Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Promocija srpske muzike

Miomira Vitas i Konstantin Bogino su zbog svojih umetničkih usmerenja već decenijama privlačni za evropski i značajni za srpski muzički život
Миомира Витас и Константин Богино (Фото: лична архива)

Nedavno su u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine sopran Miomira Vitas i pijanista Konstantin Bogino održali koncert sa simboličnim naslovom „70+70”, obeleživši tako sedam decenija svojih života. Zanimljiv program otkrio je sve atribute njihovog izvođaštva i njihovih interesovanja. Bogino je virtuozno, maštovito i raskošno izveo dela Skrjabina, Šopena i Ščedrina, a Vitasova je u nizu solo pesama prezentirala najbolje odlike koncertnog pevanja – dobru intonaciju i dikciju i duboko proživljen tekst. No, taj program je u isto vreme ispoljio i njihova umetnička usmerenja, zbog kojih su već decenijama privlačni za evropski i značajni za srpski muzički život.

Pre više od tri decenije bračni par Bogino-Vitas obreo su u Arkeju, gradiću pored Pariza, i već od samog početka njihov dom je postao mesto na kome su se okupljali najistaknutiji naši i strani muzičari i umetnici – kompozitori Ljubica Marić, Žan Franse, Rajko Maksimović, Aleksandar Vujić, Rodion Ščedrin, Robert Korman, pijanisti Brižit Anžerer i Vladimir Krajnjev, primadona Biserka Cvejić, primabalerina Maja Pliseckaja, flautista Patrik Galoa, violinista Patris Fontanaroza ‒ i ta razmena iskustava i energije bila je svima dragocena. Zatim su 1994. godine Miomira Vitas i Konstantin Bogino sa francuskim muzikologom Ani Kovačević-Flamari osnovali umetničku asocijaciju Parade (naziv je uzet prema čuvenom baletu, kolektivnom radu Koktoa, Satija, Pikasa i Djagiljeva) i tako jasno formulisali smernice svog delovanja: istraživanje raznih muzičkih tema potisnutih na marginu muzičkog života i promociju srpske muzike. Sarađujući sa raznim asocijacijama, festivalima i umetnicima, uvek su imali na umu ta svoja glavna opredeljenja. U tu priču uključeni su često i trojica njihovih sinova – svi talentovani, zanimljivi i preduzimljivi muzičari.

Godine 2003. pružila im se mogućnost da, prodavši svu svoju imovinu i uz pomoć tadašnjeg gradonačelnika Arkeja, kupe zamak – jednu derutnu, ali izuzetno značajnu građevinu za Arkej, i da u njoj započnu stvaranje svog sopstvenog izvođačkog prostora, koji će im omogućiti još intenzivniji rad na svojim muzičkim istraživanjima i njihovoj prezentaciji. Posle mukotrpnih radova zamak je izrastao u jednu vrstu Kulturnog centra Arkeja u kome se, pre svega, svake godine održava festival Erika Satija.

Naime, ovaj neobičan i kontroverzni francuski kompozitor je veliki deo svog života proveo upravo u Arkeju, pa je bilo gotovo prirodno da u njemu dobije i festival. Godine 2016, povodom 150 godina od njegovog rođenja, Miomira Vitas i Konstantin Bogino su priredili izvođenje dela „Vexations”, potpuno jedinstvenog u muzičkoj literaturi: Sati je sačinio 16 taktova, koje treba, u relativno sporom tempu odsvirati 880 puta. Ovaj hepening je okupio 16 pijanista iz celog sveta i trajao je 11 sati! Postavili su i malo poznate opere Lea Daliba i Žermen Tajfer, Satijevu operu „Ženevjen od Brabanta” i njegovu dramsku simfoniju „Sokrat”. U sve te zahtevne produkcije uvek je uključen veliki broj naših izvođača, koji često u Arkeju izvode i celovečernje programe.

Na programu dua Vitas-Bogino našle su se pesme Milojevića, Rajičića, Ljubice Marić, Vere Milanković, Logara, Vujića, Božića, Svetlane Maksimović..... Mnoge su bile i deo programa „Priča o vojniku ženi”, posvećen ženama borcima u Velikom ratu.

Projekat na koga je Vitasova sada usredsređena jedna je varijanta prethodne ženske priče: potrudila se da pronađe solo pesme Klare Šuman i Poline Vijardo i da svojim interpreatcijama dokaže da nisu ništa manje vredne od solo pesama najpoznatijih romantičara. Konstantin Bogino, pijanista svetskog formata, zauzet na koncertnom podijumu i na majstorskim kursevima širom Evrope, prati svoju suprugu u svim tim nastojanjima. A ona je, upravo za svoje zalaganje na promociji srpske muzike, njenog stvaralačkog i interpretativnog plana, dobila prošle godine nagradu Udruženja muzičkih umetnika Srbije.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav
Slušaš, gledaš i uživaš u umetnosti Vitas-Bogino. Divno veče u našem Kulturnom centru u Parizu. Na koncert me je pozvao naš i francuski slikar, moj prijatelj Lale i njemu hvala. Bilo je davno, ali kao da je bilo danas.
Lujza i Lena
Obradovao nas je ovaj clanak i podsetio na divan koncert Miomire i Konstantina u nasem kulturnom centru u Parizu, pre X godina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.