Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako da trgovci pređu na onlajn poslovanje

Cilj vodiča za e-trgovinu je da se još više motivišu da koriste onlajn prodaju koja je tokom pandemije pokazala velike prednosti
(Фо­то Д. Јевремовић)

Broj elektronskih transakcija je sa sedam miliona u 2019. porastao na 14,3 miliona u prošloj godini, dok je vrednost tih transakcija sa 17,8 milijardi porasla na 32,8 milijardi dinara. U godini pandemije udvostručen je i i broj virtuelnih prodajnih mesta kojih je na kraju 2020. bilo 2013, izjavila je Tatjana Matić, ministar trgovine turizma i telekomunikacija na jučerašnjem predstavljanju „Vodiča za e-trgovce”.

Ovaj projekat koji je realizovan u saradnji sa USAID-om namenjen je prodavcima koji još nisu prešli na onlajn trgovinu, a žele to da urade, međutim, nisu dovoljno informisani kako da pristupe i nastave poslovanje na mreži.

Prema rečima Matićeve, cilj ovog vodiča koji je već dostupan na portalu „Pametno i bezbedno”, jeste to da se trgovci dodatno motivišu da koriste onlajn prodaju koja je tokom pandemije pokazala velike prednosti.

– Anketa 1.000 preduzeća, koja je u našoj zemlji urađena krajem prošle godine, otkrila je da je za 82 odsto ispitanika elektronska prodaja jednako važna kao i tradicionalna prodajna mesta – rekla je ona i dodala da sa ovim vodičem ministarstvo završava proces trostrukog osnaživanja elektronske trgovine koji je počeo jačanjem regulative, zatim podizanjem potrošačkog poverenja i sada edukovanjem e-trgovaca.

Elektronska prodaja je mnogim preduzećima u našoj zemlji pomogla da prežive kriznu godinu, ali i da prošire svoje poslovanje i razviju se možda i više nego što bi to bio slučaj da se pandemija nije dogodila.

Direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević kazala je da je elektronska trgovina naročito važna za mikro, mala i srednja preduzeća.

– Ovaj vodič na jedan razumljiv i praktičan način pomaže svim prodavcima koji žele da prilagode svoje poslovanje zahtevima nove normalnosti koja će i u budućnosti ostati u velikoj meri i kada se pandemija završi – navela je Stanojevićeva i dodala da prelazak na onlajn trgovinu doprinosi da preduzeća budu manje zavisna od lokalne sredine, ali i da pronalaze nova tržišta i klijente.

Zanimljivo je da je u odnosu na raniji period u Srbiji upravo zahvaljujući ovoj krizi neočekivano brzo prevaziđeno nepoverenje potrošača u ovaj vid kupovine.

Prema rečima Dragana Stojkovića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, značaj e-trgovine se nije pokazao samo tokom pandemije nego i svetske ekonomske krize 2008. godine, kada su firme zbog velikih troškova poslovanja i zakupa prostora masovno prelazili na onlajn.

– Kovid kriza je otkrila svu snagu ove trgovine. Ona će još više jačati, a posebno sada kada je nepoverenje velikim delom prevaziđeno. Vodič je alat i za jačanje konkurencije u Srbiji – naglasio je profesor Stojković.

Upitan koji su eventualni problemi koji mogu da se pojave zbog naglog rasta e-trgovine, on je odgovorio da ima i toga i to u dva pravca. Problemi su najpre stigli do kompanija koje zbog velikog broja porudžbina nisu uspele da se snađu, pre svega jer nisu imale adekvatan informacioni sistem, a onda i mogućnost isporuke u predviđenim rokovima.

– To se sve može prevazići. Sa druge strane ubrzan rast otvorio je nove prilike za pojavu novih učesnika iz sive zone, ali i to nije preterano značajno, jer je bilo konstantnih upozorenja kupcima na takve trgovce – kazao je Stojković.

Predstavnik „e-Komerc Asocijacije Srbije” Mihailo Ponjavić je naveo da je e-trgovina pokazala otpornost na krizu i dodao da je to sadašnjost i budućnost.

Naše tržište, po njegovom mišljenju, malo kasni sa onlajn trgovinom, ali će uz vodič mnogi prodavci lako da se preorijentišu i nastave poslovanje poput trgovaca na svetskim tržištima. Prema podacima ove asocijacije, apsolutni pobednik krize je trgovina sportskom opremom i rekvizitima koja je zabeležila rast od 300 odsto, a zatim slede tehnika i mali kućni aparati, kao i segment hrane i pića.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.