Ponedeljak, 27.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mali akcionari nepoželjni u srpskim kompanijama

Poslednji primer – istiskivanje malih deoničara Komercijalne banke
(Фото Небојша Марјановић)

Mali akcionari nepoželjni su u srpskim kompanijama i bankama. Njih više nema u AIK banci, „Sojaproteinu”, Veterinarskom zavodu, „Galenici”, zavisnim preduzećima „Energoprojekt holdinga”, „Imleku”, „Bambiju”, Čačanskoj banci, „Valjaonici bakra”, „Jafi”, „Umki”, „Avala Adi” i brojnim drugim firmama...

Poslednji slučaj koji to potvrđuje je Komercijalna banka. Sadašnji vlasnik, Nova Ljubljanska banka (NLB), koja je u vlasništvu investicionog fonda, želi da gazduje sa svih 100 odsto akcija. To je jasno iz nedavno objavljene ponude za preuzimanje papira od malih akcionara u čijem je posedu 16,77 odsto kapitala. Kada 9. aprila bude okončan rok za deponovanje akcija znaće se koji procenat vlasništva su pridodali onom kupljenom od države od 83,23 odsto.

Većinski vlasnici ne postaju stopostotni deoničari kompanija i banaka samo „milom”, već i silom. Jer, kada neko preduzeće dođe do 90 odsto vlasništva ono po Zakonu o privrednim društvima ima pravo da prinudno otkupi preostalih deset odsto. To znači da je NLB-u dovoljno da joj 6,77 odsto akcionara proda akcije i oni dolaze do 90 procenata udela kada mogu da prinudno otkupe akcije i steknu stopostotno vlasništvo nad Komercijalnom bankom. Pravo većinskog vlasnika da prinudno otkupi akcije malih akcionara u skladu je sa zakonom.

Interesantan je i primer fabrike lekova „Galenika” u kojoj su postojali mali akcionari, a samo preduzeće nije bilo listirano na berzi. Prošlog leta, novi vlasnik, brazilska kompanija „Aelijus” prinudno je otkupila 5,02 odsto akcija malih akcionara, koje su podeljene sadašnjim i bivšim zaposlenima još 2008.

„Nikome nije bilo pravo da se imovina uzme na silu. Mi smo čekali izlazak na berzu da proverimo vrednost, ali su interesi korporativnog kapitala očigledno bitniji od naših”, navodi bivši mali akcionar fabrike lekova.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritis” kaže da je aktuelni zakon na strani većinskog vlasnika.

„To najbolje govori koliko se poštuju prava manjinskih akcionara koji su diskriminisani i po ovom pitanju. Promena zakona kojim je smanjen prag za prinudni otkup akcija bila je ključna tačka koja je dovela do trenutne situacije da je domaća berza na rubu ponora, sa prilično ograničenim šansama da se bilo kada stvori iole normalno tržište. Kompanije se već godinama iseljavaju sa Beogradske berze, a s druge strane sama berza nije uspela da se profiliše kao mesto gde bi firme prikupljale kapital što je na kraju krajeva i njena svrha. Dakle, suštinska razlika između domaće i neke uređene berze jeste ovdašnje nepostojanje interesa niti države, koja i dalje kontroliše dobar deo privrede, niti privatnih preduzetnika da kotiraju svoje kompanije”, smatra Gujaničić.

Prema njegovom mišljenju značajnije od spuštanja praga za preuzimanje je cena po kojoj većinski vlasnici istiskuju manjinske akcionare. U većini slučajeva se fingira likvidnost na berzi i izbegava isplata po procenjenoj ili knjigovodstvenoj vrednosti. Ovi kriterijumi likvidnosti su inače ublaženi istim zakonom kada je prag za prinudni otkup spušten sa 95 na 90 odsto.

A zašto većinski vlasnici firmi ne vole one male?

„Prinudnim otkupom kompanije idu u niži oblik organizacione forme kao što je društvo sa ograničenom odgovornošću što im smanjuje troškove i obaveze te pojednostavljuje način funkcionisanja. I kod banke je isti slučaj što se tiče obaveza i troškova, premda su one otvorenije s obzirom na to da potpadaju pod Zakon o bankama. One ostaju AD, ali ne moraju da prijavljuju berzi i Komisiji za hartije od vrednosti sve bitne događaje, ne moraju zvanično da objavljuju berzanski prospekt i štošta drugo”, odgovara naš sagovornik.

Razlika u privatizaciji Komercijalne banke i NLB

Nova Ljubljanska banka je privatizovana pod pritiskom EU pošto je slovenačka država „upumpala” nekoliko milijardi evra u spas nacionalnog bankarskog sistema. Ova nevoljna privatizacija je sprovedena putem inicijalne ponude akcija, a slovenačka država je zadržala 25 odsto akcija koliko su joj dozvolili evropski regulatori. Sličan program privatizacije mogla je da sprovede i naša država ali on nikada nije bio opcija s obzirom na to da naše kreatore ekonomske politike ne interesuje previše razvoj berze i tržišta akcija, kaže Gujaničić.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav sarcanski
Da se nadovezem na svoj prethodni komentar. Upravo je Telekom najdrasticniji slucaj krsenja prava malih akcionara koji ne mogu da raspolazu svojom imovinom. Dve godine nisu isplacivane dividende zbog problematicnih poslova sa Kopernikusom i Kurirom, a prosle godine je isplacena akontacija iz sredstava dobijenih od NBS. Ako se tome doda i sporni ugovor sa Telenorom, jasno je da se poslovi sklapaju bez znanja i saglasnosti malih akcionara. Nije ni cudo sto je ovo akcionarsko drustvo stiglo do EP.
Kondza
Ne bih mogao da pronadjem koja je od navedenih kompanija srpska ?
Vladumir
Ugasiti racun u Krimi banci i resen problem.
Nebojsa
Svi problemi polaze od drzave koja je nezasita para i samo veliki akcionari su dobri jer od njih moze da se grebe a od malih ne moze i sve se svodi na grebacinu
Коста
Једно питање за нас који нисмо баш стручњаци за језик, али је посредно у вези са чланком: зашто акционАри а не акциоЕри. За се не каже фунционЕри и милиционЕри?!? Моји родитељи су, пре одласка у САД пре 60 година увек говорили милиционЕри и фунционЕри. Унапред захваљујем.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.