utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 23.03.2021. u 18:59 Brane Kartalović

Političko potkivanje na jezeru Bubanj

Vlast i opozicija se sukobili oko moguće gradnje stambeno-poslovnog objekta usred kragujevačke zelene oaze
Ограђен плац на самој обали језера (Фото Б. К)

Kragujevac – Posle dužeg primirja, politički rat u Kragujevcu opet bukti. Front je otvoren na jezeru Bubanj, gde jedna privatna firma želi da izgradi stambeno-poslovni objekat. Opozicija je listom ustala protiv ovakve ideje i napala gradsku vlast. Srpska napredna stranka je uzvratila udarac, spočitavajući svojim političkim protivnicima neupućenost u činjenično stanje stvari. Polemike se vode i na društvenim mrežama, a ekolozi poručuju da ekosistem jezera mora biti sačuvan.

Rat sa naprednjacima započeo je kragujevački odbor Dveri, koji je građane i opoziciju pozvao na ujedinjenje i zajedničku borbu. „Pozivamo sugrađane i partnere iz opozicionih stranaka na energičnu i beskompromisnu akciju kojom bi se zaustavilo destruktivno ponašanje vlasti i sprečila gradnja objekta na jezeru Bubanj”, stoji u saopštenju ove političke organizacije koja u pozadini moguće investicije prepoznaje „rušilački nagon vlasti i njenu neutoljivu glad za novcem i kvadratima.”

Gotovo istovremeno je reagovala i Narodna stranka, čiji se lokalni odbor javno oglasio pitanjem: „Da li lokalna vlast stavlja interese privatnih investitora iznad interesa građana?” Kragujevački narodnjaci u saopštenju poručuju sledeće: „Nismo protiv razvoja grada i izgradnje stambenih i poslovnih objekata, ali smo protiv uništavanja zelenih površina, što je gotovo svakodnevna pojava u našem gradu.”

Nije se dugo čekalo na odgovor vladajuće partije. Naglašavajući da kragujevački odbor SNS-a i gradonačelnik Nikola Dašić „uvek i pre svega vode računa o potrebama građana”, naprednjaci su opoziciji poručili da „ni stručno, ni politički nije potkovana”, kao i da bi pre nego što počne da „lupa k’o maksim po diviziji” trebalo da se upozna sa činjenicama u vezi sa mogućom gradnjom na jezeru Bubanj.

Predmetna parcela nije vlasništvo grada nego privatne firme, plan gradnje je usvojen još 2013. godine, za vreme vlasti Veroljuba Stevanovića, a aktuelna gradska vlast nije izdala građevinsku dozvolu zainteresovanom investitoru, predočili su u saopštenju naprednjaci. Iz kragujevačkih Dveri stigao je ovakav odgovor: „Ne znamo i ne želimo da znamo gde se vi potkivate, jer se mi jednostavno ne potkivamo.”

Parcela na obali jezera Bubanj pripada firmi „Džast natural” iz Kragujevca, koja je u većinskom vlasništvu preduzeća „Baj from as” iz Novog Sada. Pošto sa gradom nije uspeo da se dogovori oko zamene parcele, potencijalni investitor je ogradio svoju parcelu, žaleći se kako je lokalna vlast izvodila javne radove i na njihovom zemljištu. Iz firme „Džast natural” poručuju da poseduju validnu projektno-tehničku dokumentaciju koju su predali nadležnima, zahtevajući da im se omogući gradnja objekta.

Inače, zemljište na kome firma „Džast natural” želi da zida, predmet je restitucije, što dodatno komplikuje ovaj ionako zamršen slučaj koji je zaintrigirao Kragujevac, pre svega zato što je jezero Bubanj zaista jedinstvena prirodna celina u centru grada. Iz stranke Zajedno za Kragujevac, koja se takođe uključila u polemiku, podsećaju da na ovoj lokaciji, prema planu iz 2013, mogu da se grade samo sportsko-rekreativni i ugostiteljski objekti, a u lokalnom odboru Demokratske stranke se pitaju da li će Kragujevčani „platiti šetu” ako se ispostavi da je grad zaista izvodio javne radove na parceli u privatnom vlasništvu.

Na jezeru Bubanj se trenutno izvode radovi na uređenju obale. Grade se pešačke i trim staze, šire se i asfaltiraju saobraćajnice, obnavlja se stara česma koja je zaštićena kao kulturno dobro. Reč je o velikoj gradskoj investiciji koju pomaže država.

I dok ekolozi iz udruženja „Ekomar” govore o izuzetnom značaju jezerskog ekosistema za grad, nije zgoreg podsetiti na reči dojučerašnjeg glavnog kragujevačkog arhitetkte Aleksandra Nenkovića, koji je 2016. godine za „Politiku” izjavio: „Neće se više graditi kao nekada, gde god i po svaku cenu. Kragujevac treba da bude kulturni i ekološki centar ne samo industrijski. Malo koji grad u svetu ima ovakvo bogatstvo. Jezero Bubanj može i treba da bude kao Central park u Njujorku.”

Komеntari3
4dfce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Архитекта БГ
Чуј приватна фирма. Па шта? Промените план а ако треба и окупите земљиште. То мора да буде предмет конкурса да све буде складно и да изградњу не уради јадан човек него више грађана. Треба да има садржаја али смо као тачке павиљони у природи.
Radovanka
O parama se ovde radi,o parama ,a ne o brizi za gradjane.
Боро
"...једна приватна фирма жели да изгради стамбено-пословни објекат..." а ви грађани Крагујевца, па ко вас ишта пита за ваш град, пита се "једна приватна фирма".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja