nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.03.2021. u 15:32 Snežana Nikolajević

Promocija srpske muzike

Miomira Vitas i Konstantin Bogino su zbog svojih umetničkih usmerenja već decenijama privlačni za evropski i značajni za srpski muzički život
Миомира Витас и Константин Богино (Фото: лична архива)

Nedavno su u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine sopran Miomira Vitas i pijanista Konstantin Bogino održali koncert sa simboličnim naslovom „70+70”, obeleživši tako sedam decenija svojih života. Zanimljiv program otkrio je sve atribute njihovog izvođaštva i njihovih interesovanja. Bogino je virtuozno, maštovito i raskošno izveo dela Skrjabina, Šopena i Ščedrina, a Vitasova je u nizu solo pesama prezentirala najbolje odlike koncertnog pevanja – dobru intonaciju i dikciju i duboko proživljen tekst. No, taj program je u isto vreme ispoljio i njihova umetnička usmerenja, zbog kojih su već decenijama privlačni za evropski i značajni za srpski muzički život.

Pre više od tri decenije bračni par Bogino-Vitas obreo su u Arkeju, gradiću pored Pariza, i već od samog početka njihov dom je postao mesto na kome su se okupljali najistaknutiji naši i strani muzičari i umetnici – kompozitori Ljubica Marić, Žan Franse, Rajko Maksimović, Aleksandar Vujić, Rodion Ščedrin, Robert Korman, pijanisti Brižit Anžerer i Vladimir Krajnjev, primadona Biserka Cvejić, primabalerina Maja Pliseckaja, flautista Patrik Galoa, violinista Patris Fontanaroza ‒ i ta razmena iskustava i energije bila je svima dragocena. Zatim su 1994. godine Miomira Vitas i Konstantin Bogino sa francuskim muzikologom Ani Kovačević-Flamari osnovali umetničku asocijaciju Parade (naziv je uzet prema čuvenom baletu, kolektivnom radu Koktoa, Satija, Pikasa i Djagiljeva) i tako jasno formulisali smernice svog delovanja: istraživanje raznih muzičkih tema potisnutih na marginu muzičkog života i promociju srpske muzike. Sarađujući sa raznim asocijacijama, festivalima i umetnicima, uvek su imali na umu ta svoja glavna opredeljenja. U tu priču uključeni su često i trojica njihovih sinova – svi talentovani, zanimljivi i preduzimljivi muzičari.

Godine 2003. pružila im se mogućnost da, prodavši svu svoju imovinu i uz pomoć tadašnjeg gradonačelnika Arkeja, kupe zamak – jednu derutnu, ali izuzetno značajnu građevinu za Arkej, i da u njoj započnu stvaranje svog sopstvenog izvođačkog prostora, koji će im omogućiti još intenzivniji rad na svojim muzičkim istraživanjima i njihovoj prezentaciji. Posle mukotrpnih radova zamak je izrastao u jednu vrstu Kulturnog centra Arkeja u kome se, pre svega, svake godine održava festival Erika Satija.

Naime, ovaj neobičan i kontroverzni francuski kompozitor je veliki deo svog života proveo upravo u Arkeju, pa je bilo gotovo prirodno da u njemu dobije i festival. Godine 2016, povodom 150 godina od njegovog rođenja, Miomira Vitas i Konstantin Bogino su priredili izvođenje dela „Vexations”, potpuno jedinstvenog u muzičkoj literaturi: Sati je sačinio 16 taktova, koje treba, u relativno sporom tempu odsvirati 880 puta. Ovaj hepening je okupio 16 pijanista iz celog sveta i trajao je 11 sati! Postavili su i malo poznate opere Lea Daliba i Žermen Tajfer, Satijevu operu „Ženevjen od Brabanta” i njegovu dramsku simfoniju „Sokrat”. U sve te zahtevne produkcije uvek je uključen veliki broj naših izvođača, koji često u Arkeju izvode i celovečernje programe.

Na programu dua Vitas-Bogino našle su se pesme Milojevića, Rajičića, Ljubice Marić, Vere Milanković, Logara, Vujića, Božića, Svetlane Maksimović..... Mnoge su bile i deo programa „Priča o vojniku ženi”, posvećen ženama borcima u Velikom ratu.

Projekat na koga je Vitasova sada usredsređena jedna je varijanta prethodne ženske priče: potrudila se da pronađe solo pesme Klare Šuman i Poline Vijardo i da svojim interpreatcijama dokaže da nisu ništa manje vredne od solo pesama najpoznatijih romantičara. Konstantin Bogino, pijanista svetskog formata, zauzet na koncertnom podijumu i na majstorskim kursevima širom Evrope, prati svoju suprugu u svim tim nastojanjima. A ona je, upravo za svoje zalaganje na promociji srpske muzike, njenog stvaralačkog i interpretativnog plana, dobila prošle godine nagradu Udruženja muzičkih umetnika Srbije.

Komеntari2
3ce11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Slušaš, gledaš i uživaš u umetnosti Vitas-Bogino. Divno veče u našem Kulturnom centru u Parizu. Na koncert me je pozvao naš i francuski slikar, moj prijatelj Lale i njemu hvala. Bilo je davno, ali kao da je bilo danas.
Lujza i Lena
Obradovao nas je ovaj clanak i podsetio na divan koncert Miomire i Konstantina u nasem kulturnom centru u Parizu, pre X godina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja