subota, 15.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 29.03.2021. u 13:18 Milan Janković

Otkrivanje obeležja despotu Stefanu Lazareviću 19. aprila

Рад вајара академика Светомира Арсића Басаре (Фото: Беоинфо)

Spomenik despotu Stefanu Lazareviću, rad vajara akademika Svetomira Arsića Basare, koji će se nalaziti na skveru između ulica Gundulićev venac, Drinčićeve, Palmotićeve i Bulevara despota Stefana, biće otkriven 19. aprila.

– Spomenik je izrađen po idejnom rešenju vajara Svetomira Arsića Basare, na osnovu postojećeg vajarskog dela ovog autora izloženog u postavci Istorijskog muzeja Srbije. Visina spomenika, koji će biti izliven u bronzi, iznosiće četiri metra bez postamenta, dok će postament, takođe u bronzi, biti visok svega devet centimetara, kako bi se omogućila bolja interakcija građana s vajarskim delom. Despot Stefan je prikazan sa tipičnim atributima srednjovekovnog vladara, kao veliki junak i vešt ratnik, ali je istovremeno naglašena duhovna i intelektualna strana njegove izuzetne ličnosti. U desnoj ruci drži spušten mač, koji pripada tipu velikog viteškog mača sa produženom drškom kakav se koristio u Srbiji krajem 14. veka i bio u upotrebi u 15. veku, a u levoj ruci drži knjigu. Sam spomenik odiše snagom i odlučnošću koju je despot Stefan posedovao – objasnio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.

Nema srednjovekovnog srpskog vladara koji je značajniji za Beograd od despota Stefana Lazarevića (1377-1427), ocenio je Vesić.

– Važio je za pragmatičnog, mudrog i uspešnog vojskovođu. Bio je veliki pokrovitelj umetnosti i kulture. Uz svestrano obrazovanje, prosvetiteljsku aktivnost i pesništvo, despot Stefan je gotovo nestvaran spoj viteške hrabosti, raskošne inteligencije, bogatog obrazovanja i izuzetne duhovne i fizičke lepote. Pod njegovom vlašću, Beograd je 1404. godine postao prvi put u istoriji prestonica Srbije. Od tada Beograd postaje trajni politički, kulturni i identitetski centar srpske države. U svojoj povelji Beogradu despot Stefan je napisao: „Nađoh najkrasnije mesto od davnina, preveliki grad Beograd, koji je po slučaju razrušen i zapusteo. Sazdah njega i posvetih ga Presvetoj Bogorodici”.

Od ove godine, odlukom Skupštine grada, postoji „Nagrada grada Beograda – despot Stefan Lazarević”, a svi dobitnici uz povelju dobijaju u statuu koju je radio akademik Basara, najavio je Vesić.

– Zato je svečano otkrivanje spomenika despotu Stefanu Lazareviću planirano u okviru manifestacije „Dani Beograda”, koja će se održati od 16.  do 19. aprila – rekao je Vesić, a prenosi Beoinfo.

Komеntari12
b1c96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

арх Марина Божић
Значајан споменик! Сјајно уметничко остварење академика Светомира Арсића- Басаре, најпознатијег Српског вајара. На споменику су сви кључни симболи средњевековног, Српског државника/владара и ратника/војсковође. И место је добро одабрано, уз Булевар деспота Стефана и у близини главе куће планирања, Урбанистичког завода Београда. Све честитке!
"Уловоти" мисао уметника?!
Да ли је Деспот бос, у чизмама или са вуненим чарапама јер му се види кост на глежњу десне ноге и шта то он заправо држи ? Зашто мора да личи на Римљанина ,Грка или Шкота .Како знамо да је тако некако и изгледао? Још један од споменика у коме се треба приближити уметниковој идеји о некоме или нечему- више него што се уметник приближава изворном поводу свог дела али у сваком случају неупоредиво бољи од споменика Патријарху Павлу и још неких.
Мирко Подгоричанин
Поздрављам подизање овог и предлажем подизање достојних споменика двема значајним личностима Београда и српског народа: Краљу Драгутину, који је био први српски владар Београда, и Михајлу Идворском Пупину, који је највећи српски нововековни задужбинар. Ових пар речи уз њихова имена сматрам довољним образложењем иако би се, за неупућене, у ту сврху могле исписати десетине страница аргумената. Статуа Михајла Идворског Пупина постоји у Идвору, а статуа Светог Краља Драгутина у Теслићу, РС,
НН
Да ли је ово војник античке Хеладе или Рима? Шта се чини са српским средњим веком - најславнијим периодом историје нашег народа. Замислимо витешки турнир и Стефана у оваквој опреми! А тек споменик Стефану Немањи: померен "мало лево да би се видео прелеп улаз старе железничке станице" (Весић, Вучић). Зауставите се људи. Нити знате, нити имате осећај за историју, за меру, за лепо. На шта личи овај град? Погледајмо слику споменика великог жупана српског, десно.
Izvesni realizam vizije iz istorije
Штитници за колена нису изражени или их нема па ова верзија Деспота изгледа као оклопљени Шкотланђанин са сукњом који је на стражи или у каснијој историјског позицији "на месту вољно" - иако је ова далеко реалистичнија од оне калемегданске. Фигура је због оклопа и става прилично роботизована али ако је већ нагласак на војничком изгледу и опреми тога времена чему толико искошеена верзија тупог мача који није ни прави мач ни скиптар - него нешто између ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja