Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOBRA STARA VREMENA

Više od medija

Radio Studio B osnovan je sa idejom da bude drugačiji od svih postojećih, slobodan, otvoren, angažovan, posvećen gradu i interesima građana, i sa zvukom kakve imaju svetske radio stanice
Душко Радовић и Зоран Михајловић (лево), Слоба Коњовић (Фотографије: Из личне архиве)

„Dobar dan, ovde Studio B, počinjemo sa redovnim programom“ – ovim rečima je Ivan Bekjarev pre 50 godina, 1. aprila u minut do 13 časova označio početak rada nove radio-stanice. Prvi zvanični gost u programu bio je predsednik Skupštine grada Branko Pešić koji je od početka ohrabrivao rad Studija B.

Prepoznatljivi logo osmislio je akademski slikar i grafičar Milan Martinović. Špicu za vesti komponovao je Zoran Simjanović, a džinglove „slušate sada Studio B“, Kornelije Kovač. Simke se seća da su i on i Bata Kovač, nadahnuti novom idejom, brzo napisali špice a snimili ih još brže, u toku jedne noći u Studiju 5 PGP, na magnetofonu sa 4 kanala uz ritam sekciju „Korni grupe“ i vokalnu grupu „Korali“.

Kako je sve počelo

Dragan D. Marković, dopisnik „Borbe“ iz SAD, tek što se oktobra 1969. vratio  u Beograd, dobio je od svog direktora Slobodana Glumca, ponudu za novi posao - da organizuje i vodi novi radio pod okriljem „Borbe“. Na tu ideju Glumac je došao posle zatvaranja jedva čujne stanice radio Avala koja je radila desetak dana. Otkupljena je njihova oprema i preneta u „Borbu“. Dragan je prihvatio izazov, iako o radiju nije ništa znao. Sa Borjanom Kostićem, prvim muzičkim i tehničkim direktorom, obišao je nekoliko najpopularnijih radio stanica u Evropi i vratio se sa idejom da Studio B bude radio kvalitetniji i drugačiji od svih postojećih, slobodan, otvoren, angažovan, posvećen gradu i interesima građana, i sa zvukom kakve imaju svetske radio stanice.

Mira Milojević, Jovan Sakić, Velja Pavlović, Andrija Puzic, Goran Kobali Falstaf, Zoran Crnjanski (levo), Brana Milunov

Dragan i Borjan su i dali ime Studiju B: „Studio“  je nešto što je neutralno, a „B“  za neke potrebe može da znači „Borba“ kao ime osnivača i mesto emitovanja programa, a za druge potrebe „Beograd“.

Počele su pripreme na više frontova istovremeno, tražili su se tonci, voditelji, novinari, dok je na osmom spratu „Borbe“ jedan deo stana novinara Blagoja Lazića dobijao obrise radio-stanice. Kada je počeo program, nastala je anegdota: „Čuje se daleko ovaj Studio B, čak i u stanu Blagoja Lazića“. A delio ih je samo zid. Kasnije se Studio B proširio na ceo stan. Dragan je diktirao tempo, ne samo da je detaljno kontrolisao program, već i rad tehnike, finansija, svih službi. Sprovodio je čvrstu, gvozdenu disciplinu i bio veliki autoritet. Interno, zaposleni su ga zvali „gonič robova“, ali su morali da priznaju da je bio najbolji šef i da nije bilo takve discipline i rada, ne bi bilo ni Studija B.

Semafor u studiju

Studio B osvajao je slušaoce i zbog toga što se na radiju nije dugo pričalo. Vesti su bile kratke, razgovori takođe. Na tome su naročito insistirali Dragan i Borjan, zahtevali su da se poštuje pravilo: tri minuta priče i tri minuta muzike. Ekipa tehničara Studija B napravila je i montirala u Studiju specijalan semafor. Zeleno svetlo trajalo je 2 minuta i 45 sekundi, žuto svetlo 15 sekundi i bilo je znak upozorenja da razgovor mora da se privede kraju. Kada bi se upalilo crveno svetlo, to je bio alarm da je priči došao kraj i tonac je imao sva prava da pusti muziku. Semafor je važio za sve goste pa i za govore predsednika Tita.

Ambicije su rasle, bilo je mnogo ideja za program, pa je vrlo brzo počeo jutarnji  program („program vodli Zoran Modli“), a dnevni je produžen do 23 sata. Studio B je već 1971. emitovao program u stereo tehnici i po tome je bio prva stanica u zemlji.

Đoko Vještica i Brana Milunov

Slušanost raste

Studio B osvajao je slušaoce i dobrim i korisnim informacijama iz života grada,  kratkim vestima i neprotokolarnim izveštavanjem reportera sa mesta događaja. Posebno se isticao rad i angažovanje Studija B u vanrednim okolnostima. Slušaoci su takođe bili veliki saradnici, jer su na dežurni telefon 684 444  javljali šta se u gradu dešava. Informativnu ekipu gotovo od samog početka vodio je Zvonko Pantić, koji je u Studio B došao iz lista „Borba“.

Od prvog dana, sve što se slušalo na stranim radio stanicama moglo je da se čuje i na Studiju B. Ekipa, u kojoj su bili Borjan Kostić, Sloba Konjović, Goran Falstaf, kasnije Ljubomir Vučković, snalazila se na razne načine da dođe do ploča. Studio B je bio pod snažnim uticajem Radio Luksemburga, pa je vrlo brzo krenuo „Diskomer“, a nešto kasnije „Parada albuma“ i „Vibracije“.

Zbog svega toga što je Studio B nudio, mnogi su želeli i da se oglase. Prihodi od reklama su bili jedini način finansiranja radija. Kako se dobar glas brzo širio, počele su da se reklamiraju i firme iz drugih republika iako program tamo nije mogao da se čuje. Neverovatno ali istinito: nije bilo problema da se dođe do reklama, već kako da se nađe prostor da se sve one plasiraju u programu.

Posebno važna godina za Studio B je 1975.  kada se već emitovao sa 23.sprata Palate Beograd. Tada je, prema istraživanjima, postao najslušaniji radio u Beogradu i okolini i tada je došao Duško Radović, koji je prvo pisao tekstove za reklame, a nekoliko meseci kasnije počeo je da budi grad svojim „Beograde dobro jutro“, emisijom koja je već krajem godine proglašena najboljim ostvarenjem na programima lokalnih radija. Studio B je tada Dušku kupio durbin, da bi mogao bolje da osmatra grad.

Đoko Vještica

O gradu je mnogo pričao i brinuo i Đoko Vještica sa „Beogradskom razglednicom“. Rešavao je probleme u ime građana, osmislio brojne akcije... Kroz Đokinu školu prošli su mnogi novinari...

Sa ovakvim programom i ljudima koji su ga stvarali, Studio B postao je i mnogo više od medija. Postao je deo kulture cele Srbije. I kadgod se bude pisala medijska istorija Srbije, ona bez Studija B neće biti  moguća.

Radio koji brzo govori

Dragan Jelić, koji je iz „Večernjih Novosti“ prešao u Studio B, u početku je svim voditeljima pisao najave, ali brzo su se Ivan Bekjarev, Zlata Numanagić, Zoran Milosavljević, Dina Čolić, Ljerka Draženović, Peca Pertrović, Sloba Konjović, osamostalili. Radio se prepoznavao po brzom i kratkom pričanju. Spontani i opušteni, trudili su se da uvek nešto smisle i dodaju. Otuda i anegdota o beogradskom taksisti koji je na pitanje da li sluša Studio B, odgovorio pitanjem: „Jel to onaj radio koji brzo govori?“.  

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Duško Radović
Ako ćemo pošteno, Beograd ovog jutra ne izgleda bogznakako. Gledamo ga upitno a on nevoljno sleže ramenima Karaburme i Banovog brda: danas mu ne ide, Beograd danas nema svoj dan.
Saša
Beše jednom Studio B...
Драган Мрковић
Ако се описује настанак и успон Студија Б који многима није познат из временског аспекта са свим правом и очекивањима читаоца требао си да додаш и данашњицу. Како се некадашња прослављена и успешна медијска кућа данас претворила у медиократску благу сенку свог пређашњег Ја! Данашњи слушаоци не доживљавају Студио Б као што га описујеш нити како га ми, његови савременици седамдесетих и осамдесетих са сетом сећамо. Тако би настала комплетна слика успона и пада ове некадашње омиљене радио станице.
Brana Milunov
Hvala na komentaru, ja sam htela da sacuvam izvornost Studija B, da bas danasnji slusaoci znaju kakav je bio, stariji da se podsete. Mnogo su mucne price posle devedesetih, nema ni arhive a ne znate ni kome da verujete jer svako ima svoju verziju desavanja. Kad budem smogla snage da sve to ukrstim, pisacu
Slobodan
Deo duše Beograda :)
sasa
kakav glas, Brana....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.