Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto obeležavamo 24. mart

To nije bila ni intervencija, ni vazdušna kampanja, ni „mali kosovski rat”, pa ni bombardovanje već oružana, protivpravna agresija izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, kršenjem Povelje UN, Završnog dokumenta OEBS-a, osnovnih principa međunarodnog prava, napose kršenjem samog osnivačkog akta NATO-a od 1949. godine i nacionalnih ustava država članica
(Фото ЕPA-EFE/Sasa Stankovic)

Beogradski forum za svet ravnopravnih, Klub generala i admirala Srbije i niz drugih nezavisnih, nestranačkih, neprofitnih organizacija obeležavaju 24. mart dan početka agresije NATO-a svake godine, počev od 2000. do danas. Čine to komemorativnim svečanostima, domaćim i međunarodnim konferencijama, polaganjem cveća na spomen- obeležja žrtava agresije, prilozima u medijima, podsećanjem prijatelja u zemlji i inostranstvu da učestvuju u tome. To je prepoznatljivi deo komemorativnih aktivnosti srpskog društva, a u novije vreme i države Srbije.

Činimo to, pre svega, iz osećanja moralne dužnosti prema ljudskim žrtvama, kako vojnim i policijskim, tako i civilnim jer su svi oni nedužne žrtve pale na tlu sopstvene zemlje od oružja agresora. Tokom same agresije stradalo je od 3.500 do 4.000 ljudi, od čega preko 1.100 vojnika i policajaca, drugi su civili, žene, deca, radnici, profesionalci u radio-televiziji, putnici u vozovima, ljudi iz kolona raseljenih. Koliko je ljudi izgubilo živote po okončanju oružane agresije među oko 10.000 ranjenih, koliko od zaostalih kasetnih bombi i naročito, od posledica korišćenja projektila sa osiromašenim uranijumom i od trovanja otrovnim gasovima nastalim bombardovanjem rafinerija i hemijskih postrojenja, tek treba utvrditi. Svih njih se i danas sećamo odajući im najdublje poštovanje. Verujemo da će mladi danas, kao i sve buduće generacije, pamtiti ove žrtve svesni da je to moralni dug nacije, uslov očuvanja dostojanstva i budućnosti u miru.

Drugi je razlog, što se i tako brani istina i ne ostavlja prazan prostor za krivotvorenje, laži i podmetanja čiji je cilj bio i ostao umanjivanje odgovornosti agresora i proglašavanje žrtve za krivca. Zato i ovom prilikom moramo reći da to nije bila ni intervencija, ni vazdušna kampanja, ni „mali kosovski rat”, pa ni bombardovanje već oružana, protivpravna agresija izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, kršenjem Povelje UN, Završnog dokumenta OEBS-a, osnovnih principa međunarodnog prava, napose kršenjem samog osnivačkog akta NATO-a od 1949. godine i nacionalnih ustava država članica. To je bio prvi rat na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata, protiv nezavisne, suverene zemlje koja nije napala, niti je na drugi način ugrožavala NATO, ili bilo koju njegovu članicu. NATO je time zadao težak udarac tekovinama Drugog svetskog rata, dogovorima iz Teherana, Jalte, Postdama kao i Helsinkija. Agresijom na Srbiju (SRJ) 1999.  ugroženi su osnovni principi međunarodnih odnosa i sistem bezbednosti za koji su položene desetine miliona ljudskih žrtava.

Agresor je želeo rat a ne mirno i održivo rešenje na Kosovu i Metohiji. Rat koji će opravdati postojanje NATO-a i posle ere hladnog rata i visoka budžetska ulaganja u naoružanje, odnosno u vojno-industrijski kompleks, rat koji će u praksi demonstrirati doktrinu širenja na Istok i ujedno biti presedan za globalizaciju oružanog intervencionizma bez poštovanja međunarodnog prava i uloge SB UN. Evropa je duboko posrnula prihvativši učešće u ratu protiv same sebe. To što Evropa ni danas ne uspeva da se okrene sebi, svojim interesima i identitetu, što vrši pritisak na Srbiju da prizna nasilno oduzimanje dela njene državne teritorije, da se saglasi sa revizijom Dejtonskog sporazuma i stvaranjem unitarne BiH na štetu srpskog naroda, svedoči o zabrinjavajućem sindromu prošlosti koji ugrožava njenu samostalnost, jedinstvo i razvoj.

Treće, zato što se ne mirimo sa defetizmom i sklonošću dela medija, tzv. nevladinog sektora i pojedinih javnih ličnosti, koji agresiju NATO-a interpretiraju na način koji umanjuje odgovornost agresora, sugerišući da Srbija, u ime navodnog realizma i bolje budućnosti, temu agresije treba da gurne u stranu a da se Kosova i Metohije „oslobodi” kao tereta o vratu koji koči njen napredak.  Međutim, odgovornost NATO-a za agresiju i savez sa terorističkom i separatističkom OVK ne mogu se ni sa čim umanjiti, najmanje se mogu preneti na Srbiju. To bi za Srbiju i srpski narod bilo sramno, a za Evropu i budućnost globalnih odnosa veoma štetno.

