utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Stepinčeva pisma jasan dokaz njegove podrške NDH

Ova dokumenta su vredan doprinos dosadašnjim saznanjima o tome da su uništenje organizacije i sveštenstva SPC i prelaz što većeg broja pravoslavnih Srba na rimokatoličku veru bili glavni motivi delovanja nadbiskupa Stepinca, ističe istoričar Milan Koljanin
Анте Павелић и Алојзије Степинац (Фото Википедија)

Jedno ozbiljno istorijsko otkriće, dva pisma nadbiskupa Alojzija Stepinca iz 1941. upućena papi Piju Dvanaestom, stiglo je do javnosti zahvaljujući neobičnom spoju: prvo je o njima progovorio srpski patrijarh, a zatim je delove objavio jedan hrvatski istoričar. U nedavnom intervjuu za hrvatsku televiziju patrijarh srpski Porfirije izjavio je da u rukama ima Stepinčeva pisma čiji su delovi „duboko problematični”, a uskoro su u medijima, zahvaljujući istoričaru Hrvoju Klasiću, i objavljeni isečci ovih pisama u kojima Stepinac jasno i nedvosmisleno podržava Nezavisnu državu Hrvatsku, svestan njenih rasnih zakona, pokrštavanja Srba „šizmatika” i Jevreja, o čemu neposredno i piše. „Veliki je interes Srba šizmatika da uđu u Katoličku crkvu. Sigurno to čine pod utiskom da vlast podržava katoličanstvo. Ali ne može se poreći ni da ih tera i sva beda šizmatičke crkve... Verujem, kada bi poglavnik Pavelić bio 20 godina na čelu vlade, šizmatici bi bili sasvim likvidirani iz Hrvatske...”, navodi se u pismu koje je Klasić javnosti preneo i u italijanskom originalu – da ne bi bilo neke zabune, naročito oko glagola „liquidare”.

Do sada nepoznata stručnjacima, pisma zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, za istoričara dr Milana Koljanina, koji je naučnu karijeru posvetio upravo proučavanju Drugog svetskog rata, imaju nesumnjivu važnost. Ova pisma su neosporno značajan doprinos dobijanju potpunije slike o delovanju nadbiskupa u ustaškoj državi i njegovim naporima da ojača njen međunarodni položaj, kaže Koljanin u razgovoru za „Politiku”.

– Radi se o dva pisma koja je nadbiskup uputio papi, 16. maja i 14. juna 1941, dakle u prvim mesecima postojanja velike ustaške hrvatske države. To je vreme kada su već doneti represivni i rasistički zakoni, kada je Srpska pravoslavna crkva stavljena van zakona, kada su počela masovna ubijanja i interniranja Srba. Već početkom maja 1941. zakonski je regulisan prelaz s jedne vere na drugu što se pre svega odnosilo na pravoslavne Srbe. Pomenuta pisma pokazuju izrazito afirmativan odnos nadbiskupa Stepinca prema vlastima i delovanju organa ustaške države. Ona pokazuju njegovo uverenje u nameru državnih vođa da NDH pretvore u katoličku zemlju. Pisma su doprinos dosadašnjim saznanjima o koordinaciji delovanja Rimokatoličke crkve i ustaške države. Poznato je da je nadbiskup bio dobro obavešten o nasiljima nad Srbima koji su pokušavali da spasu život prelaskom na rimokatoličku veru. Pisma su vredan doprinos dosadašnjim saznanjima o tome da su uništenje organizacije i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve i prelaz što većeg broja pravoslavnih Srba na rimokatoličku veru bili glavni motiv delovanja nadbiskupa Stepinca i rimokatoličke hijerarhije u NDH, bez obzira na cenu u ljudskim životima – ističe dr Koljanin.

On ističe da pismo papi od 14. juna 1941. pokazuje da se nadbiskup Stepinac ponovo zalagao za priznanje NDH od Svete stolice.

O ćutanju Stepinca na zločine NDH, ali o njegovoj netrepeljivosti prema pravoslavnoj crkvi, o pokrštavanju Srba, prozelitizmu, ubijanju sveštenika i episkopa, ali i o ubijanju dece u NDH papi Franji pisao je tadašnji patrijarh srpski Irinej 2014. godine u vreme kada se očekivalo da će potpis poglavara Rimokatoličke crkve na kanonizaciju blaženog Alojzija Stepinca biti uskoro stavljen, čime će se zagrebački nadbiskup uvrstiti u red svetih Katoličke crkve. Kao odgovor na sada već dobro poznatu molbu patrijarha papi da skine s dnevnog reda kanonizaciju i prepusti Stepinca nepogrešivom sudu božjem, osnovana je Mešovita pravoslavno-katolička komisija koja je kroz nekoliko sastanaka razgovarala o Stepinčevom životu, spornim mestima njegove biografije. U njenom radu, na poziv crkvenih velikodostojnika s obe strane, učestvovali su i stručnjaci, istoričari, a među njima i naš sagovornik.

– Rad mešovite komisije koja je imala zadatak da sagleda delovanje nadbiskupa, potonjeg kardinala, Alojzija Stepinca tokom postojanja NDH je zaključen, ali ne i okončan. Komisija je insistirala na tome da se omogući istraživanje izvora iz vremena pontifikata pape Pija Dvanaestog, čemu su sledila odgovarajuća obećanja. Međutim, tek je odluka pape Franje da se ova dokumentacija stavi na uvid naučnoj javnosti pre roka omogućila potpunija istraživanja – ističe dr Koljanin.

Poput zasedanja, i zaključci komisije za sada su nedostupni javnosti, ali je upečatljivo da je jedan glasni deo javnog mnjenja osudio što se o ovoj temi uopšte razgovara s „onim drugima”. U Srbiji se tako moglo čuti mišljenje da srpski arhijereji učestvovanjem u radu komisije daju legitimitet kanonizaciji Stepinca, dok su Hrvati sve shvatili kao „treće suđenje” zagrebačkom nadbiskupu. Teško je proceniti šta bi trebalo više da nas zabrine: taj panični strah od susreta s drugim ili naše neznanje o događajima iz Drugog svetskog rata.

Nadbiskupovi svedoci odbrane

Reagujući na izjavu patrijarha Porfirija o problematičnim mestima u Stepinčevim pismima, sveštenik Juraj Batelja, postulator kauze za kanonizaciju Alojzija Stepinca, naveo je da smatra da bi srpski patrijarh više doprineo pomirenju ako bi spomenuo kako su vladike SPC do 1935. odsedale u dvoru zagrebačkog nadbiskupa kad god bi došle u Zagreb, kao i da je vladika Emilijan hteo da 1946. na suđenju nadbiskupu posvedoči „o ljubavi i pomoći koju je Stepinac pružio Srbima u Drugom svetskom ratu”. Događaji se ne mogu sagledavati u crno-beloj tehnici, i to je u intervjuu hrvatskoj televiziji pomenuo patrijarh Porfirije govoreći o Stepincu. Posle ubistva trojice episkopa i stotine sveštenika na teritoriji NDH, a od posledica mučenja u ustaškom zatvoru preminuo je i zagrebački vladika Dositej, pravoslavni episkop želi da svedoči u korist zagrebačkog nadbiskupa koji je o svemu tome, u najmanju ruku, glasno ćutao?

– Suđenje nadbiskupu Stepincu oktobra 1946. svakako nije bilo u potpunosti po današnjim merilima pravednog suđenja. Uz ostalo, nisu pozivani svedoci koji su hteli da svedoče o nekim humanim postupcima nadbiskupa što je ostavilo izvesnu senku na sudski postupak. S druge strane, suđenje je nedvosmisleno pokazalo da je nadbiskup mirno posmatrao kako se pred njegovim očima uništava jedna hrišćanska crkva i masovno ubijaju njeni velikodostojnici, sveštenstvo i vernici. Pokazalo se da je odobravao oduzimanje njenih hramova i imovine za sopstvenu crkvu kao i da je svojim verskim autoritetom podržavao ustašku državu do njenih poslednjih dana – ističe Koljanin.

Komеntari25
76fb0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zokizoki
zna li se šta o odgovorima koje je primio na ova pisma?
Savan
Kad će se u Srbiji konačno shvatiti i prihvatiti ,da je kat.crkva u Hrvatskoj ( ne mješati sa katoličkom ckvom u drugim delovima sveta ) izvor i kreator mržnje prema pravosavlju i Srbim kao pravoslavcima.To oni provode i neskriveno (biskup sisački),a većim delom u kontinuitetu preko brojnih svetovnih organizacija osnovanih od strane katoličke crkve.U pogledu organiziranosti i kreativnosti i upornosti mogu im pozavideti mnoge organizacije i države.
Milosav Popadic
Knjizevnik Jure Galic je krajem 80-ih na sarajevskoj televiziji pricao da su fratri na Siroko brijegu tjerali hrvatske mladice da zakolju ovcu da im pokazu da to nije tesko i da se naviknu na krv. Galic je to opisao i u kjizi koja je tih dana izasla iz stampe. Ne mogu da se sjetim naslova, mislim da je to u monograafiji o NOB u Capljini
Благоје Јововић
Институт за холокауст у Тел Авиву је објавио да је за време НДХ 1400 свештеника католичке цркве у Хрватској учествовало директно у ликвидацијама Срба , Јевреја , Рома ... !!! Од 20 логора за децу у НДХ , 5 логора су водиле часне сестре католичке цркве !!! ЛОГОРАШИ У ПЕЛЕНАМА је патент цркве коју је водио ! Како га прогласити свети или НАДБИСКУП СОТОНА ! Какав народ такви и свеци !
Леон Давидович
И без писама то је опште познато. Чим је формирана НДХ позвао је Хрвате да је подрже. Уосталом као и политичар Мачек.Главни циљ НДХ био је физичко истребљење српског народа, а превођење на католичанство и прогони у Србију тек помоћне методе основном циљу уништењу Срба.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.