Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BISERI PRIRODE

Kraj sveta u zoni Dunava

Brojni rečni meandri, ade, rukavci, bare, jezera, vlažne livade i šume predstavljaju suštinsku vrednost Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit”
(Фото „Војводинашуме”)

Kažu da je tu kraj sveta. To zapravo i nije pravi „kraj sveta” već onaj „kraj” kome se svako raduje. Takav kraj sveta poželi svako ko je tu i na tren bio, reći će vam oni koji su posetili staru čardu u Arkanju, ali i oni koji su uživali u čarima Specijalnog rezervata prirode „Koviljsko-petrovaradinski rit” čija su suštinska vrednost brojni rečni meandri, bare, jezera, vlažne livade i šume. Nalazi se u plavnoj zoni Dunava, na njegovom srednjem toku kroz Srbiju, pored naselja Kovilj i Petrovaradin, po kojima je dobio ime. Petrovaradinski rit predstavlja manji deo rezervata i nalazi se uz desnu obalu Dunava, dok je Koviljski rit veći deo i leži uz levu obalu reke.

Vojvođanski ritovi su svedoci nekadašnjeg izgleda priobalja velikih ravničarskih reka. Ovaj prirodni reljef značajno je smanjen usled izgradnje nasipa i širenja oranica, tako da se pred posetiocima Specijalnog rezervata otvara sasvim novi svet i pogled na ostatke nekadašnjih nepreglednih prostranstava bara i ritova.

Ovo prirodno dobro od izuzetnog značaja zaštićeno je 1998. godine i to na površini od 5895 hektara na teritoriji opština Novi Sad, Petrovaradin, Sremski Karlovci, Inđija i Titel. Upravljanje je povereno JP „Vojvodinašume”.

Temeljnu vrednost, po rečima stručnjaka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode iz Novog Sada, čine očuvan i raznovrstan hidrografski reljef ritova: ostrva, ade, rukavci, meandri, ritske bare i močvare i biljne zajednice ritova: šume, vlažne livade, trstici, ševari. Zabeležene su 443 vrste viših biljaka, retke i značajne vrste kao što su beli i žuti lokvanj, vodena paprat, vodena detelina, orašak, mešinka… Rit je okružen prirodno plavnim šumama bele i bademaste vrbe, jasena, crne i bele topole koje su stanište retkih životinjskih vrsta, kao što su divlja mačka i vidra

U Rezervatu su sklonište, između ostalih ptica, našle crne rode. Budući da se veoma plaše ljudi, retko ko može da se pohvali da ih je video. Dobro oko zapaziće i gnezda orla belorepana. Ovde su, od uočenih 206 vrsta ptica, 174 strogo zaštićene.

Rit je stanište i mrestilište za 26 vrsta riba, među kojima su kečiga, štuka i šaran. Dom je barskoj kornjači, zelenoj žabi, belouški, ukupno za 18 vrsta vodozemaca i gmizavaca.

Na Koviljski rit nadovezuje se Krčedinska ada sa nepreglednim vlažnim livadama na kojim pasu stada konja, goveda i mangulica.

Jedan od poznatijih rukavaca Dunava u Koviljskom ritu je Arkanj. Preko njega prelazi autoput od Novog Sada do Beograda. To je jedno od omiljenih mesta ribolovaca ovog kraja, ali i boema. Tu se sve do 2013. godine nalazila čarda pod imenom „Na kraj svetaˮ. Pera Varenika je sredinom prošlog veka zakupio „Kraj sveta” od manastira Kovilj. Do nje se stizalo krivudavim prašnjavim putem. Dalje nije moglo. Stara prizemna kuća preuređena u Čardu, debelih zemljanih zidova, malih prozora sa heklanim firangama, sa trščanim krovom, odisala je gostoprimstvom. Čarda je bila omalana crtežima riba, ptica, ispisana stihovima, zapisima i zahvalnicama. Utisci ostali na zidu, kako Lale kažu „Da svi vidu”. Ovde su pili naši očevi, dedovi, pradedovi, čukundedovi, navrndedovi, kurđeli, kurlebali, a danas pijemo mi… kurajberi, lepo piše na zidu, ne na tarabi, zaključi jedan od posetilaca stare čarde. Od 2018. godine podignuta je nova čarda.

Na turističkoj mapi Koviljsko-petrovaradinskog rita ističe se lokalitet Tikvara. Idealno je mesto za ljubitelje ptica zbog osmatračnice. Jezero Šlajz, u Koviljskom ritu, omiljeno je mesto za ribolovce, ljubitelje prirode i šetače. Edukativna staza na lokalitetu Šlajz-Tikvara, odmah uz naselje Kovilj, trasirana nasipom oko jezera, opremljena je info tablama i klupama za odmor posetilaca. Na ovom lokalitetu postoji mogućnost iznajmljivanja čamaca.

– Poseta ovom ritskom području nije kompletna bez vožnje čamcima. Od 3. aprila kreće program „Plovidba dunavskim ritovima i meandrima”, odnosno vožnja motornim čamcem po Koviljskom ritu. Vožnja se realizuje uz prethodnu najavu za najviše šest osoba po turi, – objašnjava Nikola Kršev, referent za turizam u „Vojvodinašumama” i dodaje da se delom ove vodene rute čamcem provozao i princ Čarls 2016. godine tokom posete rezervatu, pa kad je mogao princ što ne bi i mi.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

aleksandar sarcevic 1945
Zanimljivo,retkosti:crna roda i crna topola.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.