Povodom prodaje banjskih lečilišta, u „Politici”, u rubrici „Pogledi”, 15. marta oglasio se prof. dr Dragan Delić i s medicinskog stanovišta usprotivio se prodaji ovog našeg nacionalnog blaga, dok brojni naši intelektualci i drugi pozvani o tome ćute.
U želji da podržim njegove stavove, hoću da ukažem i na još neke okolnosti zbog kojih bi trebalo hitno reagovati.
Na sceni je ubrzana, agresivna rasprodaja prirodnog društvenog bogatstva – osnove našeg budućeg razvoja i objekata koji nisu ni državna ni javna svojina, već su građeni sredstvima doprinosa za PIO.
Savet za borbu protiv korupcije analizirajući dosadašnje prodaje banja i RH centara, konstatovao je da je reč o „svesnoj aktivnosti za koju postoji sumnja da ima elemente organizovane korupcije širih razmera i svesnog pričinjavanja štete Fondu PIO, uz zloupotrebu službenog položaja”, pa je zatražio da se započeti procesi privatizacije obustave.
Na takav zahtev se ne obraća pažnja već se rasprodaja ubrzava. Tako je posle ovog stava saveta nedavno prodat rehabilitacioni kompleks „Zlatar” sa ogromnim šumskim kompleksom, poznato lečilište za srčane i plućne bolesnike. Pripremljene su za prodaju Mataruška i Bogutovačka banja. Pred prodajom je „Čigota” na Zlatiboru, koja nije samo bolnica za tiroidnu žlezdu, već po drugim sadržajima naš, a i svetski brend. Sličnu sudbinu očekuje „Selters” u Mladenovcu, integrisan s Institutom „Sokobanjska”, iako je naučno-nastavna baza Medicinskog fakulteta. „Politika” je 23. marta objavila da je virus korona zaustavio prodaju još 10 banja koje rade, a koje su pripremljene za prodaju.
Stiče se utisak da postoje dva paralelna koloseka u pristupu ovom društvenom, zdravstvenom i razvojnom problemu. Jedan koji ga afirmiše kod nas i u svetu i drugi koji ga podriva i lišava materijalne supstance.
Prodaje banjskih lečilišta se događaju u vreme kad naš zdravstveni sistem u borbi protiv korone pokazuje svu svoju vitalnost i nadmoć nad sistemima na zapadu, jer je bolje organizovan od privatnog, jer je u državnom zajedničkom vlasništvu i zahvaljujući natčovečanskim naporima svih zaposlenih ostvaruje takve rezultate. Kako je moguće da se, na primer, prodaje bolnica sa Vranjskom banjom u momentu kada je prepuna kovid bolesnika? Kako je moguće, prema navodu saveta, da se juna 2020. godine donese Odluka o izuzimanju iz sistema (registra) zdravstvene zaštite banja i RH centara koji su prodati, da bi se omogućilo kupcima kapitalistima da mogu prestati s pružanjem zdravstvenih usluga ukoliko im to ne donosi dovoljno profita? Da li je ijedan privatni hotel do sada primio kovid bolesnike?
Profesor Delić konstatuje da „privatizacija ne garantuje odgovorno društveno ponašanje novih vlasnika, što se vidi iz primera u okruženju, gde je specijalizovana rehabilitacija praktično ukinuta”. Pa kako ćemo mi rehabilitovati pacijente koji su preležali koronu kad je skoro svakom od njih potrebna rehabilitacija? A šta je sa ostalim starim, bolesnim i siromašnim? Da li mi ovakvom prodajom bez vizije i koncepta razvoja podrivamo i dezavuišemo sjajne rezultate koje ostvarujemo u zdravstvenoj zaštiti, priznate i hvaljene sa svih strana? Kako će fond PIO ostvarivati svoju funkciju kada se liši svoje imovine?
Prema tome, neophodno je hitno obustaviti ovakav način privatizacije banja i RH centara. Potrebno je aktuelizovati „Studiju o mestu i ulozi banjskih i klimatskih lečilišta u zdravstvenom sistemu Srbije”, koju je pre 10 godina sačinio Zdravstveni savet Srbije, kao najviše stručno i savetodavno telo u zdravstvenom sistemu, s koordinatorom akademikom Ljubišom Rakićem, o kojoj govori i prof. Delić. Njemu bi se mogla dodati i analiza ekspertske grupe Fonda PIO iz 2013. godine, pod naslovom „Strategija upravljanja imovinom Fonda PIO”.
Na bazi ovih materijala i novih saznanja mogao bi se uraditi dugoročni program, strategija razvoja banja i RH centara.
S obzirom na to da imovinu treba hitno zaštititi od daljeg propadanja i po mogućnosti dovesti postepeno u poziciju da ostvaruje dobit, potrebno je odmah formirati direkciju za upravljanje imovinom Fonda PIO, sa stručnim i odgovornim menadžmentom.
Postoji više modaliteta transformacije banja i RH centara koji se mogu odabrati. Bitno je da se sačuva većinsko vlasništvo sadašnjih zakonitih vlasnika imovine.
Živomir Žika Tešić
