utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 24.03.2021. u 10:41

Graditeljsko divljaštvo na Avali

Поглед с Авале на море зеленила (Фото: Д. Јевремовић)

U brojnim naučnim i stručnim izdanjima, planskim dokumentima, umetničkim ostvarenjima i popularnoj publicistici Avala je često isticana kao primer izuzetnih prirodnih predeonih vrednosti i simbol Beograda. Granitni zelenkasti avalit koristili su još u mlađem neolitu Vinčanci za pravljenje boja i zidanje kuća. U srednjem veku izgrađen je grad Žrnov, a podno Avale, prema Belom Potoku i danas postoji arheološko nalazište majdana Žrnov. Knez Miloš je doneo uredbu o zabrani izgradnje kuća na Avali, a Feliks Kanic je prilikom poslednjeg boravka u Srbiji 1903. godine o pošumljavanju Avale zapisao: „Sađenjem i pošumljavanjem Avale Beograd će dobiti još jedno izuzetno vredno izletište” (uz Topčider).

Izgradnjom spomeničkih mesta (Neznanom junaku i Vasi Čarapiću, a posle pogibije generala Ždanova i Spomenika sovjetskim oslobodiocima), hotela i planinarskih domova sa odmaralištima i terenima za boravak izletnika, Avala je tu funkciju i u svim generalnim planovima (od 1972. do 2003) i u Prostornom planu grada Beograda (1981) ne samo zadržala, već i unapredila svoj kulturno-istorijski i spomeničko-turistički karakter. Poseban značaj dobila je izgradnjom i obnovom televizijskog tornja, čime, bez dodatnih graditeljskih pristupa, u celini zaslužuje donošenje prostornog plana posebne namene, kojim bi se ozakonila zaštita predeone celine u smislu prirodnog i kulturno-istorijskog dobra od izuzetnog značaja.

Sadašnja zaštita pojedinih šumskih celina, kao „kompleksa brdske bukve, hrasta, javora i bresta, prvog stepena zaštite” u slivu potoka Vranovice, kod izletničkog kompleksa „Čarapićev brest”, nije dovoljna, jer je izvedena iz šumsko-privredne osnove, koja se odnosi samo na šumski fond, a istovremeno nije obuhvaćen kompleks endemske vrste „kanadske pseudocuge”, retke i u Evropi.

Međutim, prilikom šetnje upravo delom te skorije proglašene „zone zaštite prvog stepena”, nemalo sam se iznenadio videvši ogradu na proplanku pored puta od skretanja za „Čarapićev brest” do skretanja za naselje Beli Potok, u blizini prilaza majdanu Žrnov.

Ovaj eksponirani proplanak s izletničkom opremom pružao je izletnicima retku priliku da i sa nižih terena Avale uživaju u panorami brežuljkastih uzvišenja na obodu grada. U celom prospektu, ovu predivnu predeonu sliku upotpunjuju sva naselja na obodu Beograda koja, prateći morfologiju terena, u potpunosti odražavaju stavove i slogane u ranijim planovima Beograda. Za GUP Beograda iz 1972. godine, rukovodilac izrade tog generalnog plana arh. Aleksandar Đorđević okarakterisao ih je kao „arhipelag u moru zelenila”. U Prostornom planu grada Beograda (1981) rukovodilac tima i sinteze Stevan Milinković istakao je Beograd kao „izraziti predeoni grad, u kojem fizičke strukture treba ostvarivati u funkciji prirodnih procesa, a nikako obratno”.

Na raskrsnici ovih puteva, nisam bio ni prvi ni jedini koji je ugledao novo iznenađenje. Iza ograde se vidi četiri-pet objekata P+1 u izgradnji, a o tom „gradilištu” nije, po propisima, istaknuta informativna tabla s podacima šta se gradi, po kojem odobrenju, ko je investitor, projektant i izvođač radova i koji su rokovi izgradnje.

Nije mi bilo jasno da li je počinitelj ovog graditeljskog divljaštva jedan od 200.000 bespravnih (bolje reći neplanskih) graditelja Beograda, koji su još pre tridesetak godina tvrdili da „neće ni da znaju ni da čuju da je za njihovu gradnju potreban nekakav zakon ili plan”. Ili, još neverovatnije, nadležni inspekcijski organi i odgovorne službe Opštine Voždovac, Grada Beograda i Republike Srbije (jer je Avala i državni dragulj) nisu evidentirali (čak je i na „Guglovoj” mapi Beograda to prikazano) i reagovali na ovu divlju gradnju, u čemu je neobjašnjivo izostala odgovornost čelnika grada, a posebno glavnog urbaniste Marka Stojčića.

U normalnim demokratskim državama Evrope i sveta, takvi neodgovorni predstavnici vlasti podneli bi neopozivu ostavku, a naši imaju izgovor da „ljudi grade krov nad glavom” (i to baš na prostoru nenadmašne Avale).

Andreja Dodić,
urbanista i prostorni planer Beograda u penziji

Komеntari9
8de00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ESR
Stalno se pitam koje se to "normalne" i "demokratske" drzave veoma cesto pominju na internetu? Da li vi znate kako se zovu? Da li ste ikada njih posetili? Odakle vise vama ta ideja da su druge normalni, a da vi niste? Dokle cete vise sami sebe omalovazavate? Te takozvane "normalne" drzave nisu ni nalik na ono sta vi imate u vasoj viziji. Lici da vi imate neku ideja kako "normalna" drzava bi trebala da izgleda, ali ne znate gde se ta nalazi.
Katarina
@ESR...kakav nepristojan komentar. Vrsta drveta koje se spominje u ovom clanku se zove "Douglas Fir". 1986 godine vodila sam moju decu u Kaliforniju i Oregon da vide te cuvene sume. Najstarije drvo u svetu ja staro 4000 godina. Bilo je na zemlji vec 2000 gd kad se je Isus Hristos rodio. Iz tih suma ni sisarku sa zemlje nemozete da iznesete a kamoli da gradite nekakvu kabinu. Zakon postoji i svi moramo to da postujemo. Ta lepota svima nama pripada a ne pojedincima. To je demokratija.
Горан
Како може да буде ендемска врста нешто што се зове „канадска псеудоцуга”?
Козјера
Гледао сам у атласу украсног дрвећа и грмља, мислим да се мисли на дрво које се код нас зове обично "дуглазија" (Pseudotsuga menziessi). Дуглазија је четинар који расте на пацифичкој обали од Калифорније до Британске Колумбије. Овде је има малтене у сваком парку. Ја сам, рецимо, од ње направио подметаче за чаше.
Mija
"..У нормалним демократским државама Европе и света, такви неодговорни представници власти поднели би неопозиву оставку,. " U normalnim demokratskim drzavama ostavke se imaju kome podneti a ovde nemaju ... Tacnije, tamo stvari nikada ni ne dodju do tacke teske profesionalne greske. Ovo napamet pozivanje na "poznavanje" Evrope govori medjutim da do ovih apsurda ne bi ni dolazilo da nije bas tog nakaradnog "znanja". Kaludjerica je samo stigla do Avale a krenula je kad je urbanista bio aktivan.
Козјера
Са свиме се слажем, једино ми није јасно како канадска псеудоцуга може бити ендемична у Србији.
darkovozd
Ako može na vrhu Kopaonika, onda može i u podnožju Avale.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja