petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Ernest Deni – prijatelj Slovena

Vek od rođenja profesora sa Sorbone koji je izučavao istoriju Južnih Slovena
Ернест Дени (Фото: САНУ)

Ove godine navršava se vek od smrti Ernesta Denija (1849–1921), istoričara i profesora sa Sorbone, koji je svoja istraživanja posebno posvetio proučavanju Južnih Slovena. Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije održala je tim povodom predavanje „Ernest Deni – najveći prijatelj Slovena”, koje je dostupno na jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada.

Kako je istaknuto, Denijevo polje interesovanja zahvatalo je i međunarodne događaje na Balkanu, a na to su posebno uticale generacije balkanske elite koja se školovala u Francuskoj. Ernest Deni je prvi put posetio Srbiju 1873. godine, u vreme kada se kod njega pojavilo interesovanje za Južne Slovene, a 1911. na svom putovanju obišao je i Beograd i Zagreb, Ljubljanu, Rijeku, Cetinje, Bosnu i Hercegovinu.

U vreme aneksije BiH, Deni je shvatio opasnost koja je Srbiji pretila od Austrougarske. Zajedno sa Alberom Maleom, Ogistom Govenom, Emilom Omanom i jednom neformalnom grupom francuskih intelektualaca, preko štampe i predavanja protiv Austrougarske podržao je Srbiju i Srbe.

Deni je 1908. pokrenuo razvoj kulturne i naučne saradnje Francuske sa slovenskim narodima. Tada je osnovano francusko-slovensko udruženje u Parizu, čime je organizovana saradnja Francuza i svih slovenskih naroda na institucionalnim osnovama. Tokom Prvog svetskog rata odbrana češke i jugoslovenske ideje bila je u središtu njegovih aktivnosti. U svojoj kući u Parizu osnovao je Institut za slovenske studije i časopis „Slovenski svet”. U vreme Prvog svetskog rata Deni je napisao knjigu „Velika Srbija”, koja je panegirik srpskoj istoriji i pobedama.

Među srpskim intelektualcima vladalo je veliko poštovanje prema ličnosti i delu Ernesta Denija i nazvan je „najvećim prijateljem Slovena na Zapadu”. Deni, koji je od 1912. bio član naše Akademije nauka, smatrao je da Južni Sloveni moraju da zadrže svoju individualnost i ne urone u Rusku imperiju, zastupajući tezu „Panslavizam da, ali ne panrusizam”.

Komеntari1
334ef
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazar
Ernest Denis je ustupio Sorboni svoju vilu u Parizu (9, rue Michelet) da se u njoj smesti Institut d’Etudes Slaves, osnovan 1919 god. Mermerna ploca na fasadi podseca da su veliki donatori instituta bile dve zemlje koje vise ne postoje : Kraljevina Jugoslavija i Republika Cehoslovacka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.