petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 29.03.2021. u 11:22

Brisanje tragova srpskog jezika i ćirilice u Crnoj Gori

(Новица Коцић)

Srpski jezik i ćirilica u Crnoj Gori dovedeni su do ponora, gonjeni bezumnom željom za uništenjem jedinog jezika i pisma, po čemu je Crna Gora bila odvajkada prepoznatljiva i u čemu se odlikovala celokupna njena istorija. O tome ovde reč–dve.

U obrazovnom planu dosadašnji nastavni predmet srpski jezik preimenovan je u „maternji” kao srpski, crnogorski, hrvatski i bošnjački. Ovo preimenovanje zasnovano je (opravdava se) novim načelima – da svako ima pravo da zove jezik svojim imenom, kao i da svaka nacija ima pravo da svoj jezik zove imenom nacije.

Još jedno načelo o jeziku proizlazi iz referenduma u Crnoj Gori od 2006. godine, koji se zasniva na Ustavu Crne Gore donetom 1992. godine: „Jezik mora da se zove po imenu države”. U skladu s ovim načelom, iz školskih programa sa prostora Crne Gore izbačeni su neki srpski pisci i određena sadržina iz nekih knjiga srpskih pisaca.

Iako su u Ustavu Crne Gore ćiriličko i latiničko pismo ravnopravni, iza čega stoji država, ćirilica u praksi nestaje.

Njegoš reče: „Neka bude borba neprestana”.

Nesporna je činjenica iz prošlosti, ukorenjena i životvorna zauvek, da se tvorac srpskog jezika i pravopisa Vuk Karadžić ne može iz Crne Gore isterati nerazumnom politikom i potezima pera.

Ovakva mišljenja suprotna su stavovima odvajkada da je Crna Gora od svog postanja klasična srpska država i da se oduvek dičila srpskim identitetom, kako je izjavio Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije. Takođe, da je Crna Gora bila i ostala država srpskog naroda, i to nedvosmisleno svedoče istorijske činjenice od njenog samog osnivanja, kako reče Miro Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog saveta u Crnoj Gori (list „Politika”od 14. juna 2019).

A kako je bilo? Rezime iz feljtona „Rasrbljavanje Crne Gore” novinara Aleksandra Rakovića, „Politika”, maja 2020. godine:

Zvanični jezik u Crnoj Gori bio je srpski, a pismo ćirilica. Bio je to Srpski bukvar iz 1836, Srpska gramatika iz 1838. godine i Zakon o narodnim školama iz 1911. godine, „da šire prosvjetu i srpsku pismenost u narodu”.

Od 1918. do 1941. godine zvanični jezik bio je srpsko-hrvatsko-slovenački. Od 1945. do 1991. zvanični jezici bili su srpskohrvatski, slovenački i makedonski. Prema Ustavu Republike Crne Gore iz 1992. godine, službeni jezik je bio srpski jezik ijekavskog izgovora.

Danas, Vlada Crne Gore je 2004. godine izbacila iz škola predmet srpski jezik i književnost. Ustavom Crne Gore 2007. godine propisano je da je službeni jezik crnogorski jezik. Srpski je jezik nacionalnih manjina s ostalim jezicima (bosanski, albanski i hrvatski).

Ne može se pomenuti nijedan važniji spomenik s prostora sadašnje Crne Gore da nije napisan ćirilicom. Ćirilicom su napisani: Miroslavljevo jevanđelje (1192); Ilovička krmčija Svetog Save (1262); Vranjanske povelje, štampane u Obodskoj štampariji.

Ćirilicom su pisali: Sveti Petar Cetinjski, Petar Petrović Njegoš, kralj Nikola, Marko Miljanov, Stefan Mitrov Ljubiša. Ćirilica je nosilac i kolevka duhovnosti, istorije, tradicije, kulture, pisanog i književnog nasleđa Crne Gore.

Evo nekoliko primera: Njegoševi stihovi u „Danici” iz 1826: „Srpski pišem i zborim, svakom gromko govorim;/Narodnost mi srpska, um i duša slavjanska”. Književnik Stefan Mitrov Ljubiša reče: „Ćirilica je srpski amanet”.

Danas se u Crnoj Gori privodi kraju proces nestajanja ćirilice. Jedino su posmrtne plakate i napisi na grobnim spomenicima ispisani ćirilicom.

Latinica je „okupirala” sve.

U dodatku „Politike” od 26. jula 2017. piše: „Njegoševa dela ’Luča mikrokozma’, pečatana 1845. u Beogradu i ’Gorski vijenac’ 1847. u Beču, štampana su u Crnoj Gori 2017. latinicom, pa su ćirilički rukopis, odnosno ćirilična slova, nazivana ’srpska slova’ od strane Njegoša, ’preslovljeni’ u latinicu, uz opravdanje da se latinica i ćirilica podjednako koriste.”

Ljubomir Iv. Jović,
penzioner, Progar

Komеntari12
94188
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгољуб Збиљић
Ово је истина без остатка и додатка. Срби данас уа пиасњу своаг језика имају два писма. Ћириличко писмо је изворна српска национална азбука, а латиничко писмо (хрватска абецеда, гајица) наметнуто је Србима у почетку у окуапциајма а касније (под комунизмом) власт је успела ад циљно. плански убрзаним темпом, ширећи и заблуде о уникатном српском "боагтству двоазбучја", "заосталости" и "простоти" ћирилице, као и под звучећом маском о "раавноправнсоти писама" -- све вишее изабцује ћирилицу замењујући
Make
Latinica je jedno od dva srpska pisma, u cemu je problem?
То нема везе с истином
То Вам нема никакве везее с истином.
О ћирилици и латиници само истина!
Зашто се не објављуеј истина о латиници у српском језику? Латиница је Србима увек наметана у окупацијама ради асимиалције Срба, као и кроз осмишљену планску фаворриазцију хрватске абецеде уместо српске ћирилице у време Југославије. А данас се само спроводи та инерција у замењивању српске азбуке, јер ни лингвисти ни власт после 2010. године неће да уваже и спроводе народну вољу из Члана 10. Устава Србије из 2006. године. А и једни и други само (вербално) обећавају "спасаавање ћирилице".
Marko Petrovic
Degutantno je mesati se u necije odluke. CG je tako odlucila. Jer je demokratija u CG - jeste. Ni rumuski jezik nije nestao prelaskom na latinicno pismo, ni turski prelaskom na latinicno pismo. U Vukvom Srpskom rjecniku data su pored cirilicnih i latinicna srpska slova, tako da izbor postoji. Niko ne moze da ospori da je jedino srpsko pismo cirilicno ili latinicno. Srpski jezik ima dva pisma.
Страхиња Ераковић
Не постоји језик који има два писма. Јер писмо је код једног језика и оно може бити само оригиналног типа. Латиница нема карактере за сва српска слова и то је апсолутни разлог који је чини неодговарајућом за изражавање српског језика. Ћирилица нас репрезентује као стари европски народ који је на свом језику писао када су други смели само на латинском и грчком. Она је одлика самопоштовања српског народа.
Марко Латиновић
Збуњени смо чланком. Мислили смо да се ради о Црној Гори а аутор се расписао о Србији, Републици Српској и Србима у и изван Србије. Па и СПЦ има ћириличну и latiničnu страницу на интернету. И шта? Је ли то повећао број оних који се још служе ћирилицом? Није наравно.
Мали Ђокица
Прво на интернету се ретко користи латиница. Углавном је то енглеска абецеда без дијакритичких знакова која хрватска латиница има. Добро се исмејем читајући абецеду са српским речима. А и када се користи хрватска латиница то није српско писмо без обзира што га има и у уставу, јер бар 10% слова не "припада" Вуковој крилатици: "Читај како је написано и пиши како говориш". Добра вам је она "..оних који се још служе ћирилицом".
Баба
"Па и СПЦ има ћириличну и latiničnu страницу на интернету." Грубо нетачно , ...чак подметање

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja