utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 30.03.2021. u 15:37 Olivera Popović
PORODIČNI LEKAR

Lupanje srca i bol u grudima zbog kovida 19

Na ove tegobe pacijenti se žale već na početku infekcije, ali kardiovaskularne komplikacije obično se jave oko dve nedelje nakon pojave simptoma – upozorava prof. dr Branko Beleslin, kardiolog
(Фото Unsplash/Darius Bashar)

Da kovid 19 nije samo bolest koja može da zahvati pluća, već da utiče i na srce i krvne sudove postalo je poznato vrlo brzo na početku pandemije. Osobe koje već imaju neku dijagnozu kardiovaskularnih oboljenja izložene su većem riziku da obole od teške forme.

Kardiološke aspekte kovida 19 za „Magazin” objašnjava dr Branko Beleslin, kardiolog UKC, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i član Medicinske akademije Srpskog lekarskog društva.

On prvo podseća da uticaj virusnih infekcija na srce nije nova pojava i nije karakteristična samo za virus korona. Infekcije izazvane virusima gripa, enterovirusa ili HIV-a, takođe, mogu da izazovu oštećenje srčanih ćelija i krvnih sudova. Na primer, virus gripa, kod 10 do 15 odsto pacijenata može da dovede do akutnog miokarditisa (zapaljenja srčanog mišića), a rizik od nastanka infarkta miokarda je šest puta veći tokom i neposredno po završetku virusne infekcije.

Proteklih meseci i laici su naučili izraz citokinska oluja, koja ovu bolest čini nepredvidivom, a ovaj mehanizam delovanja virusa je veoma složen.

– Virus u ćelije ulazi putem enzima koji konvertuje angiotenzin 2, receptora koji se nalazi ne samo u plućima, već i u srčanom mišiću i posebno krvnim sudovima. Ovi receptori se često nalaze u povećanom broju kod pacijenata posle infarkta, s dijabetesom ili hipertenzijom, kod kojih je rizik od teške forme bolesti veći. Mehanizam patološkog delovanja virusa je višestruk i obuhvata oštećenje ćelija posredovano citokinima, upalu endotela i mikroembolije, direktnu ćelijsku invaziju virusa i to dovodi do komplikacija – objašnjava naš sagovornik.

Dr Branko Beleslin (Foto lična arhiva)

Na bolničko lečenje zbog kovida 19 češće stižu starije osobe s pridruženim bolestima, najčešće s hipertenzijom i dijabetesom, ali dr Beleslin upozorava da do oštećenja srčanog mišića može da dođe i kod mladih, zdravih osoba.

Značajan broj pacijenata ima od početka osećaj lupanja srca i bolova u grudima. Kardiovaskularne komplikacije se obično mogu javiti oko dve nedelje nakon pojave simptoma, ali se takođe mogu pojaviti vrlo rano, kao i čak nekoliko meseci kasnije. To je i dovelo do preporuke da se obolelima od kovida 19 preventivno daju antikoagulantni lekovi, koji treba da spreče pojavu i širenje krvnih ugrušaka.

– Tromboza (krvni ugrušci) mogu biti prisutni kod skoro 50 odsto kritično bolesnih pacijenata, ali takođe može biti dominantna karakteristika kod pacijenata sa samo blagim respiratornim simptomima. Trombotični događaji – od plućnih embolija, infarkta miokarda do manifestacija na drugim organima – mogu biti jedine ili dominantne manifestacije kovida 19 – upozorava dr Belselin.

Podseća i da je u početku postojala nedoumica oko potencijalnog nepovoljnog efekta pojedinih grupa lekova – ACE inhibitora i blokatora angiotenzinskih receptora – koji se masovno koriste u lečenju hipertenzije. Međutim, ove kontroverze su otklonjene pošto nije dokazano da nose štetan efekat na pojavu i ishod infekcije, tako da se mogu bezbedno koristiti.

Virus korona može izazvati oštećenje ćelija srca na šta ukazuju laboratorijski nalazi povišenog troponina, ali lekarima je važan znak upozorenja, još jedan specifičan biomarker. To je NT-proBNP, kao, takođe, pokazatelj oštećenja i opterećenja srca. Osim toga mogu da se jave i aritmije.

Posledice dugog ležanja

Ozbiljne komplikacije javljaju se u vidu plućne embolije ili tromboze dubokih vena, a njihovom nastanku doprinosi između ostalog i i dugotrajno ležanje.

Plućne embolije se javljaju kod gotovo polovine kritično bolesnih pacijenata, a tromboza dubokih vena kod četvrtine. Ove komplikacije se češće otkrivaju u kasnim fazama bolesti, neretko i posle izlaska iz bolnice, ali nisu isključene ni na početku.

Kod značajnog broja pacijenata, posebno kod žena, različiti simptomi se zadržavaju i posle akutne faze i narušavaju  kvalitet života. Reč je i takozvanim produženim kovid simptomima, a u najvećem broju slučajeva oni se povuku tokom nekoliko nedelja. Ipak, preporuka je da se ovi pacijenti pažljivo prate najmanje sledećih pola godine.

Na bolničko lečenje stižu starije osobe, obično s dijabetesom i hipertenzijom
 (Foto EPA/Simone Venezia)

Koliko je važan D-dimer

– Deo pacijenata s plućnom embolijom i dubokom venskom trombozom je asimptomatski ili ima nespecifičnu kliničku sliku. U laboratorijskim analizama, D-dimer, fibrinogen i drugi koagulacioni markeri, koji ukazuju na tromboembolijske komplikacije, uglavnom su povišeni kod pacijenata s kovidom 19, što otežava uspostavljanje praga koji bi ukazivao na dalje dopunske testove kod asimptomatskih pacijenata. Zbog toga je tokom celog toka bolesti, ali i posle izlaska iz bolnice, neophodno misliti na pojavu ovih komplikacija i pratiti posebno rizične pacijente – podseća prof. dr Branko Beleslin.

 On upozorava da pitanje povišenih vrednosti D-dimera ostaje otvoreno i kod pacijenata posle otpusta iz bolnice. Podseća da be lečimo D-dimer, već pacijenta, ali da se nekoliko tekućih studija bave istraživanjem kakva bi antikoagulantna terapija bila optimalna i potrebna posle izlaska iz bolnice. Istraživanja se uglavnom odnose na primenu manjih doza novijih antikoagulantnih lekova, ali na konsenzus i jedinstvenu preporuku se još čeka.

Oprez s magnetnom rezonacom srca

– Magnetna rezonanca srca je važna u dijagnostici i proceni oštećenja srčanog mišića. Prva istraživanja su pokazala da postoji određeni stepen oštećenja srca kod čak 70 odsto pacijenata posle preležanog kovida 19, a kod oko 30 odsto vidljive su i manje ožiljne promene na srcu. Međutim, neophodan je veliki oprez pri razumevanju ovih nalaza, jer najveći broj pacijenata ima minimalne ožiljne promene, koje najverovatnije  neće imati posledice na rad srca i pojavu tegoba. Baš iz ovih razloga, samo odabrane pacijente, za koje postoje jasni klinički razlozi, treba uputiti na snimanje magnetnom rezonancom da bi se izbegli „lažno pozitivni” rezultati – upozorava naš sagovornik. 

Postepeni povratak sportu

Mnoge pacijente zanima kada će moći ponovo da se vrate sportu ili rekreativnim aktivnostima, a to zavisi od pažljive procene tekućeg kliničkog stanja, težine i trajanja kovida 19, od EKG-a i ultrazvuka srca, kao i laboratorijske analize troponina. Pojedini sportovi, odnosno sportisti, kao što su košarkaši(posebno tamne puti), nose veći rizik da se pojave neke srčane tegobe.

Da stvari ne izgledaju toliko loše pokazuje i skorašnja analiza podataka na blizu 800 američkih profesionalnih sportista, koji su bili pozitivni na koronu, ali su imali ili blagu infekciju ili su bili bez simptoma. Kod samo petoro, odnosno kod manje od 1 procenta uočeni su znaci oštećenja srca i miokarditisa i bavljenje sportom im je privremeno zabranjeno.

Međutim, kod svih pacijenata, a posebno kod onih koji su imali težu formu bolesti povratak fizičkim aktivnostima treba da bude postupan, a u proceni stanja mogu, a ponekad i treba, da se obave dopunske pretrage: test fizičkim opterećenjem, holter EKG i magnetna rezonanca srca.

Operacije se odlažu

– Skorašnje istraživanje na preko 140.000 pacijenata u više od 100 zemalja pokazalo je da je, kad god je to moguće, poželjno odložiti planiranu hiruršku operaciju pacijenata i to najmanje za šest nedelja (mesec i po dana) od preležane infekcije – navodi dr Beleslin.

Saradnja sa Medicinskom akademijom SLD

Niz članaka o postkovidu nastao je u saradnji s Medicinskom akademijom Srpskog lekarskog društva. Medicinska akademija SLD okuplja najistaknutije lekare, koji aktivno učestvuju u svim dešavanjima u našem zdravstvu, pomažu obolelima, ali daju i svoj naučni doprinos da se nove pojave u medicini osvetle s aspekta različitih specijalnosti, tako da Medicinska akademija priprema i simpozijum koji će se baviti postkovid sindromom.

Komеntari0
0c002
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja