sreda, 23.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ZANIMLjIVA SRBIJA

Dragulj na Dunavu

S tvrđave Ram predivan je pogled na moćnu reku široku ovde i do pet kilometara, ovo je mesto bogate istorije i raznih predanja, ali i ribolovački raj
(Фотографије Н. Јанковић)

Tvrđava Ram i istoimeno selo leže na obali Dunava i ovo područje je naseljeno još od praistorije. Nalazi se na petnaestak kilometara od Velikog Gradišta, a 110 od Beograda. Tokom istorije područje Rama imalo je veliki značaj za Kelte, Rimsku imperiju, Vizantiju i osmanlijsku Tursku. Otuda na ovom području keltsko svetilište, Trajanova lederata (utvrđenje), turska tvrđava.

Na kamenoj litici

Tvrđava je spomenik kulture i zaštićena je zakonom, a od pre nekoliko godina i lepo obnovljena.

Ukoliko se u posetu tvrđavi krene auto-putem ili iz pravca Smedereva, preporučuje se put preko sela Kličevca i površinskih kopova TE Kostolac. Ovde je rođen čuveni vojvoda Milenko Stojković, koji je Ram oslobodio od Turaka. U selu osnovna škola nosi njegovo ime, a preko puta nje, na uzvišici, prelepa je Crkva Svetog Trifuna iz 1902. godine. I jedna ulica u Beogradu na Voždovcu nosi njegovo ime.

Od Kličevca se lako stiže do Viminacijuma, velikog arheološkog nalazišta, ili u manastir Rukumiju, na duhovno okrepljenje kod igumana oca Simeona.

Tvrđava Ram nalazi se na kamenoj litici. Naravno da ni približno nije grandiozna i moćna kao tvrđava Smederevo, a i manja je od golubačke tvrđave, ali u svakom slučaju pravi je dragulj ovog kraja. Skoro do perfektnosti 2019. godine obnovljena je uz donacije Turske, jer je Turci smatraju delom svog kulturnog nasleđa, pa je ovaj poduhvat bio i, što se kaže, vid turske meke moći. Zašto je to tako, nazire se iz predanja da se tu, na litici, nekom prilikom zatekao sultan Bajazit Drugi (1447–1512), zadivio se lepotom predela, a verovatno opijen i ružom vetrova utonuo u sladak san na svom ćilimu. Kada se probudio, naredio je da se na ovom mestu sagradi tvrđava: podignuta je 1483. godine.

Po starim mapama iz 15. veka, Turci, Ugari i Austrijanci ovu su tvrđavu zvali Hram, a ne Ram. Ovo je jasno ako znamo da je hram stara keltska reč za svetilište. Turci su za svoje vojne potrebe, da bi učvrstili borbenu liniju Smederevo–Golubac, sagradili čudo od tvrđave s „artiljerijskom odbranom” – imala je čak 36 topovskih mesta. Ovim utvrđenjem Turci su postavili poslednju odbranu prema Vizantiji, a kasnije i prema Ugarskoj. Odmah ispod tvrđave je i dobro očuvan „karavan saraj”, zgrada za odmor trgovaca i njihovih karavana.

Kažu, prema istorijskim izvorima, a pre Hrista, na prostoru Rama boravio je i Aleksandar Makedonski, koji je ratovao protiv Tribala, odnosno protiv nas Srba, pošto neki veruju da smo mi potomci ovog drevnog naroda koji je živeo u Velikomoravskoj kotlini. Istine radi, pojam Tribali često se susreće u radovima vizantijskih i drugih evropskih autora srednjeg veka, koji se isključivo odnosi na Srbe. Takođe, po nekima, u ovim krajevima boravio je i hunski kralj Atila (406–453), Bič Božiji.

S tvrđave Ram predivan je pogled na Dunav. Meštani kažu da su ovde najlepši zalasci sunca. Širina reke ovde iznosi od 4 do 5 kilometara – Dunav je samo širi kod Golupca. Dimenzije utvrđenja su 25 puta 35 metara. U samom zdanju je kružna građevina, verovatno mauzolej iz starog Rima.

Nakon Mohačke bitke 1526. godine, u kojoj su Turci porazili Ugare, ova tvrđava izgubila je vojni značaj i ostala je samo trgovačko sedište. Istina, tvrđava se koristila za ratna dejstva u 18. veku tokom tursko-austrijskih ratova.

U vreme Prvog srpskog ustanka tvrđavu od Turaka osvajaju srpski ustanici. Predvodio ih je Karađorđev vojvoda Milenko Stojković (1769–1831), koji je tom prilikom, kažu, preuzeo za sebe harem od 42 žene. Kasnije, kada je morao da pobegne iz Srbije zbog Karađorđeve osvete, sa sobom je poveo i kompletan harem. Takođe, iz Rama je krenula prva srpska deputacija u inostranstvo s protom Matejom Nenadovićem, ali se baš na ovom mestu Karađorđe vratio iz Rusije u Srbiju. Ovde je službovao, kao carinik, i Vuk Karadžić. Skelom je uspostavljena i najkraća svakodnevna veza s Kovinom i južnim Banatom, koja i dan-danas prevozi ljude i robu.

Crkva Svetog Arhangela Mihaila

Ribolovci ispod zidina

Ispod tvrđave svakodnevno se okuplja na desetine ribolovaca. Posebno trza tolstolobik, koji može biti veličine od petnaestak centimetara do jednog metra, a kao mamac koristi se stiroporna kuglica. Od ove ribe pravi se ukusna pašteta.

Posle posete tvrđavi, preporuka je da se obiđe i osnovna škola, u kojoj se može pogledati stalna muzejska postavka o utvrđenju. Svratite i u crkvu posvećenu Svetom arhangelu Mihailu, koja je preko puta škole. Putem, tik uz Dunav, stiže se na Srebrno jezero, koje je ovog puta zbog pandemijskih mera bilo avetinjski pusto.

Svratite i do Velikog Gradišta, prošetajte kejom, a zatim pođite prema Požarevcu. Obavezno svratite u selo Kurjače i putem koji vodi kroz nepregledne oranice dođite u manastir Nimnik. Imaju svoj pčelinjak, pa prema tome i pravi pravcati med, a tu je i iguman Jelisej svagda spreman za dušekorisne razgovore.

Ćumurana radi punom parom

Na nekoliko kilometara od Rama nalazi se ćumurana. Oblaci dima kovitlaju, što znači da je aktivna i da svakodnevno proizvodi ćumur spaljivanjem bukve, hrasta i cera.

Vidikovac

Na ulazu u selo Ram je i vidikovac s pogledom na Dunav, sa zavetnom kapelom s krstom, koju su podigli meštani u spomen prenosa moštiju Svetog Nikole Mirlikijskog.

Komеntari1
256db
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlada
Lep tekst, lepo bi bilo da imamo što više takvih. Samo mala ispravka. Skela iz Rama ne ide za Kovin već za Staru Palanku, gde se u Dunav ulivaju kanal DTD i reka Nera.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.