Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
27. MART 1941. VIĐEN OČIMA SARADNIKA ,,POLITIKE”

Lavina narodnog otpora i antifašizma

Sve su glasniji pokušaji da se ovaj događaj izvitoperi, mistifikuje i da mu se oduzme glavna odrednica – istorijski izbor srpskog naroda za „tabor demokratije, a protiv sila mraka”
Насловна страна ванредног издања ,,Политике“ 27. марта 1941.

Mada se u istorijskoj realnosti naša znanja stalno šire, svestrano obogaćuju množenjem podataka, 27. mart 1941. neće, verujemo, nikad ,,potamneti”, iako već i danas ima pokušaja da se on izvitoperi, mistifikuje, da mu se oduzima glavna odrednica opredeljenja naroda, pre svih srpskog, za veliki tabor demokratije a protiv sila mraka, nacizma i fašizma.

Navedenim rečima počinje jedna istoriografski izuzetno vredna, a zanemarena, čak se može reći do danas prećutana knjiga, čiji je naslov ,,Hronika o 27. martu – Svedočenje jednog savremenika”. Njen autor je Slobodan Nešović (1908, Raška – 2003, Beograd), veliko ime međuratne ,,Politike”, srpskog i jugoslovenskog novinarstva i publicistike, čijih je petnaestak knjiga u prošlom veku štampano i prodato u tiražu od oko 200.000 primeraka, teško zamislivom i onda, a pogotovo posle 1990. godine.

Nešovićeva hronika je objavljena u julu 2000, u čuvenoj, nezavisnoj ediciji NOVA slobodnih izdanja Slobodana Mašića, u tiražu – kako je navedeno u bibliografskoj odrednici – od 500 primeraka.

Građani na Terazijama

Dok je Nešović pisao ovu, svoju poslednju objavljenu knjigu, a pogotovo u docnijim godinama, pa do danas, kada se obeležava 80-godišnjica prevrata 27. marta, u štampi, istoriografiji, politici i širem javnom mišljenju, kao da su glasniji baš oni koji taj događaj izvitoperavaju, mistifikuju ga i oduzimaju mu onu njegovu glavnu odrednicu – istorijski izbor srpskog naroda za ,,tabor demokratije a protiv sila mraka”.

Zato je Nešović, u nastavku uvoda koji smo naveli na početku ovog teksta, napisao i sledeći, slobodno se može reći njemu nesvojstven, oštro intoniran stav: ,,Ni ’filozofiju’ izražavanu u dilemi da li se 27. mart isplati ili nas je potopio u kalu savremenosti – istorija nije potvrdila. Tadašnje opredeljenje za demokratski svet imalo je, i danas još ima, i svoju veliku nacionalnu i međunarodnu nespornu etičku i političku vrednost. Nju jedino ne cene fašistoidni ljudi i povampirena nacistička čudovišta u svetu i, nažalost, sve više u nas”.

Imao sam neku vrstu privilegije da sa Slobodanom Nešovićem od 1989. razgovaram na mnoge teme, pa i o 27. martu, znajući da razmenjujem misli sa jednim od osvedočeno najobaveštenijih novinara onog vremena, koji je iz samih vrhova vlasti pratio i dramatična martovska zbivanja u Beogradu 1941. godine.

Slobodan Nešović (levo) i Predrag Milojević (Foto Milan P. Janković)

S izuzetnim zadovoljstvom pratio sam 7. septembra 1998. razgovor na tu temu dvojice velikih prijatelja, slavnog saradnika ,,Politike” Predraga Milojevića (1901, Ram – 1999, Beograd) i njegovog domaćina Nešovića, koji je tog dana obeležavao 90. rođendan. Moju pažnju je privukla jedna njihova, meni čudna dilema: da li da Nešović – u knjizi o 27. martu koju je počeo da piše – nešto od onoga što zna prećuti: ,,Ako pominješ i mene – odgovorio mu je Milojević – znaš šta ćeš da zaobiđeš, a onda zaobiđi ponešto i kod onih drugih, ako ih pominješ. Znaš na koje mislim.”

Kad sam ove čuo, upitao sam kako da se razume ova šifra, a dva stara prijatelja su se nasmejala – ima vremena da se to odgonetne, ali to vreme nikada nije došlo. Ostao sam bez odgovora i na pitanje zašto je ,,Politika” predložila da Predrag Milojević na samom početku 1940. bude imenovan za šefa vladinog Centralnog pres-biroa i da ode iz redakcije.

U tom svojstvu Milojević je putovao i u Beč, na potpisivanje protokola o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu u hotelu ,,Belvedere”, 25. marta, te nisam mogao a da ne upitam svog slavnog sagovornika za utiske o tom događaju. Opet bez odgovora, ali uz Milojevićevu pohvalu – dobro je što pokazujem novinarsku radoznalost.

Pobuna protiv pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu

Videvši koliko je sati, a brojni, ugledni gosti, već su počeli da pristižu, slušao sam završnicu razgovora dva barda novinarstva i ,,Politike” o 27. martu. Saglasni su u jednom: bez obzira na svakojaka tumačenja martovskih zbivanja i prevrata, tvrde da nijedna politička partija nije naslućivala šta će se dogoditi, da su zaverenici, uprkos njihovoj brojnosti, na zadivljujući način poštovali zavet ćutanja. I još nešto: nesumnjivo su mnoge strane tajne službe u tim dramatičnim zbivanjima pronašle svoje mesto, ali su bile na repu događaja koji su se pretvorili u lavinu narodnog otpora. Stvarna eksplozija rodoljublja, patriotizma i odlučnog antifašizma slivala se na ulice Beograda i drugih gradova već od 21. marta.

Uveče tog dana, u dramatičnoj atmosferi, vlada Cvetković–Maček je zasedala do pred ponoć i donela odluku o pristupanju Trojnom paktu, zbog čega su ministri dr Mihailo Konstantinović, dr Srđan Budisavljević i dr Branko Čubrilović podneli ostavke. U te pozne sate, otkriva posle 61 godine Nešović u svojoj knjizi, njega i poznatog novinar Simu Simića, uzeo je pod ruke dr Budisavljević, ,,deprimiran i očigledno umoran”. Saopštio im je sledeće:

,,Hoću još nešto, ali u najstrožem poverenju, da vam kažem. Zamislite... Dok sam razgovarao sa Cvetkovićem, u kabinet je ušao Boško Nastasijević, šef njegovog kabineta. Predao je Cvetkoviću neki papir, na kome je bio zabeležen telefonski razgovor između nemačkog ministra Fon Ribentropa i ovdašnjeg nemačkog poslanika Fon Herena. Pošto je Cvetković pročitao belešku, pružio ju je meni. Pročitao sam je sa velikim interesovanjem. Razgovor je ovako tekao:

’Ribentrop je pitao: Šta ima novo?’

Fon Heren je odgovorio: ’Sve je u najboljem redu. U 9 časova sastaće se Ministarski savet i do 11 sve će biti sređeno.

Ribentrop: ’To me veoma raduje.’”

Fon Heren je očito bio vrlo dobro obavešten o onome što će se dogoditi na večernjoj sednici vlade 21. marta. Nešović navodi da su Herenovi ,,ljudi od velikog poverenja” bili Danilo Gregorić, politički urednik vladinog lista ,,Vreme”, i Đorđe Perić, direktor vladine agencije Avala. Za Gregorića je bez okolišenja naveo da je bio ,,prononsirani nemački špijun”. Pominjem ovaj detalj zbog toga što se Gregorićevoj knjizi ,,Smrt Jugoslavije”, objavljenoj u Beogradu 1942. godine, dakle u uslovima totalne kontrole nemačke okupacione vlasti nad štampom, već deceniju-dve, pa i u krugovima istoričara, sasvim nekritički, pridaje važnost prvorazrednog izvora u tumačenju prevrata 27. marta.

Osmotreno iz ugla dugo skrivanih tajni, pažnju pogotovo privlači sadržaj razgovora koji su vodili Slobodan Nešović i Predrag Milojević dan posle uspešno izvedenog puča, dakle 28. marta, kada Milojević već nije bio šef Centralnog pres-biroa.

Tri dana ranije, na povratku iz Beča u Beograd, dok su putovali kroz Mađarsku, Milojević je u salonu voza razgovarao sa Perićem i Gregorićem, a oni su pre toga imali dužu razmenu mišljenja sa Fon Herenom.

Nemački poslanik je ovoj dvojici, prema Milojevićevom svedočenju, rekao:

,,Sad moramo istrajati, biti čvrsti i odlučni da se sporazum sprovede do kraja. Čini mi se, gospodo – naglasio je Fon Heren svojim doušnicima – da bi bilo korisnije da na čelu vaše koalicione vlade bude neka veoma jaka ličnost. Ne čini li vam se da to nije g. Cvetković? Mislim da bi na čelu vlade trebalo da stoji neka jaka ličnost kao što je general Simović, komandant vazduhoplovstva.”

Prema Milojevićevom mišljenju, time je Fon Heren, preko Gregorića i Perića, hteo da uputi poruku ,,određenim ličnostima”, kako bi se sprečilo ,,divljanje ulice”.

Poverio je Milojević svom prijatelju Nešoviću još ,,dve neverovatne pojedinosti”:

,,Odmah posle ponoći između 26. i 27. marta iz hotela ’Srpski kralj’ telefonom mi se javio Kestner, jedan od stranih novinara, sin ranijeg poslanika Vajmarske republike. Saopštio je da se među američkim novinarima govori da se sprema coup d’etat. Odmah sam probudio Cvetkovića, preneo mu što mi je javljeno, a Dragiša je na to besno odbrusio:

’Zovite odmah Fon Herena. To čine Nemci... Neka te glasine odmah spreče.’

Obratio sam se nemačkom poslanstvu i tražio vezu sa Fon Herenom, ali je on još bio na večeri kod švedskog kolege. I na tome se svršilo.

U ranu zoru telefonirao mi je i Valter Gruber, dopisnik DNB, i, sav usplahiren, upitao:

’Kakva je ovo vojska na ulicama? Šta ovo znači?’

Još bunovan, odgovorio sam:

’Spavajte mirno, to su sigurno vežbe...’

I tek što sam se ponovo uputio krevetu, neko je zazvonio na moja ulazna vrata, a zatim i zalupao. Kad sam prišao vratima, video sam oficira sa vojnicima. Došli su po mene, odveli me da predam dužnost. Sve mi je postalo jasno...”, svedočio je Predrag Milojević.

Eto, tako su iz ugla dvojice uglednih saradnika ,,Politike” izgledala zbivanja povodom pristupanja Trojnom paktu i prevrata kojim su na današnji dan pre osamdeset godina oboreni vlada Cvetković–Maček i Namesništvo, a mladi kralj Petar Drugi Karađorđević stupio na presto. Razume se, ovde su zaobiđena mnoga neposredna svedočenja Slobodana Nešovića koji je ,,od jutra do sutra” pratio zbivanja u vrhu vlasti, bio u neprestanom kontaktu sa ministrima i oficirima, stalno u ,,paši” – kako je voleo da kaže za prikupljanje informacija.

Odlasci u redakciju ,,Politike” bili su uzaludni, pošto u štampi i na radiju od 21. marta nije bilo ni reči o narodnoj pobuni protiv pristupanja Jugoslavije trojnom paktu. Ćutanje je trajalo do jutarnjih sati 27. marta, kada je javnost preko Radio Beograda obaveštena da je vlada Cvetković–Maček oborena.

,,Politika” se oglasila vanrednim izdanjem u ranim popodnevnim satima toga dana, a veliki tiraž je razgrabljen. Taj broj, čijom prvom stranom ilustrujemo ovaj tekst, ostao je zaboravljen pod peskom vremena, sve dok ga Slobodan Nešović nije izvukao iz lične arhive i objavio 2000. u svojoj knjizi–svedočanstvu o 27. martu 1941. godine.

Prisluškivanje iz uprave Glavnog telefona

Navedeni dijalog između Ribentropa i Fon Herena, Slobodan Nešović je u svojoj knjizi osvetlio iz jednog naročitog, nepoznatog ugla:

,,Od svog intimusa Rada Vukalovića, ranijeg šefa kabineta ministra PTT, a tadašnjeg upravnika Glavnog telefona, ovaj autor je saznao da je bilo organizovano permanentno prisluškivanje telefonskih razgovora diplomata i raznih agentura, tako da ovaj autor nije bio iznenađen saopštenjem dr Budisavljevića. Vukalović je bio i jedan od pouzdanih informatora ovog autora, koji je imao čast da uživa neograničeno poverenje i dr Srđana Budisavljevića te da prisno druguje sa njegovim šefom kabineta Veljkom Koraćem, isto tako gotovo neiscrpnim izvorom informacija širokog spektra.”

Tek u dubokoj starosti, Nešović je otkrio ovu šest decenija čuvanu tajnu, što ne znači da je pominjanjem Vukalovića, Budisavljevića i Koraća, javnosti razotkrio sve pouzdane izvore na koje se u novinarskom poslu oslanjao i koji su mu omogućavali da bude izvanredno obavešten o svim zbivanjima.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera
Tacno je, kao sto pise u clanku, da je 27 marta 1941 god srpski narod izabrao tabor demokratije, protiv sila mraka, nacizma i fasizma. Medjutim clanak ne pominje posledice tog izbora. Samo 10 dana posle puca, stigle su posledice, katastrofalne po srpski narod. Hitler je odlozio napad na SSSR, razorio i rasparcao Jugoslaviju, okovao Srbiju, napravio veliku ND Hrvatsku i odveo u nemacke logore oko 200 000 Srba.
Леон Давидович
Радило се о вољи патриотског српског народа, а доказ за то су масовне демонстрације у бројним градовима где су живели Срби. О томе су остављена бројна сведочанства. Официри су само извршили вољу патриотског српског народа. План није био тако брз пораз, већ се рачунало у најгорем сценарију на повлачење према Солуну где би пристигли и Британци, а Грци су већ били у рату и на нови Солунски фронт. Али издаја је била катастрофалних размера и ништа од војног плана одбране није остварено.
Братимир
Реците ми Леоне, коме да испоставим рачун за надокнаду штете јер су два потпуно невина члана моје породице убијени у време окупације? Од кога да тражим повраћај моје имовине коју су партизани 1944. запосели, а власти у Србији ни дан данас неће да врате? Моји су преци јунаци са Цера и Колубаре и сваки су динар поштено стекли, а одузета су им сва грађанска права без пресуде и умрли су у беди. Зашто? Јел због „боље гроб, него роб"? Јел због петокраке?
Леон Давидович
@ Британци су помагали вође пуча, али то је мала група људи. Демонстрације су избиле по градовима широм где су живели Срби. То је била спонтана побуна патриотског народа јер ко би имао толике агенте да организује свуда демонстрације у таквом кратком времену, а тада нису била средства комуникација као данас. КПЈ је исто тако била малобројна и није имала значајан утицај на јавно мнење.Сведочанства официра су да су се потписивању пакта радовали официри Хрвати, а 27. марта радовали су се Срби.
Prikaži još odgovora
LaCosta
Jedan od najkatostrofalnijih i najnepromisljenijih poteza u nasoj istoriji. Britanci nas preveslali na emociju kao posledjnje seljake i iskoristili da sebi kupe malo vremena. Da nije bilo 27. marta ne bi bilo ni ustasa ni Jasenovca ni bratoubilackog rata ni mnogo drugih losih stvari. Nadam se da smo iz ovoga izvukli bar nekakvu lekciju mada me ne bi iznenadilo da je opet ponavljamo.
Петар Н. Сремац
"ЛаЦоста" "Da nije bilo 27. marta ne bi bilo ni ustasa ni Jasenovca ni bratoubilackog rata.." Човече да ви нисте до сад живели на Марсу - озбиљно питам!?
арсеније
На жалост ништа нисмо научили из наше блиске историје, јер нам се, само у блажем виду, то све поновили 90-их година. Што је још трагичније, исти они који су нам приредили суноврат државе тих година, опет су на власти.
Prikaži još odgovora
Deda
Podsetimo se da su pre puca 27 marta, Knez Pavle i Krunski savet Kraljevine Jugoslavije 25 marta 1941 god, u izuzetno teskoj politickoj situaciji, potpisali mirovni ugovor sa Nemackom, koji je nasoj zemlji garantovao mir i postojece granice. Mir, koji bi verovatno spasao stotine hiljada zivota, medju kojima i zivote moga oca i mojih striceva. Uostalom, takav ugovor o miru sa Nemackom imao je i SSSR, poznat pod imenom pakt Molotov-Ribentrop.
Румунија
Опет, и Румунима су "гарантовали" териториални интегритет па су губили територију на три стране и слали војнике на СССР. Исто би нас задесило, овако смо барем лице сачували.
Filip Cosopt
Kod vas se sve tajne čuvaju dugi niz desetljeća, otkrivaju ih pojedinci u dubokoj starosti...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.