Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I dalje se ne zna ko će naplaćivati i kontrolisati karte

Prema zakonu, rok za donošenje odluke je 30 dana pa se očekuje da ime povoljnijeg ponuđača bude poznato najkasnije danas. – Ponude dostavili „Kent kartov” konzorcijum (povoljnija) i dvojac „Bus lodžik” Požarevac i „Penta” Pula
(Фото А. Васиљевић)

Ponude na tenderu za izbor partnera grada za naplatu i kontrolu karata u javnom prevozu u narednih 13 godina otvorene su 25. februara, ali i dalje nije poznato ko će se tim poslom baviti. Pošto je zakonski rok za donošenje odluke 30 dana, očekuje se da ime budućeg partnera grada u ovom poslu, ukoliko je dokumentacija ispravna, bude objavljeno najkasnije danas. Na ovaj tender ponude su dostavili „Kent kartov” konzorcijum (kompanija koja je vlasnik „Apeksa”, a koji upravlja sistemom „Bus plus”), kao i srpsko-hrvatski dvojac „Bus lodžik” Požarevac i „Penta” Pula.

„Kent kart” dao je povoljniju ponudu od 10,5 milijardi dinara, a srpsko-hrvatski tandem nešto skuplju – od 10,6 milijardi. Zbog toga se očekuje da, ukoliko sve bude u redu sa dokumentacijom, za pobednika tendera bude proglašen „Kent kart”.

U Sekretarijatu za javni prevoz za naš list su istakli da je Komisija za javnu nabavku obavila stručnu ocenu ponuda u vezi sa ovom nabavkom i sačinila izveštaj.
– Naručilac će u zakonom određenom roku doneti odluku o dodeli ugovora i ona će biti objavljena na portalu javnih nabavki. S obzirom na to da se radi o javno-privatnom partnerstvu, ugovor će biti potpisan posle dobijanja saglasnosti Skupštine grada na konačan nacrt ugovora – ukazuju u sekretarijatu i dodaju da se, prema modelu ugovora, on zaključuje na 13 godina, s tim što dejstvo ugovora počinje 45. dana od dana njegovog zaključenja.

Tako i dalje Beograđani ne znaju kada će tačno krenuti transformacija njihovih sadašnjih „busplus” kartica u „beogradsku karticu”, kao i kada će i pod kojim uslovima krenuti zamena starih legitimacija novim. Blagovremenost svih ovih informacija neophodna je naročito zbog toga što će zamena kartica da se obavlja u uslovima pandemije. Jer, kako je i najavljeno krajem prošle godine kada je raspisan ovaj tender, buduća kartica će funkcionisati kao „dva novčanika”. Osim za prevoz, moći da se dopunjuje i za iznajmljivanje budućih javnih bicikala, parkinga, pozorišta, bioskopa...

Kada je reč o uslovima koji će važiti u narednih 13 godina, već se zna da je predviđen manji procenat naknade za privatnog partnera u ovom poslu od maksimalnih 7,92 odsto umesto sadašnjih 8,53 odsto. Predviđen je i limit na zaradu privatnog partnera i ukoliko prihodi od prodaje karata pređu 900 miliona dinara mesečno, privatni partner neće moći da dobije više od tri odsto provizije.

Partner će ubuduće imati obavezu i da svojim sistemom opremi veći broj vozila (2.151 u odnosu na 1.853), da obezbedi veći broj kontrolora (300 u odnosu na sadašnjih 200) i više prodajnih mesta za dopunu karata (minimum 1.500 u odnosu na aktuelnih 800).

Grad očekuje i da se unapredi funkcionalnost sistema i opreme, odnosno da bude moguće plaćanje mobilnim telefonom posredstvom aplikacije. Plan je i da se omogući i informisanje putnika u realnom vremenu o zastojima, promenama, izmenama reda vožnje, kao i slanje obaveštenja u vezi sa isticanjem, dopunom ili validacijom kartica.

Kako je istaknuto, predviđeno je i da u slučaju potrebe za većim brojem kontrolora prestonica može samostalno da ih angažuje. Dosadašnji ugovor za ovaj posao istekao je pre nekoliko meseci, ali je zbog pandemije produžen do završetka tenderskog procesa.

Zašto grad nije preuzeo opremu

Kada je većina na čelu sa SNS-om preuzela kormilo Beograda pre sedam godina, u više navrata je isticano da će postojeći ugovor sa „Apeksom” biti preispitan i da će se gledati da bude raskinut jer je štetan po grad i loše ugovoren. Ali kada su isproveravane sve njegove stavke, utvrđeno je da bi za ovaj poslovni razvod grad platio ogromne penale. Zato su u gradu i rešili da ugovor za narednih 13 godina bude drugačije koncipiran. Ipak, otkako je krenuo novi tenderski postupak, predstavnici opozicije i više inicijativa građana kritikovali su ovaj potez grada. Zameraju zašto se ponovo traži partner za ovaj posao kada je grad, kako ističu, mogao da preuzme opremu i softver od „Apeksa” i da se ubuduće sam bavi naplatom i kontrolom karata. Na taj način, dodaju, grad bi imao dodatni profit jer se deo ne bi odbijao za privatnog partnera i taj novac bi mogao da se ulaže u modernizaciju GSP-a.

Počela dopuna „busplusa” za april

Dopuna personalizovanih „busplus” kartica za april je počela. Izdavanje i produžavanje važenja personalizovanih kartica obavlja se na 13 prodajnih mesta, a korisnici javnog prevoza svoje kartice mogu da dopune na više od 2.000 prodajnih mesta ili platnim karticama na sajtu „Bus plusa”.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zarije bulatović
još pre 40 godina su ekonomisti ustanovili da preko 50 % naplaćenih karata se potroši na sistem naplate karata za prevoz, uključujući i veliki broj rukovodilaca, radnika, njihovih kancelarija, plaćanja materijala, sada već i kompjutera. ako bi se taj teret skinuo sa ledja gsp-a, prave troškove bipokrio 0.1 % povećanja PDV-a. mali je ovo prostor za dublje objašnjenje.
slobodan
Ne znamo ni karte da naplacujemo? Kad je sistem uvodjen prvi put svi vikali "Djilase lopove". A sad?
Боривоје Банковић
ГСП и нико више.
Miloje
"..И даље се не зна ко ће наплаћивати и контролисати карте..." Pa, najbolje je i to prepustiti gradjanima. Ako mogu gradjani da projektuju urbanizam (kako se to tu negde predlaze) zasto ne bi mogli gradjani da kontrolisu karte. Ipak je to jednostavnija materija od one urbanisticke...
Ćira
Ne može to samo tako. Za urbanizam je zadužen doktor,u stvari zamenik,a književnik.
Саша Микић
Од 1892. године, па све до 2011. ГСП је возио, наплаћивао и контролисао. Тада је неко одлучио да они то не знају и не треба да раде. Зашто је то урађено и ко је потписао уговор, који је био на штету града и ГСП-а, то је тек посебна прича. Пошто је уговор истекао што се не би једноставно све вратило како је некад било и како је природно, да онај ко вози и наплаћује вожњу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.