Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Graditeljsko divljaštvo na Avali

Поглед с Авале на море зеленила (Фото: Д. Јевремовић)

U brojnim naučnim i stručnim izdanjima, planskim dokumentima, umetničkim ostvarenjima i popularnoj publicistici Avala je često isticana kao primer izuzetnih prirodnih predeonih vrednosti i simbol Beograda. Granitni zelenkasti avalit koristili su još u mlađem neolitu Vinčanci za pravljenje boja i zidanje kuća. U srednjem veku izgrađen je grad Žrnov, a podno Avale, prema Belom Potoku i danas postoji arheološko nalazište majdana Žrnov. Knez Miloš je doneo uredbu o zabrani izgradnje kuća na Avali, a Feliks Kanic je prilikom poslednjeg boravka u Srbiji 1903. godine o pošumljavanju Avale zapisao: „Sađenjem i pošumljavanjem Avale Beograd će dobiti još jedno izuzetno vredno izletište” (uz Topčider).

Izgradnjom spomeničkih mesta (Neznanom junaku i Vasi Čarapiću, a posle pogibije generala Ždanova i Spomenika sovjetskim oslobodiocima), hotela i planinarskih domova sa odmaralištima i terenima za boravak izletnika, Avala je tu funkciju i u svim generalnim planovima (od 1972. do 2003) i u Prostornom planu grada Beograda (1981) ne samo zadržala, već i unapredila svoj kulturno-istorijski i spomeničko-turistički karakter. Poseban značaj dobila je izgradnjom i obnovom televizijskog tornja, čime, bez dodatnih graditeljskih pristupa, u celini zaslužuje donošenje prostornog plana posebne namene, kojim bi se ozakonila zaštita predeone celine u smislu prirodnog i kulturno-istorijskog dobra od izuzetnog značaja.

Sadašnja zaštita pojedinih šumskih celina, kao „kompleksa brdske bukve, hrasta, javora i bresta, prvog stepena zaštite” u slivu potoka Vranovice, kod izletničkog kompleksa „Čarapićev brest”, nije dovoljna, jer je izvedena iz šumsko-privredne osnove, koja se odnosi samo na šumski fond, a istovremeno nije obuhvaćen kompleks endemske vrste „kanadske pseudocuge”, retke i u Evropi.

Međutim, prilikom šetnje upravo delom te skorije proglašene „zone zaštite prvog stepena”, nemalo sam se iznenadio videvši ogradu na proplanku pored puta od skretanja za „Čarapićev brest” do skretanja za naselje Beli Potok, u blizini prilaza majdanu Žrnov.

Ovaj eksponirani proplanak s izletničkom opremom pružao je izletnicima retku priliku da i sa nižih terena Avale uživaju u panorami brežuljkastih uzvišenja na obodu grada. U celom prospektu, ovu predivnu predeonu sliku upotpunjuju sva naselja na obodu Beograda koja, prateći morfologiju terena, u potpunosti odražavaju stavove i slogane u ranijim planovima Beograda. Za GUP Beograda iz 1972. godine, rukovodilac izrade tog generalnog plana arh. Aleksandar Đorđević okarakterisao ih je kao „arhipelag u moru zelenila”. U Prostornom planu grada Beograda (1981) rukovodilac tima i sinteze Stevan Milinković istakao je Beograd kao „izraziti predeoni grad, u kojem fizičke strukture treba ostvarivati u funkciji prirodnih procesa, a nikako obratno”.

Na raskrsnici ovih puteva, nisam bio ni prvi ni jedini koji je ugledao novo iznenađenje. Iza ograde se vidi četiri-pet objekata P+1 u izgradnji, a o tom „gradilištu” nije, po propisima, istaknuta informativna tabla s podacima šta se gradi, po kojem odobrenju, ko je investitor, projektant i izvođač radova i koji su rokovi izgradnje.

Nije mi bilo jasno da li je počinitelj ovog graditeljskog divljaštva jedan od 200.000 bespravnih (bolje reći neplanskih) graditelja Beograda, koji su još pre tridesetak godina tvrdili da „neće ni da znaju ni da čuju da je za njihovu gradnju potreban nekakav zakon ili plan”. Ili, još neverovatnije, nadležni inspekcijski organi i odgovorne službe Opštine Voždovac, Grada Beograda i Republike Srbije (jer je Avala i državni dragulj) nisu evidentirali (čak je i na „Guglovoj” mapi Beograda to prikazano) i reagovali na ovu divlju gradnju, u čemu je neobjašnjivo izostala odgovornost čelnika grada, a posebno glavnog urbaniste Marka Stojčića.

U normalnim demokratskim državama Evrope i sveta, takvi neodgovorni predstavnici vlasti podneli bi neopozivu ostavku, a naši imaju izgovor da „ljudi grade krov nad glavom” (i to baš na prostoru nenadmašne Avale).

Andreja Dodić,
urbanista i prostorni planer Beograda u penziji

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ESR
Stalno se pitam koje se to "normalne" i "demokratske" drzave veoma cesto pominju na internetu? Da li vi znate kako se zovu? Da li ste ikada njih posetili? Odakle vise vama ta ideja da su druge normalni, a da vi niste? Dokle cete vise sami sebe omalovazavate? Te takozvane "normalne" drzave nisu ni nalik na ono sta vi imate u vasoj viziji. Lici da vi imate neku ideja kako "normalna" drzava bi trebala da izgleda, ali ne znate gde se ta nalazi.
Katarina
@ESR...kakav nepristojan komentar. Vrsta drveta koje se spominje u ovom clanku se zove "Douglas Fir". 1986 godine vodila sam moju decu u Kaliforniju i Oregon da vide te cuvene sume. Najstarije drvo u svetu ja staro 4000 godina. Bilo je na zemlji vec 2000 gd kad se je Isus Hristos rodio. Iz tih suma ni sisarku sa zemlje nemozete da iznesete a kamoli da gradite nekakvu kabinu. Zakon postoji i svi moramo to da postujemo. Ta lepota svima nama pripada a ne pojedincima. To je demokratija.
Горан
Како може да буде ендемска врста нешто што се зове „канадска псеудоцуга”?
Козјера
Гледао сам у атласу украсног дрвећа и грмља, мислим да се мисли на дрво које се код нас зове обично "дуглазија" (Pseudotsuga menziessi). Дуглазија је четинар који расте на пацифичкој обали од Калифорније до Британске Колумбије. Овде је има малтене у сваком парку. Ја сам, рецимо, од ње направио подметаче за чаше.
Mija
"..У нормалним демократским државама Европе и света, такви неодговорни представници власти поднели би неопозиву оставку,. " U normalnim demokratskim drzavama ostavke se imaju kome podneti a ovde nemaju ... Tacnije, tamo stvari nikada ni ne dodju do tacke teske profesionalne greske. Ovo napamet pozivanje na "poznavanje" Evrope govori medjutim da do ovih apsurda ne bi ni dolazilo da nije bas tog nakaradnog "znanja". Kaludjerica je samo stigla do Avale a krenula je kad je urbanista bio aktivan.
Козјера
Са свиме се слажем, једино ми није јасно како канадска псеудоцуга може бити ендемична у Србији.
darkovozd
Ako može na vrhu Kopaonika, onda može i u podnožju Avale.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.