petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 27.03.2021. u 12:10 Dragoljub Stevanović
AKTUELNO: NAUTIKA U DOBA PANDEMIJE

I čamac štiti od korone

Plovidbe kruzerima obustavljene su, krstarenja manjim brodovima su pod znakom pitanja, ali zato skromnija porodična plovila mogu ovog proleća i leta biti zamena za letovanja u inostranstvu
Туристичка лука у Француској за изнајмљивање бродова (Фото лична архива)

Iako pandemija negativno utiče na turizam zbog ograničenja u kretanju, one koji žele da uživaju u plovidbi na rekama i jezerima virus korona ne mora da ugrozi. Boravak u čamcu ili drugom plovilu s porodicom ne kosi se s merama koje epidemiolozi preporučuju u suzbijanju pandemije.

Tako vlasnici čamaca mogu da iskoriste ovu situaciju i odvaže se da krenu na odmor. Srbija ima dosta plovnih kilometara reka, kanala i jezera da se uživa uprkos merama koje su na snazi duže od godinu dana.

– Koliko smo zaštićeni od virusa korona zavisi od broja osoba koje se nađu na jednom plovilu. Nautiku treba razlikovati od jahting turizma ili plovidbi na velikim kruzerima na kojima se u istom času nalazi i više od tri stotine osoba ili od krstarenja brodovima s tridesetak putnika. Nautiku čine plovidbe manjim brodovima, s ličnim ili iznajmljenim plovilima, s posadom od dvoje do osmoro, dve porodice ili nekoliko prijatelja.

Odmor bez gužve

Prednost nautike je i u tome što se obično plovi u nenaseljenim oblastima ili područjima u kojima nema gužvi. Ovog leta razmišlja se i o organizaciji kajakaških regata, vrsti rekreacije na vodi u manjim grupama na našim rekama – nabraja pozitivne strane Krsta Pašković, predsednik Udruženja nautičara „Dunavski propeler”.

Ipak, klubovi koji su se prethodnih godina bavili organizovanim krstarenjima sa po tridesetak i više gostiju moraće kao i lane da znatno smanje svoju delatnost.

– U Srbiji se, uglavnom iz neznanja, prava nautika pogrešno poistovećuje s kruzing plovidbama na rekama i brodovima-hotelima. Na takva putovanja ljudi se odlučuju da bi uživali u luksuzu i bili viđeni. Zadovoljstvo i uživanje u samoj plovidbi u tom slučaju su vrlo ograničeni, jer prednost imaju drugi sadržaji. Za razliku od njih, osnovni moto nautičara, odnosno nautičkog turizma je „uživanje u plovidbi”, a to je moguće samo ako je reč o manjem broju ljudi, s maksimalno dvanaest do dvadeset putnika – objašnjava naš sagovornik.

Iznajmljivanje čamca ne košta više od najma vikendice (Foto lična arhiva)

On ističe i da nautika nije privilegija bogatih, kako se neretko misli, već zadovoljstvo onih koji žele da uživaju u prirodi.

– Pandemija nas je sve naterala da njoj prilagođavamo i izbor i način na koji ćemo da provedemo godišnji odmor. Za nautiku mogu da se opredele i oni koji nemaju čamac, jer iznajmljivanje plovila ne košta ništa više od iznajmljivanja vikendice. Cene polovnih čamaca kreću se od dve hiljade evra pa naviše, dakle u rangu polovnih automobila – kaže Pašković.

Kada se, međutim, govori o organizovanim sadržajima, situacija je znatno teža, jer zbog pandemije mnogo će plovidbi biti otkazano. Nautička društva organizovaće plovidbu od Beograda do Vinče, a možda i do Carske bare, ako to epidemiološka situacija dozvoli. Planirano je da to budu mešoviti izleti: jedna grupa će ploviti brodom, a vratiti se minibusevima, a druga će ići minibusom, a vraćati se brodom, s oko petnaestak do trideset putnika. Ovakvi izleti uključuju i ručak u restoranu, obilazak okoline, a cena je oko tri i po hiljade dinara po osobi, što nije jeftino ako cela porodica krene na put.

U Srbiji nema dovoljno marina i privezišta (Foto Pixabay)

Nautičari s kojima smo kontaktirali ističu da imaju programe, ali plan i raspored još nemaju, jer ne znaju kakva će biti epidemiološka situacija u maju, junu i letnjim mesecima. Na Dunavu, Savi, Tisi, Velikoj Moravi do Ljubičevskog mosta, planirano je dosta zanimljivih programa, ali su oni za sada još pod znakom pitanja.

Plovidbe kruzerima Dunavom od zapadne Evrope prema Crnom moru obustavljene su. Neće biti razgledanja Beograda s reka, niti organizovanih poseta tvrđavama. A baš pre godinu-dve tvrđave Ramska i Golubačka pripremljene su za prihvat velikog broja turista.

Vlasnici čamaca su u još jednoj prednosti: oni mogu da učestvuju u regatama, koje su organizovane prethodnih godina, najviše u Vojvodini. Njih ne treba mešati s manifestacijama kao što su veseli spust na Ibru ili regata na Drini. To su više festivali, na kojima i nema pravih čamaca i brodića koliko priručnih sredstava, gumenih čamaca i sličnih naprava koje služe za jednu vožnju. Prave regate dosta su ozbiljnije, traju po desetak pa i više dana s raznim propratnim sadržajima. Na mestima gde se odmara pravi se roštilj, organizuju razna takmičenja, druženja, često i uz muziku, i to je pravi odmor za telo i dušu.

Autori karte A. Stanojlović i K. Pašković

Lazar Stanojević, predsednik udruženja nautičara „Moja lađa” iz Zemuna, kaže da će broj regata ove godine zavisiti od epidemiološke situacije. Za veći zamah ovog vida turizma nemali problem je, po njegovim rečima, i nedostajuća infrastruktura: nema dovoljno privezišta, a nautičarima poseban problem čini nabavka goriva, jer su benzinske pumpe po pravilu daleko od reka i plovećih puteva.

Na toku Dunava kroz Srbiju, u dužini od skoro 600 kilometara, postoji samo jedna kategorisana marina. To je marina „Četiri sidra” u Apatinu koja zadovoljava sve međunarodne kriterijume za prihvat i pružanje usluga domaćim i stranim čamcima i jahtama.

Život na vodi

Na Savi, na oko 200 kilometara toka kroz Srbiju, i Tisi, na 167 kilometara, takođe ne postoji dovoljno uređenih pristana za nautičare, koji ispunjavaju međunarodne standarde u ovoj oblasti. Takođe, na više od 600 kilometara kanala iz sistema Dunav–Tisa–Dunav ne postoji odgovarajući broj kvalitetnih pristana za prihvat čamaca i jahti.

Procenjuje se da samo u Beogradu ima 15.000 plovila, a u celoj Srbiji oko 40.000, što znači da je bar 250.000 građana Srbije svakodnevno ili povremeno vezano za vodu, kao vlasnici čamaca, kućica, na vodi, kao rekreativci, ribolovci, veslači. Manji broj bavi se profesionalno turizmom – a to su brodari, ugostitelji, vlasnici hotela i prenoćišta, marina i privezišta – ili privrednim ribolovom. Kada se ovom broju dodaju turisti iz zemlje i inostranstva realna procena je da više od 500.000 ljudi u sezoni svakodnevno boravi na vodi, pored reke ili jezera. Ali, ne i u vreme pandemije.

S prvim toplim danima, mnogi će čamce isprobati na Dunavu (Foto Pixabay)

Plovidba Podunavljem

U regiji Srednjeg Podunavlja, koja obuhvata pored Srbije još i Mađarsku, Rumuniju i Hrvatsku, po rečima Krste Paškovića, postoji 76 reka dužih od 50 kilometara, 900 kilometara kanala, 114 manjih jezera, 26 mrtvaja i 120 peskara i šljunkara. Osposobljeno je 1.890 kilometara plovnih puteva za velike plovne objekte. Priobalni pojas sadašnjih plovnih puteva je oko tri hiljade, a moglo bi se za nautički turizam koristiti najmanje šest hiljada kilometara. Ovaj potencijal, kada se uporedi sa sličnim resursima u Evropi, mogao bi biti četvrti po veličini, iza Velike Britanije i Irske na prvom mestu, Francuske na drugom, Holandije, Belgije, Nemačke i Poljske na trećem.

Naš sagovornik kaže da, nažalost, nemamo plovila s dve do četiri kabine za rentiranje, dok Evropa sa svojih 40.000 kilometara plovnih puteva poseduje flotu od 20.000 takvih plovila za izdavanje.

Lepote Bačke

Naši sagovornici kao najlepša mesta za plovidbu izdvajaju: Sombor s Bezdanom, Bački Monoštor do Malog Stapara, ali i Bečej i Novi Bečej, Zrenjanin i Klek. Može se uživati i u nautičkom selu u Boljevcima, nadomak Beograda, zatim u Vinči, Kovinu, Ljubičevskom mostu i Kostolačkom rukavcu. Preporuka nautičara svakako je i poseta Đerdapu i Brzoj Palanci s Kusjakom.

Komеntari2
7d0c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Beograd je jedina prestonica u Evropi na dve plovne reke,jedna je najveca u Evropi gde ne postoji benzinska pumpa za napajanje gorivom... Napisi o nautici u Srbiji potpuno su deplasirani..
Дувански Лав
"Пловидбе крузерима Дунавом од западне Европе према Црном мору обустављене су..." Одакле вам ове информације. Интернет обилује огласима за крстарењем Дунавом, укључујући и средњи и доњи ток реке. Ради се о озбиљним крузерским агенцијама са веома солидним реченим флотама, а резервације су већ могуће од маја или јуна ове године. Што се Рама и Голупца тиче, прихват туристичких крузера мора да подразумева и одговарајућу инфраструктуру за пристајање великих бродова, иначе џаба сте реновирали тврђаве.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja