ponedeljak, 17.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 29.03.2021. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Zoran Milivojević za „Politiku”: Crtaći i detetov um

Mališani shvataju da ne smeju da smrde, niti da budu nasrtljivi, poput junaka Pepea le Tvora, što znači da dobro razlikuju imaginarni od stvarnog sveta, pa sadržaji koji odraslima izgledaju neprihvatljivi zapravo nemaju uticaj na njihovu psihu
Из цртаног филма „Пепе ле Твор”

Svedoci smo da brojne velike filmske kompanije, poput „Vornera brosa” i „Diznija”, pokazuju sklonost da „ponište” brojne crtane filmove čiji su junaci obeležili odrastanje brojnih generacija. Prvi cenzurisani crtani lik koji najavljuje trend je Pepe le Tvor. Mnogima se ovakvi potezi čine potpuno nerazumnim i neprihvatljivim.

Za razumevanje ovakvih poteza potrebno je razumeti društveni kontekst koji poslednjih godina postoji u američkom društvu. Najkraće rečeno, kompanije poništavaju ove crtaće iz straha da bi i same mogle da budu poništene.

„Poništavanje” na vreme

Društvene mreže su omogućile novi tip komunikacije u kojoj neko pojedinačno mišljenje da je neka pojava diskriminatorska ubrzo dobija, poput grudve koja se pretvori u lavinu, ogromnu podršku „ratnika za socijalnu pravdu” koji masovno optužuju i sramote navodno diskriminišuću osobu ili kompaniju. Hajke s društvenih mreža ubrzo se pretvaraju u hajke u glavnim medijima koje stvaraju ogromni pritisak na optužene javne ličnosti ili kompanije. Optuženima ostaje da se izvine, što može, ali ne mora biti prihvaćeno, ili da budu bojkotovani, što se u novogovoru inspirisanom kompjuterskom komandom zove „poništavanje” (eng. Cancel, otkazati, poništiti). Ovaj mentalitet „poništavanja” postao je značajni društveni činilac o kome vode računa sve korporativne službe za odnose s javnošću.

U takvom društvenom kontekstu filmske kompanije su prateći zakone tržišta shvatile da je mnogo bolje da postanu „budne” i da same, proaktivno, „ponište” one svoje produkte koji bi nekome mogli zasmetati nego da dođu u poziciju da se brane od optužbi za diskriminaciju. Tako je nastala situacija da ne samo da je potrebno stvarati nove produkte koji će biti očišćeni od bilo kakve mogućnosti da nekoga uvrede po rasnoj, polnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi ili seksualnoj orijentaciji nego da se i prošli produkti „očiste” od takve mogućnosti.

Tako je nastala ideja da crtaći „Tom i Džeri” sadrže previše nasilnih scena i da zato negativno utiču na dečji razvoj stvarajući sklonost ka nasilju. „Brzi Gonzales” optužen je da promoviše negativne stereotipove o Meksikancima. Različite kritike upućene su i drugim popularnim crtaćima koji su obeležili naša detinjstva: „Dušku Dugoušku”, „Petru Panu”, „Petlu Sofroniju”, „Patku Dači” i drugima.

Posebno je zanimljivo „poništavanje” crtaća o „Pepeu le Tvoru” zbog optužbe da promoviše „kulturu silovanja”. Ponavljajuća tema u ovom crtaću je da se Pepe, koji govori francuskim naglaskom, udvara mački Penelopi za koju pogrešno misli da je pripadnik njegove vrste i kojoj, bez njenog pristanka, uporno obećava da će je naučiti šta je prava ljubav. Odrasli um u ovakvom ponašanju može da prepozna seksualnog predatora koji proganja svoju žrtvu. A šta je s dečjim umom u čije ime se poništavaju politički nekorektni crtaći?

Pepe le Tvor nije heroj, on je antiheroj. Drugim rečima on ne služi da bi se deca s njim poistovetila, već upravo suprotno. Njegov lik ih uči šta ne treba da rade ako ne žele da ispadnu smešni. Kao što ne smeju da smrde, tako ne smeju ni da budu nasrtljivi. U tom smislu ovaj crtać je veoma edukativan.

Odavno postoji polemika u stručnoj javnosti da li nasilje koje deca gledaju u crtanim filmovima i kompjuterskim igricama zaista čini da oni postanu nasilnici. Jedna nedavna australijska studija pokazala je da je odgovor jasno ne. Deca dobro razlikuju imaginarni svet od stvarnog sveta. Samim tim ni različiti sadržaji koji iz ugla odrasle osobe izgledaju neprihvatljivi zapravo nemaju takav direktni uticaj na detetovu psihu i dečji razvoj.

Borba za mlade mozgove

Iako su je u prvom planu zabrinutost za pravilan dečji razvoj, zapravo iza svih ovih tendencija stoji ideologija i promocija „novih vrednosti”. Deca ne preuzimaju negativna ponašanja, ali mogu da preuzmu vrednosti koje im se predstavljaju kao poželjne. Tako, dok se s jedne strane cenzuriše „seksualni predator” Pepe le Tvor, kompanija „Dizni” počela je da u dečjim crtaćima promoviše istopolnu orijentaciju.

U pitanju je zapravo borba za dečje umove i izgrađivanje njihovih stavova. Odrasla ili mlada osoba s izgrađenim stavovima retko će ih promeniti. Ali onaj ko prvi priđe deci i nametne im svoje vrednosti i stavove, taj će kontrolisati kako će svet izgledati za dvadeset godina kada ti mladi odrastu. I zato, roditelji budite oprezni.

Komеntari30
4f48a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Eric
Hvala autoru na ovom stručnom mišljenju. Konačno ništo normalno i kultivisano
Marica
Jednom da se složim sa autorom u - delu da deca ovo kapiraju kao iskarikirano, a ne kao model.
dr Slobodan Devic
Interesantna je bojazan pojedinih komentatora za autora ovog clanka. Ako prebrojimo glasove podrske autoru, ocigledno je da se vecina slaze sa onim sto je napisao. Postavlja se logicno pitanje, kako je moguce da manjina ima pravo na silovanje vecine? Ili, sto bi svojevremeno rekao Edmund Brk: "Sve sto je neophodno da zlo trijumfuje je da dobri ljudi ne ucine nista ..."
dr Slobodan Devic
Pripadnicima "naprednih" orijentacija savetujem da se cuvaju bitisanja kao topovsko meso liberalnim demonokratama kojima je unistenje porodice (kao osnove svakog drustva pa prema tome i drzave) glavni cilj. Pripadnicima tih zajednica preti sudbina kolateralne stete, ni krivim ni duznim. Licno smatram da svako drustvo mora da ima razumevanje za ove ljude i da im omoguci da se uklope u drustvo ...
Alex vrnjački
I onda sam dešavanja oko Pepea i mačke posmatrao kao komičnu posledicu njegove greške...nikako kao nasilje. Crtaći iz tog doba su mi ulepšali život i rado se sećam "fora" iz njih. Muziku iz jednog koristim kao zvono na telefonu i to baš iz onog gde Tom "maltretira" psa čuvara. Sa druge strane, igrice za decu sa 58 i više mrtvih su normalne za razvoj dečijeg karaktera i pogleda na svet, jel da?. Strašni Pepe je izgleda gori od GTA. Šta reći a ne zaplakati....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja