subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 25.03.2021. u 20:00 Marija Brakočević

Prekvalifikacija radnika kao način borbe protiv pandemije

U dodatnom obučavanju radnika ne učestvuje samo država, već i privatni sektor koji u 80 odsto slučajeva sam finansira obuke
(Фо­то Д. Јевремовић)

Zbog promena koje je pandemija donela globalnom tržištu rada stotinak miliona ljudi zaposlenih u zapadnim evropskim državama prinuđeno je da se prekvalifikuje. Ta procena je, prema mišljenju prof. Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, neumerena, pre svega jer Evropa broji oko 550 miliona stanovnika, ali i zato što će mnogi radnici ostati bez posla, prvenstveno zbog promena u tehnologiji rada, automatizacije i digitalizacije.

Da li to znači i da je radnicima iz Srbije potrebna prekvalifikacija, kao način borbe sa preteranim gubicima radnih mesta?

– Iako je ranije najavljivano da će zbog pandemije u Srbiji stotine hiljada ljudi ostati bez posla, smatram da masovnih otkaza neće biti, jer ni privredna aktivnost nije pala ispod očekivanog nivoa. Nije velik broj ljudi ostao bez posla, reč je o nekoliko desetina hiljada kojima će država udeliti novčanu pomoć, uostalom kao i svim nezaposlenima. Druga je stvar organizacija podrške za, recimo, oko pola miliona građana koji traže posao preko biroa rada. Neki od njih imaju zastarela znanja za tržište rada, a neki samo specifična, tako da bi i tu država trebalo da istupi, jer je njima potrebna prekvalifikacija – ističe prof. Arsić. Dodaje da bi, osim najavljene pomoći od dodatnih 60 evra svim nezaposlenima, država mogla da poveća i iznose za aktivne mere zapošljavanja na tržištu rada zahvaljujući kojima se nezaposleni osposobljavaju za tržište.

– Za one koji su prošli kroz proces obrazovanja potrebni su dodatni oblici prekvalifikacije i dokvalifikacije, a pandemija samo ubrzava taj proces. Time bi trebalo da bude obuhvaćen veći broj radnika, a među njima majstori iz raznih delatnosti, posebno iz građevine – podseća naš sagovornik.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, podržava prekvalifikaciju radne snage, tim pre što zemlja nedostaju određeni profili radnika, ali ipak ističe da u dodatnom obučavanju ne učestvuje samo država, već i privatni sektor.

– U 80 odsto slučajeva poslodavci sami finansiraju prekvalifikaciju, jer im je komplikovano da to rade za jednog do dva radnika preko NSZ-a, pa je organizuju o svom trošku. Ipak, ako se otvaraju neka nova odeljenja, sa više radnika, onda se prekvalifikacija organizuje preko biroa rada, jer naša mala i srednja preuzeća nemaju novac za tako velike poduhvate – navodi Rajić.

On podseća da je snaga naših malih i srednjih preduzeća oko 3,9 puta manja nego što je to prosek u zemljama Evropske unije. U toku 2011. godine zaostajali smo 3,2 puta za evropskim preduzećima, podseća on, što samo pokazuje da smo još nazadovali, jer naš sistem koji treba da omogući brzo prilagođavanje, obuku kadrova i zapošljavanje očito ne funkcioniše kako treba.

– Većina naših malih i srednjih preduzeća već ima smanjene prihode zbog kovid krize, pa su prinuđena da najpre namiruju troškove poslovanja – ističe Rajić.

Komеntari5
5c335
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ITkartel
Tesko se ulazi u programersku bransu jer pocetnicima ne daju sansu pa valjda tako vestacki stvaraju nestasicu programera. Jedno je skolsko znanje a drugu praksa, i tu je gvint. Danasnji programeri koji imaju ove lepe plate su pocinjali cesto i samo sa kursicem ali su im bila otvorena vrata a posao kao posao - nauci se . Danas ima puno skolovanih programera ali ne mogu ni kao "juniori" da pocnu jer oni prethodni drze nogu na vratima. I eto spirale - bez prakse vas necemo, a na praksu ne primamo
Neprilagodjen
U clanku ni reci o radnicima u ugostiteljstvu, turizmu itd. Oni misle da ce protestima resiti svoj problem ne shvatajuci da ce ova posast trajati godinama i da ce im generalno gledano promet drasticno padati u buducnosti. Za to vreme po mnogim gradilistima samo u Beogradu rade Turci i ko zna ko jos. Kelneri i ostali, izgubili ste godinu dana ne radeci a mogli ste da se prekfalifikujete za trazena i placena zanimanja poput: zidar,tesar, elektricar, keramicar, vodoinstalater, zavarivac, armirac...
Cudnih Li
Neka si rekao, sad si ljudima otvorio oci. A sta ti mislis od cega su ziveli kelneri i mnogi drugi poslednjih godinu dana? I ti mislis da je to tako lako da se iz ugostitelsjtva u 40-toj prebacis na mesalicu, ostavis celu porodicu da bi spavao u nekom kontejneru 100 km od kuce.
dragica
Poslodavcima pandemija ide na ruku ...na žalost.
mislim
Zašto se govori o pandemiji u kontekstu ekonomskih kretanja?Ovo je klasična,redovna ekonomska kriza,ugradjena u sistem konstantnog rasta.Ne zamajavajte narod.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja