartala postojali snažni depresijacijski pritisci, na koje je Narodna banka Srbije odgovorila prodajom evra iz deviznih rezervi.

„Premda postoje koristi od očuvanja stabilnosti deviznog kursa u vreme krize u visoko evroizovanoj ekonomiji poput srpske, politika fiksiranja deviznog kursa nije dugoročno dobra jer dovodi do nastavka realnog jačanja dinara, usled čega opada cenovna konkurentnost privrede”, rekao je Arsić.

Dodao je da je dinar realno ojačao u odnosu na evro u 2020. za 1,5 odsto, a od 2016. ukupno za preko osam odsto, „što je bio jedinstven slučaj u Centralnoj i Istočnoj Evropi”.;

Mere monetarne politike u 2020, kao što su smanjenje referentne kamatne stope kreiranje dodatne likvidnosti kroz svop i repo aukcije pomogle su, prema rečima Arsića očuvanju likvidnosti domaće privrede, čime su sprečena, ili bar odložena, masovana bankrostva preduzeća i gubitak radnih mesta.

On je rekao da je „fiskalna politika takođe odlučno i snažno reagovala na krizu zbog čega je u 2020. ostvaren rekordan deficit konsolidovane države od oko 3,8 milijardi ; evra, što je 8,1 odsto BDP-a.

„Fiskalni deficit u Srbiji veći je od proseka zemalja CIE pre svega usled većeg paketa antikriznih mera, od kojih su neke dobro dizajnirane, dok se za druge to ne može reći”,rekao je Arsić.

Dodao je da je javni dug na kraju 2020. godine dostigao je 26,7 milijardi evra, što je 57,4 odsto ; BDP-a, a sa uključenim negarantovanim dugom lokalnih samouprava premašuje 58 odsto BDP-a.

„Rast javnog duga u 2020. bio je znatno manji od fiskalnog deficita, zbog jačanja dinara prema dolaru, kao i zbog toga što je deo deficita finansiran prihodima od koncesije i privatizacije”, rekao je Arsić.

Komеntari7
f3d93
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сима
Какав бре црни раст , акда с езадужиш 10 милијарди ? Колики је раст броја становника , то је прави показатељ успешности друштва...
4posto=duplo na 30g.
Sta znaci 4% ustvari? Ako zajmis sa kamatom od 4% na 30 godina fiksno - pozajmis 100 evra - vratices 200 evra. Primenimo to na na rast privrede - sa konstantnih 4 % rasta -- ekonomija bude duplo veca posle 30 godina. Ima ih koji misle da ako je kamata 4% - pozajmis 100 evra -- vratis 104 evra. Sa 4% kamata je 100% na 30 godina. Cuvajte se i samo racunajte.
a 4posto uz inflaciju?
Sta ako zajmim sa 4% fixno na 30 godina - a inflacija je veca od 4%? Neka je inflacija 8% na primer? Da li to znaci da se stvarna vrednost zajma smanji za upola na taj period? Dve danske banke daju zajam na 20 godina - NULA kamata FIKSNO! Rekao bih prilicno dobar dil - pogotovo ako inflacija bude veca od nule.....slobodno me demantujte.
Slobodan
Da li ćemo ikada ovde moći da pročitamo koliko je BDP Srbije po stanovniku? I da onda to uporedimo sa istim tim BDP po stanovniku u drugim zemljama. "Оцењујемо да је јавни дуг Србије релативно висок, рекао је Арсић" Javni dug Srbije je od 1945. do 1989. porastao na 5,12 milijardi tadašnjih dolara, što je oko 9 milijardi evra. Na početku 2012. bio je iznad 14 milijardi evra. Od 2012. do danas, dakle, za 9 godina, uvećan je sa 14 na 30 milijardi. Više nego ukupan dug od 1945. do 2012.
Vojislav Guzina
Odlična procena gospodina Arsića. Međutim, rast BDP između 3 i 4 odsto, bi mogao uzrokovati nešto veći deficit budžeta, zbog veće pomoći privredi od dosad predviđene, možda i do sedam odsto BDP-a. Moguće je da ove godine jak dinar više naškodi izvozu, nego dosad, pa da spoljnotrgovinski robni deficit bude veći od očekivanog. Na kraju godine će dug ipak biti veći od 60 odsto BDP-a, sa negativnim efektom u pogledu rasta budžetskog troška kamata, na javni dug i konačnog deficita.
Zoran Ilić
Prosečan rast BDP Srbije u poslednjih 8 godina je 2%, dok je u istom periodu prosečan rast Rumunije 4%. Predlažem da Politika upita ekonomiste zašto se Rumunija razvija duplo brže od Srbije iako je već sada skoro duplo razvijenija zemlja. Naime, BDP po glavi stanovnika Rumunije je 12.300 dolara dok je srpski 7300 dolara.
Duska
@Zoran Ilić Rumunija je još od 2007. u EU. Zatim, oko 20% Rumuna živi u inostranstvu. Ovde na zapadu gde i ja živim, oni su veoma vredni i snalažljivi, odlično zarađuju i mnogo tog novca troše u Rumuniji i pomažu svoje porodice. Izuzetno su velike patriote.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja