Ofšor zone pod posebnim nadzorom

Uprava za sprečavanje pranja novca aktivno će učestvovati u primeni Zakona o utvrđivanju porekla imovine tako što će sarađivati sa Poreskom upravom i dostavljati joj podatke i informacije koje su od značaja za postupke.

Željko Radovanović, šef Uprave za sprečavanje pranja novca očekuje da će buduća saradnja sa Poreskom upravom dodatno ojačati pravni sistem Srbije i stvoriti sigurnije poslovno okruženje u našoj zemlji.

„Uprava je jedan od učesnika u preventivnom delu sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, dok represivni deo sistema čine policija, nadležna javna tužilaštva i sudovi”, kaže Radovanović za „Politiku”.

Pranje novca predstavlja prikrivanje porekla, držanje, korišćenje, prenos imovine koja je stečena nezakonitom delatnošću. To je kriminalni fenomen koji neprestano i brzo evoluira i svakodnevno dobija nove oblike. Sve dok postoji prihod od kriminala, postojaće i potreba da se taj novac „opere”, tačnije, da se prikaže kao legalan i ubaci u legalne finansijske tokove. Posledice toga po finansijski sistem države su velike. Narušavaju stabilnost i ugrožavaju ekonomski rast.

Kada je reč o poslovanju u takozvanim poreskim rajevima – ofšor zonama, ono nije zabranjeno propisima Srbije, ali nosi veliki rizik od pranja novca.

Upitan da li poslovanje u ofšor zonama češće koriste kriminalci, biznismeni ili političari iz Srbije Radovanović odgovara da nije uočena jasna podela.

„Ofšor zone predstavljaju pogodan okvir za prikrivanje nelegalno stečenih sredstava bez obzira na način njihovog pribavljanja. Neke od ’crvenih zastavica’ navedenih u tipologijama koje ukazuju na poresku utaju i/ili pranje novca označavaju finansijske transakcije sa ofšor kompanijama. Sa druge strane, ’crvene zastavice’ koje mogu da ukazuju na korupciju uključuju prikriveno stvarno vlasništvo funkcionera nad pravnim licima osnovanim u ofšor zonama”, objašnjava Radovanović.

Uočene tipologije pranja novca u našoj zemlji pokazuju i da ne postoje odstupanja u prepoznatim i do sada identifikovanim tehnikama kojima kriminalci peru novac.

„Poslovanje stranaka koje posluju u ofšor zonama se prate sa dužnom pažnjom. To podrazumeva ne samo prikupljanje podataka o svakoj transakciji već i proveru usaglašenosti poslovanja stranke sa pretpostavljenom svrhom i namenom poslovnog odnosa koji je stranka uspostavila sa obveznikom. Takođe, proverava se i usaglašenost poslovanja stranke sa njenim uobičajenim obimom funkcionisanja. Naravno, svako praćenje sa dužnom pažnjom podrazumeva i periodične provere sve prikupljene dokumentacije o strankama koje dolaze iz ofšor zona”, objašnjava Radovanović.

Uprava za sprečavanje pranja novca je finansijsko-obaveštajna služba Srbije koja prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje podatke do kojih dolazi i na nacionalnom i na međunarodnom nivou.

„Na međunarodnom nivou uprava može da traži informacije i dokumentaciju od stranih finansijsko-obaveštajnih službi preko zaštićene platforme ’Egmont grupe’ koja omogućava bezbednu razmenu podataka”, navodi naš sagovornik.

On dodaje da je „Egmont grupa” telo koje u ovom trenutku čini 166 finansijsko-obaveštajnih službi koje su članice (Financial Intelligence Units – FIUs). Uprava je članica „Egmont grupe” od 2003. godine i redovno učestvuje u njenim aktivnostima.

Takođe, uprava reaguje i nakon objavljivanja dokumenata o mogućem pranju novca do kojih su došli mediji u svom istraživačkom radu, naglašava naš sagovornik.

„Delujemo proaktivno ukoliko ocenimo da se u javnosti, odnosno medijima pojavila inicijalna informacija koja spada u našu nadležnost. U takvim slučajevima otvara se predmet i pokreće se postupak prikupljanja dodatnih podataka koji će poslužiti za potvrđivanje ili odbacivanje početnih saznanja koja ukazuju na pranje novca ili finansiranje terorizma”, zaključuje Željko Radovanović.