Sreda, 28.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ernest Deni – prijatelj Slovena

Vek od rođenja profesora sa Sorbone koji je izučavao istoriju Južnih Slovena
Ернест Дени (Фото: САНУ)

Ove godine navršava se vek od smrti Ernesta Denija (1849–1921), istoričara i profesora sa Sorbone, koji je svoja istraživanja posebno posvetio proučavanju Južnih Slovena. Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije održala je tim povodom predavanje „Ernest Deni – najveći prijatelj Slovena”, koje je dostupno na jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.

Kako je istaknuto, Denijevo polje interesovanja zahvatalo je i međunarodne događaje na Balkanu, a na to su posebno uticale generacije balkanske elite koja se školovala u Francuskoj. Ernest Deni je prvi put posetio Srbiju 1873. godine, u vreme kada se kod njega pojavilo interesovanje za Južne Slovene, a 1911. na svom putovanju obišao je i Beograd i Zagreb, Ljubljanu, Rijeku, Cetinje, Bosnu i Hercegovinu.

U vreme aneksije BiH, Deni je shvatio opasnost koja je Srbiji pretila od Austrougarske. Zajedno sa Alberom Maleom, Ogistom Govenom, Emilom Omanom i jednom neformalnom grupom francuskih intelektualaca, preko štampe i predavanja protiv Austrougarske podržao je Srbiju i Srbe.

Deni je 1908. pokrenuo razvoj kulturne i naučne saradnje Francuske sa slovenskim narodima. Tada je osnovano francusko-slovensko udruženje u Parizu, čime je organizovana saradnja Francuza i svih slovenskih naroda na institucionalnim osnovama. Tokom Prvog svetskog rata odbrana češke i jugoslovenske ideje bila je u središtu njegovih aktivnosti. U svojoj kući u Parizu osnovao je Institut za slovenske studije i časopis „Slovenski svet”. U vreme Prvog svetskog rata Deni je napisao knjigu „Velika Srbija”, koja je panegirik srpskoj istoriji i pobedama.

Među srpskim intelektualcima vladalo je veliko poštovanje prema ličnosti i delu Ernesta Denija i nazvan je „najvećim prijateljem Slovena na Zapadu”. Deni, koji je od 1912. bio član naše Akademije nauka, smatrao je da Južni Sloveni moraju da zadrže svoju individualnost i ne urone u Rusku imperiju, zastupajući tezu „Panslavizam da, ali ne panrusizam”.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lazar
Ernest Denis je ustupio Sorboni svoju vilu u Parizu (9, rue Michelet) da se u njoj smesti Institut d’Etudes Slaves, osnovan 1919 god. Mermerna ploca na fasadi podseca da su veliki donatori instituta bile dve zemlje koje vise ne postoje : Kraljevina Jugoslavija i Republika Cehoslovacka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.