sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 24.03.2021. u 19:14 Bran­ko Pe­jo­vić

Kratki spoj oko Teslinog prvenca

Mi­ni­star­stvo po­ni­šti­lo re­še­nje o do­zvo­li po ko­joj je EPS ob­no­vio i do­gra­dio na­šu naj­sta­ri­ju hi­dro­cen­tra­lu
Стара хидроцентрала на Ђетињи са дограђеним делом (десно на објекту) (Фото Д.Јовичић)

Užice – Šta će sad biti s najstarijom hidrocentralom pitaju se ovih dana Užičani, iznenađeni onim što se dešava ovom kulturnom dobru. Tu centralu „Pod gradom” u Užicu, sagrađenu 1900, kao prvu po Teslinim principima naizmeničnih struja u ovom delu Evrope, obnovio je i dogradio EPS proteklih godina (ti radovi su 2020. završeni).

Ali početkom ovog meseca Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture poništilo je rešenje o građevinskoj dozvoli koje je grad za te poslove izdao, jer kako se navodi u spisima predmeta, nema saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu na projekat i dokumentaciju za izvođenje radova.

Na takvu odluku upozorila je užička Građanska čitaonica „Libergraf”, istaknuta u poslednje vreme po nastojanjima da se u ovom kraju spreči gradnja MHE nepovoljnih po životnu sredinu, a javnosti postanu vidljiviji nejasni poslovi proizvodnje struje na ovdašnjim vodama. Ovim povodom su iz „Libergrafa” novinarima dostavili pomenuto rešenje ministarstva o ishodu radova izvršenih na najstarijoj centrali.

Tu piše da je u februaru ove godine „Libergraf” ministarstvu dostavio dopis kojim traži preispitivanje i stavljanje van snage rešenja užičke Gradske uprave za urbanizam iz 2018. izdato investitoru EPS-u kojim se, usled radova na rekonstrukciji centrale „Pod gradom”, menja pravosnažno rešenje o građevinskoj dozvoli iz 2000. godine (kada je prvobitno rekonstruisana).

Užička čitaonica tvrdi da investitor nije ispunio sve zakonom propisane uslove za izdavanje građevinske dozvole, da od kraljevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture nije pribavio niti priložio saglasnost na projekat i dokumentaciju za izvođenje radova, što ga obavezuje Zakon o kulturnim dobrima. „Objekat prve HE na Đetinji je 1977. proglašen nepokretnim kulturnim dobrom od velikog značaja za Republiku Srbiju”, pisali su ministarstvu iz „Libergrafa”.

Da to razmotri, ministarstvo je od užičke Gradske uprave za urbanizam zatražilo spise pomenutog predmeta. U njima stoji da je investitor JP „Elektroprivreda Srbije” napisao da je pribavio potrebnu dokumentaciju za radove na užičkoj HE, pa i mišljenje kraljevačkog zavoda iz 2017. godine. Ali ima tu sporan detalj: „U dopisu zavoda se navodi da je investitor bio dužan da mu na saglasnost dostavi urbanistički projekat za dogradnju i rekonstrukciju mašinske zgrade MHE ’Pod gradom’ za koji su traženi uslovi zavoda i izdati 2016. godine. Umesto saglasnosti na urbanistički projekat, investitor traži saglasnost na projekat za građevinsku dozvolu.

Zavod ne može da izda saglasnost na projekat, jer se za potrebe izvođenja građevinskih radova akt kojim se ostvaruje pravo na traženu intervenciju izdaje u okviru postupka objedinjene procedure”, piše u obrazloženju o tome, utvrđuje nespornim da je rešenje užičke Gradske uprave za urbanizam doneto bez saglasnosti kraljevačkog zavoda na projekat i dokumentaciju za izvođenje radova, te se zato poništava. Ovo rešenje ministarstva, konačno u upravnom postupku, potpisala je državni sekretar Aleksandra Damnjanović.

Prošle godine smo, podsećamo, objavili napis o EPS-ovim radovima na rekonstrukciji HE „Pod gradom”. Tada su nam u Sektoru za odnose sa javnošću EPS-a predočili urađeno u ovom poduhvatu. Rečeno nam je da su završeni ti radovi vredni 118 miliona dinara, te da je u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture deo mašinske zgrade sa novim agregatom preuređen kako bi činio jedinstvenu vizuelnu celinu sa glavnim delom objekta.

Ovim se, dodali su, stara HE vraća u operativno stanje zahvaljujući dodatnom agregatu čija je godišnja  proizvodnja oko 1,7 miliona kilovat-časova struje, dok muzejski deo, sa dve originalne „Simensove” mašine iz 1900, zadržava to svojstvo. – Cilj projekta jeste da se sačuva istorijska baština od značaja za Srbiju, razvijaju turistički potencijali lokalnih sredina i nastavi korišćenje ove HE za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora – saopštili su tada iz EPS-a, pa najavili da rad rekonstruisane centrale počinje po pribavljanju upotrebne dozvole.

Za priču su od značaja i ranija upozorenja Užičana koji drže do tekovina prošlosti – a centrala je ponos ovog grada – da nije u redu što se zgrada „stare dame” dograđuje. Ljubitelji Teslinog prvenca pitali su zašto dirati u retku vrednost i proširivati autentičnu zgradu elektrane-muzeja stare 120 godina, te da li je tako važna proizvodnja struje u njoj i ugradnja dodatnog agregata. Niko se na te glasove nije osvrnuo, EPS je uradio svoje.

Još se u Užicu pominje rečenica „Bi ono što biti ne može, sinu viđelo iz rijeke”, koju su ovde izustili u čudu te 1900. kad je elektrika kroz svetlost sijalica obasjala neveliku varoš na Đetinji. Sada, 121 godinu kasnije, čudne stvari se oko te centrale događaju i pitanje rađaju: šta činiti sa onim što je protivno propisima napravljeno, a ipak sačuvati istorijski spomenik Teslinom izumu jedinstven na Balkanu.

Komеntari8
5acef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radomir
Red je da se ispravi stalno ponavljana netačnost. Prve dve HE na Nijagari 1896. g. nisu bile sa trofaznim generatorima, nego sa dvofaznim i pomerajem faza od 90 stepeni. To ne znači da je HE Pod gradom bila prva. Prvu HE sa trofaznim generatorom je izgradio SIEMENS u gradu Lauffen, na reci Neckar i trofaznim dalekovodom od 175 km, 1891. g. za demstriranje na Internacionalnoj Elektro-tehničkoj Izložbi u Frankfurtu. Sistem je izgradio inženjer Dolivo-Dobrowolsky.
Ranko Petrović
kakva je to histerija oko MHE ?O čemu se radi,koji su negativni uticaji na ekologiju i životinjski svet?Kako to da nam neki izaslanik EU(iz Nemačke)savetuje da nikako nepravimo MHE?Oni napravili više od 380 MHE??Na primer Sićevačka klisura,biser prirode.Ranjena dva puta:izgradnjom pruge i sa druge strane izgradnjom puta ...i ?Priroda sama regeneriše biljni i životinjski svet.Evropa nam čuva reke da bi plasirala svoje kapacitete solarne i vetro kapacitete.Nemojte više da nas branite.
Radomir
HE "Pod gradom" nije novoizgrađena MHE, koje podležu važećem zakonu. Sve što se u toj istoriski važnoj HE gradi sa ciljem da joj se produži život i funkcionalnost treba da bude izuzeto iz tretmana po zakonu o MHE. Ona je bila normalna HE kada je sagrađena i nije bilo većih, a napredak elektroenergetike je učinio da po kapacitetu sada spada u MHE. Sve te naše stare HE, sa kojima se ponosimo, treba izuzeti iz zakona o MHE.
Ksenija
Šta je " gradjanska čitaonica Libergraf", kakve ona veze ima sa hidrocentralom? Kome ne odgovara činjenica da će Srbija ovim dodatnim agregatom povećati proizvodnju struje? Hidrocentrale su jedini realni obnovljivi izvori energije. Da li su odluke tog ministarstva u interesu države Srbije?
Max
Malo bih ispravio autora teksta. Najstarija HE u Europi je HE Jaruga koja se nalazi na rijeci Krki ispod Skradinskog Buka. Bas zaslugom Nikole Tesle sagradjena je i pustena u rad 28. 08.1895. Dva dana nakon sto je pustena u rad HE na slapovima Nijagare. Zahvaljujuci toj HE Sibenik je imao javnu rasvjetu u vrijeme kada neki nisu ni culi za elektricnu energiju. Uz nju je 1903 sagradjena jos jedna HE nazvana Jaruga 2 koja radi i danas dok je ova prva radi povjesti i turizma pretvorena u muzej .
U tekstu piše "naša najstarija elektrana" a ne vaša.
Саша Микић
Аутор је лепо рекао ''у овом делу Европе''. Пошто је у то доба Србија била самостална држава мисли се на Србију, а не на бившу нам домовину. Што се тиче јавне расвете Београд је имао још 1893. године, а струју је производила термоелектрана на Дорћолу, која би требало да постане музеј Николе Тесле.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja