Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Nevolje ujedinjuju Ruse

Фото EPA-EFE/Alexei Druzhinin/Sputnik/Kremlin)

Državna duma Rusije izglasala je u trećem pretresu zakon kojim se aktuelnom predsedniku najveće države na svetu Vladimiru Putinu ostavlja otvorena mogućnost da se i nakon četiri dosadašnja mandata ponovo kandiduje na istu funkciju.

Mada je odluka o, praktično doživotnom, pravu na reizbor Putina već uveliko ušla u politički život Rusije, interesantan je podatak da je pomenutim zakonom isto omogućeno i Dmitriju Medvedevu, koji je predsedničku dužnost obavljao od 2008. do 2012.

Zvanično, odlukom Dume mogućnost reizbora data je svima koji su od ustanovljenja postsovjetske Ruske Federacije do danas vodili zemlju. A to su bili: prvi predsednik Boris Jeljcin (1937–2007), koji je vladao od 1991. do 2000, Putin i Medvedev. Podsetimo i da je u periodu vladavine Medvedeva premijersku funkciju obavljao sadašnji šef države, što su mnogi tumačili kao puku kozmetičku promenu.

Predlog zakona o „doživotnom” predsedničkom mandatu prošao je i javno izjašnjavanje građana, tako da njegovom usvajanju ništa nije stajalo na putu. Ipak, mnogi političari u Rusiji (pa i van nje) protumačili su ovu promenu kao svojevrstan državni udar, iako je Putin na redovnoj godišnjoj konferenciji za novinare u decembru prošle godine izjavio da još nije odlučio da li će uopšte prihvatiti kandidaturu 2024. Dodajmo i da je na prošlim izborima Putin osvojio 75 odsto biračkih glasova i nijedna politička stranka taj rezultat nije opovrgla.

Ipak, ono što bi se moglo pokazati mnogo važnijim jeste mogućnost da se na čelu države ponovo nađe neko u koga Putin ima veliko poverenje. Dakle, da on sam ponovo vlada „iz senke”. Raniji takav pokušaj s Medvedevom pokazao se uspešnim, a krug ljudi koji bi mogli da se svrstaju u kategoriju „odanih” nije se u međuvremenu mnogo promenio.

Kako procenjuju pojedini analitičari, zbunjenost u vrhu vlasti ne treba očekivati pod pritiskom ulice, raznih antiputinskih udruženja, pristalica blogera Alekseja Navaljnog, spoljnog faktora... Glavnu ulogu mogao bi odigrati latentni sukob između oligarha iz Putinove ere i onih koji su preostali iz vremena Borisa Jeljcina.

U te dve kategorije, prema mišljenju sociologa Igora Ejdmana, mogli bi se ubrojati: Igor Sečin, Aleksej Miler, Arkadij Rotenberg i drugi, koji poslove vode uz saglasnost sadašnjeg šefa države i povezani su s rukovodstvom specijalnih službi i struktura sile, kao i Mihail Fridman, Vagit Alekperov, Viktor Vekselberg... koji su više prozapadno orijentisani i korene vuku još iz vremena Borisa Jeljcina.

Eventualni otvoreniji sukob između dva pomenuta bloka umnogome bi uticao na stabilnost celokupne ruske ekonomije, što bi moglo da predstavlja i uvod u nemire sa socijalnom pozadinom. Dnevni protesti građana, potencirani povremenim aferama poput one u vezi s Navaljnim, za sada nisu toliko masovni i kanalisani da ne bi mogli biti držani pod kontrolom. Međutim, ukoliko bi se u tu igru upleli i veliki igrači iz sveta ekonomije mnogo šta bi moglo biti ozbiljnije.

Osnovno pitanje ostaje: Koliko su ti ulični protesti pravi odraz poverenja u predsednika Putina? Ono što treba da se zna jeste da su Rusi, bez obzira na to kojoj političkoj struji pripadali, prevashodno – patriote. Veći od mnogih drugih i bez obzira na to da li se zovu Vladimir Putin ili Aleksej Navaljni. Čak i oni oligarsi koji su uhlebljenje našli u zemljama Zapada ne odriču se „majčice Rusije”.

Partije koje su zastupljene u Državnoj dumi slično razmišljaju. I pripadnici proputinove Ujedinjene Rusije i Komunisti Genadija Zjuganova i Liberalne demokrate Vladimira Žirinovskog... Uostalom, i ne tako davni izbor novog premijera Mihaila Mišustina prošao je u Parlamentu bez ijednog glasa protiv. Iz te perspektive gledano, svako nastojanje Zapada, pre svih SAD, da u rusko društvo unese razdor u startu je osuđeno na promašaj.

Upravo stoga, teza da je Putinova popularnost u narodu u proteklih nekoliko godina opala nije zasnovana na validnim temeljima. Jasno je da narod traži da živi bolje, da ima više slobode... Ali ne po cenu prodaje sopstvene zemlje. Istoričari su i danas saglasni da je najveći doprinos Borisa Jeljcina očuvanju Rusije upravo u tome što nije dozvolio njenu rasprodaju stranim korporacijama i investitorima, rasturanje velikih privrednih sistema, fabrika, instituta...

I odluku da se Putinu omogući vođenje države i nakon isteka sadašnjeg mandata treba posmatrati upravo u tom svetlu. Toga su svesni i oni koji u znak protesta izlaze na ulice. Promena društva ne znači obavezno i promenu vlasti. Jer tu vlast su birali upravo oni koji te promene traže.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Kako
Istorija nas ničemu nije naučila... Imali smo iskustva sa jednim takvim doživotnim. Ne ulazeći u to jel bilo uspešno, ono što se desilo je rast pohlepe za moći kod nižeg ešalona mladih izazivača. Što je na kraju rezultiralo i raspadom države. I sad kad se ponavlja isti tip kulta ličnosti, ljudi ovde to veličaju i ne vide dalje od sutra... Pitanje je - može li Rusija biti jaka bez Putina i kako to izgleda?
Željko
Чак и они олигарси који су ухлебљење нашли у земљама Запада не одричу се „мајчице Русије”. Treba razlikovati patriotizam od nacionalizma. Zapad nudi nacionalistički patriotizam, koji vlada u svim postkomunističkim zemljama, koji vam dopušta nacionalni fetišizam a u stvari je sloboda omeđena uslovima Zapada.
Mikan
Treba imati u vidu i neravnomerno rqspoređen broj stanovnika na Planeti. A Rusija je još jedino mesto gde bi se ljudi mogli naseliti. To postaje globalna potreba Planete.
Gollubica
Danasnje vreme pokazuje da je demokratija precenjena. Svet, narocito zapadni, vode najbogatiji ljudi. Sve ostalo je samo manipulacija masama.
Milun
Osim toga što su građani Rusije, Ejdman, Miler, Rotenberg, Fridman i Vekselberg imaju još nešto zajedničko, bez obzira da li pripadaju epohi Putina ili Jeljcina. A i Hodorkovski sa njima to deli.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.