Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

O Bunjevcima i Šokcima

(Новица Коцић)

Inspirisan tekstom gospodina Dragoljuba Petrovića „Prilog raspravi o bunjevačkom jeziku” („Politika”, Među nama, 23. mart), kao i komentarima na isti, reših se da i sam pružim prilog o Bunjevcima (i Šokcima).

Bunjevci i Šokci su dve posebne i specifične etničke grupe koje danas nastanjuju severne delove Republike Srbije i njenu okolinu, mada su među sobom veoma bliske, uz napomenu da stapanje među njima ne postoji. I jedni i drugi smatraju onu drugu grupaciju kao posebnu, tj. odvojenu od njih u etničkom smislu.

Primetno je da se, kako u nauci, tako i u politici, o Bunjevcima i Šokcima govori uporedo, iako je u suštini reč o dve različite etničke grupe. Obe grupe se dokumentovano pojavljuju u Bačkoj 1687. godine, kad je Bunjevaca bilo oko 5.000, a austrijske vlasti su ih označavale samo kao „Raci katolici” (tj. Srbi/Rašani rimokatoličke veroispovesti). U Bačku su se Bunjevci kao „Raci katolici” doselili 1687. i tamo gde su se tada naselili ostali su da žive do danas. Poreklo Bunjevaca se uglavnom vezivalo za Hercegovinu ili pak severnu Dalmaciju. Bunjevci se i kasnije, sve do prve polovine 20. stoleća, nazivaju Rašanima i u nauci i od strane administracije – sve dok ukazom nisu proglašeni za Hrvate (kao rimokatolici).

Evidentno je da su svi etnografi i statističari, i austrijski i mađarski, za vreme Austrijske carevine i Austrougarske monarhije nedvosmisleno označavali i Bunjevce i Šokce kao rimokatoličke Srbe, isto kao i mnogi strani naučnici i publicisti širom sveta. Tako je 1870. godine u Kraljevini Mađarskoj (Ugarskoj) u okvirima Austrougarske monarhije bilo 70.000 rimokatoličkih Srba, tj. Bunjevaca i Šokaca, naspram 942.923 „prava Srbina”, tj. pravoslavca (grčko-istočna). Dakle, sve skupa, u Ugarskoj je tada živelo nešto malo više od milion Srba. U pojedinim istočnicima se navodi da se Bunjevci od Šokaca razlikuju samo po odeći. Jezik i jednih i drugih je srpski, a njihov spoljni izgled izrazito srpski – kako to piše u nemačkom geografskom magazinu „Globus” iz 1875. godine. Ipak, Bunjevci su, u odnosu na Šokce, izgledali više srpski, kako nošnjom, tako i jezikom i manirima.

Iako je etnografija tradicionalno i Bunjevce i Šokce smatrala Srbima, ne može se tvrditi da su i oni sami u većini slučajeva tako sebe identifikovali. Tačno je da Bunjevci i Šokci nisu imali nacionalne svesti i da su se uglavnom zbog veroispovesti u većini slučajeva odvajali od Srba (pravoslavaca). Treba skrenuti pažnju i na činjenicu da su i jedni i drugi fanatični rimokatolici i veoma privrženi svojoj veri i sveštenstvu, tako da iz tih razloga nije dolazilo do mešanih brakova s pravoslavnim Srbima.

S druge strane, Bunjevci i Šokci su živeli zajedno i sa Srbima i sa Hrvatima, ali su prisnije odnose imali sa prvima nego sa drugima. Poznato je da su čitali srpsku narodnu poeziju, a i politički su zajedno nastupali, kako na lokalnom, tako i na županijskom nivou, pa čak i u peštanskom parlamentu. U 19. veku svoj maternji jezik Bunjevci su nazivali „racki”, a Srbe „braćom”, što su i dokazali novembra 1918. godine, kada su glasali za ujedinjenje sa Srbijom na zasedanju Velike narodne skupštine Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji u Novom Sadu, čiji je prvi predsednik bio subotički Bunjevac dr Babijan Malagurski, a jedan od najvećih protagonista ujedinjenja sa Srbijom bio je subotički rimokatolički sveštenik Bunjevac Blaško Rajić.

Na kraju, mora se konstatovati da, ako se Bunjevci i Šokci, iz nekoliko razloga, nisu do kraja poistovećivali sa Srbima, to ujedno ne znači, bar ne sve do stvaranja jugoslovenske države, da su bili Hrvati ili da su se tako osećali (sličan je slučaj i sa Dubrovčanima).

Prof. dr Vladislav B. Sotirović
Vilnjus, Litvanija

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

језик
Постоји река Буна у Херцеговини и предање да су Буњевци Срби-католици пореклом из тог краја. Наука треба да каже и докаже истину, ако је то могуће. Језик, религија, обичаји, предања се укрштају на различите начине. Има много Срба неправославне вере, атеиста, агностика и свих других.
Ipak Srbin
Svako ima pravo da se izjasni i oseca kako zeli. Ja sam se dugo vremena izjasnjavao kao Bunjevac ali i Srbin katolicke vere sve dok nisam prigrlio pravoslavlje. Svako dobro svima.
LaCosta
sinoc sam napisao komentar koji objasnjava mnogo toga po pitanju katolika stokavaca ali neko je bio lenj da to objavi. Zato se pustaju komentari koji se tesko mogu nazvati komentarima jer se uopste ne doticu teme o kojoj se diskutuje.
sasa
trebalo bi uzeti kao praksu da ,kada se o ovako osetljivim temama raspravlja,neko strucno telo aminuje materijal o kom se raspravlja. ovde bi po meni,da bi se izbegla svaka sumnja o pristrasnosti,u prvi plan staviti detaljne izvestaje iz austrougarske monarhije i tacka.neka citaoci sami dodju do zakljucka .hvala dr.prof. Sotirovicu
Jovica
Boris Malagurski je poreklom etnički Bunjevac ali se izjašnjava kao Srbin što i jeste. Boris je dokaz tačnosti teksta prof. Sotirovića

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.