Iako evropski opredeljena, Srbija ne može odricanjem od Kosova i Metohije, svoje državne, kulturne i duhovne postojbine, plaćati cenu uspostavljanja narušenog jedinstva EU i NATO, odnosno geopolitičke ciljeve njihovih ključnih članica. Zato će, uvereni smo, ostati trajno opredeljena za mirno, pravedno i održivo rešenje u skladu sa osnovnim principima mira, bezbednosti i saradnje, poštujući svoj Ustav i Rezoluciju SB UN 1244.  Daleko najveći deo čovečanstva je shvatio da ne postoje humanitarni niti ratovi za zaštitu stanovništva, da se obojenim revolucijama i krstarećim raketama ne „izvoze” demokratija i ljudska prava već dominacija i interesi liberalnog multinacionalnog korporativnog kapitalizma.  Štagod se činilo sa pozicija politike sile i bogomdane „izuzetnosti” istorija se ne može zaustaviti, niti unipolarnost inkarnirati.

Četvrto,  duboko smo zabrinuti zbog stalnog zaoštravanja globalnih odnosa, trke u naoružavanju, odsustva dijaloga i produbljivanja nepoverenja među glavnim akterima evropskih i svetskih odnosa.  Javno markiranje nuklearnih sila i stalnih članica SB UN za neprijatelje, planovi za stvaranje „demokratskih koalicija” radi konfrontacije sa „autoritarnim sistemima”, masovne vojne vežbe od Atlantika i Baltika do Indo-Pacifika radi „obuzdavanja” „malignih uticaja” – predstavljaju znake ozbiljnog pogoršanja globalnih odnosa sa nepredvidivim posledicama. To se ne tiče samo velikih sila, iako od njih najviše zavisi, već se negativno odražava na položaj i razvoj svih zemalja u svetu, pa tako i na položaj Srbije. Jer, kako je mir nedeljiv, tako su i opasnosti po mir i bezbednost, takođe, nedeljive. Zato, pozivamo na dijalog i popuštanje, zaustavljanje produbljivanja nepoverenja, poštovanje ravnopravnosti  i partnerstva u rešavanju svih međunarodnih problema.

Peto, zato što ne želimo da se patnje, žrtve i razaranja koje je naš narod preživeo tokom i nakon oružane agresije NATO-a 1999. ponove bilo kada, u bilo kom delu sveta. Tragična sudbina dece u Beogradu, Varvarinu, Kosovskoj Mitrovici, Murinama ne sme se ponoviti.

Nekadašnji šef diplomatije i predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Deda
Зашто обележавамо 24 март ? Taj datum pamtimo, kao sto pamtimo 6 april 1941 i 28 juli 1914. To su datumi kada su Srbi napadnuti jer nisu prihvatali ultimatume i mirna resenja, vec su izabrali rat - nazalost, protiv mnogo jaceg neprijatelja. Danas, u miru, treba izvuci pouke i sagledati posledice tih izbora.
Може им се
Аутор пише: "Агресор је желео рат а не мирно и одрживо решење на Косову и Метохији". Б. Јовић о С. Милошевићу, зашто како каже "није инсистирао да се план З-4 прихвати": "онолико колико га знам, бојао се да ће нама одмах исто то наметнути за Шиптаре" (Данас, 6.3.2011). На страну стока из Крајине, шта су планирали са Албанцима?
Леон Давидович
@ Lena С којим правом је Хитлер присиљавао народе који то не желе у његов пакт? 27. март је био израз патриотске воље српског народа.Показале су то демонстрације у бројним местима где су живели Срби. Он се само подударао са британским интересима. Иначе пакт није био формално раскинут до 6. априла, дана напада. Хитлер се уопште није држао међународних споразума већ је проводио своју освајачку политику. Имао је и споразум Молотов _ Рибентроп па је све једно подмукло напао Совјетски Савез.
Vera
Mozda bi bolje prosli da smo prihvatili ultimatum Zapada. Jer, rat protiv Zapada je bio unapred osudjen na poraz, znaci besmislen. Rezultat rata je za nas tragican : izgubili smo Kosovo ratujuci ; otpor, zrtve i strasno razaranje bili su nepotrebni. Nasa vojska je izgubila 659 pripadnika (NATO ni jednog). Stradalo je oko 1400 civila, a odmah iza rata 200 000 Srba napustilo je Kosovo.
pogled sa strane
Pa i drugi svetski rat je bio protiv " Zapada". Svabe nisu na istoku. Pa smo se oslobodili. I tada je bilo mnogo ljubitelja Zapada- Nedic, Ljotic, cetnici. Rumuni izgubise 700,000 ljudi od toga oko pola miliona na ruskom frontu.
Леон Давидович
@ Vera Да Јељцин није спречио испоруку С-300 о да је оборено неколико авиона ситуација би можда била другачија.
Danny Crane
A kako nas je NATO podržao u pobuni Albanaca 2001. godine na jugt Srbije. Osim toga, samo dve godine pre agresije OVK je bila na listi terorističkih organizacija SAD. Milošević je tada bio "faktor stabilnosti i mira" za SAD. Šta se to promenilo od sredine 1998. da nas bombarduju. Spoljna politika Amerike je kao tanker, teško i sporo se okreće. Istina je poražavajuća za nas pa se odgovori na ova pitanja kriju.
E pa
@Danny Crane, tako je, istina je poražavajuća. Za NJIH. Pročitaj ponovo članak. "Faktor stabilnosti" si dok im trebaš, do prve prilike. A tek "podrška" 2001-e!? Dakle, pročitaj ponovo članak.
Ludolph
Kurs americkog tankera je odredjen mnogo godina pre bombardovanja. Oni su prvobitno mislili da ce odvojiti KiM bez borbe i uz pomoc opozicije koja je nakon preuzimanja vlasti trebala da se oduzi svojim prijateljima. Kako stvari niu isle zeljenim tokom, morali su da predju na vojnu opciju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.