Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
IZ STARIH RIZNICA

„Detektor laži” nikad popularniji

Iako od 1922. do danas rezultati dobijeni na poligrafu nisu prihvatljivi kao dokaz pred sudom, ovaj vid ispitivanja osnovnih vitalnih funkcija može da posluži kao indikator za određene sumnje u krivičnom postupku
(Фото ЕPA-EFE/ Sergei Alexsandrov)

Nekoliko godina unazad, „detektor laži”, to jest poligraf stekao je neverovatnu medijsku popularnost. To ide tako daleko da se (zlo)upotrebljava i u rijaliti programima, što svakako ne doprinosi poverenju u ovu spravu. No, malo se zna šta je i kako je uopšte nastao poligraf.

Sve do kraja 18. veka istina se od osumnjičenih izvlačila metodama koje je uvela još srednjovekovna Inkvizicija. Psiholozi i kriminolozi su tek u 19. veku započeli potragu za humanim i „nepogrešivim detektorom laži”. Tako se pojavila nada da rešenje leži u poligrafu – u suštini, medicinskom uređaju za dijagnozu srčanih anomalija i nadgledanje vitalnih funkcija pacijenta tokom operacije – koji može istovremeno da beleži više fizioloških procesa u organizmu: puls, krvni pritisak, temperaturu i disanje (kasnije i provodljivost kože).

Džejms Mekenzi, pionir u razvoju poligrafa

Kombinacija instrumenata

Poligraf je nastao kombinacijom nekoliko instrumenata. Jedan od prvih bio je uređaj škotskog kardiologa Džejmsa Mekenzija iz 1906. godine, koji je merio arterijski i venski puls i rezultate ucrtavao u vidu linija na papiru. Na osnovu Mekenzijevih nacrta uređaj, poznat kao „mastilo-poligraf”, proizvela je engleska „Kembridž i Pol instrument kompanija”; sastojao se od obrtnih doboša s namotanim papirom na kome su dve pisaljke beležile očitavanje.

Pre izuma poligrafa, naučnici su pokušali da povežu vitalne funkcije organizma s emocijama. Francuski fiziolog Etjen Mare je 1858. godine zabeležio telesne promene kao odgovor na neprijatne stresore, kao što su mučnina ili oštri zvukovi. Italijanski kriminolog Čezare Lombrozo je 1911. koristio specijalizovanu narukvicu za merenje krvnog pritiska osumnjičenog tokom ispitivanja. Čezare je smatrao da su kriminalci niža vrsta ljudi, a narukvica je predstavljala put kojim je pokušao da verifikuje svoja ubeđenja.

Pred izbijanje Velikog rata harvardski psiholog Hugo Minsterberg koristio je različite instrumente, uključujući i poligraf, za beleženje i analizu subjektivnih osećanja. Minsterberg se među prvima založio za primenu mašine u krivičnom pravu, videći u njoj naučnu nepristrasnost i konkluzivnost.

Američki psiholog Vilijam Marston tokom postdiplomskih studija radio je u Minsterbergovoj laboratoriji i bio je fasciniran njegovim radovima. Marston je 1915. na Harvardu doktorirao pravo i psihologiju, smatrajući ove dve nauke komlementarnim. Ubrzo je konstruisao sistolnu manžetnu za merenje gornjeg arterijskog pritiska s ciljem da istražuje vezu između vitalnih znakova i emocija.

Ispitivanje Henrija Vilkensa, osumnjičenog za ubistvo supruge, na poligrafu u San Francisku, oktobar 1922. (Fotografije iz arhive B. Bogdanovića)

Veliki rat se pokazao kao „idealno vreme” za istraživanja „umetnosti obmane”. Doktor psihologije s Harvarda Robert Jerks, koji je radio testove inteligencije za američku vojsku, pristao je da sponzoriše dalja Marstonova istraživanja. Tokom jednog testa na 20 pritvorenika bostonskog suda, Marston je zaključio da je postigao „stoprocentni uspeh u otkrivanju laži”. No, ovakav „skor” pobudio je sumnju kod zatvorskih nadzornika, a kritičari su tvrdili da je tumačenje rezultata poligrafa više umetnost nego nauka. Na primer, mnogi ljudi imaju povišen puls i krvni pritisak kada su nervozni ili pod stresom, što može uticati na njihovu reakciju tokom testa na poligrafu. Pri tome, Marston je, poput Jerksa, bio ubeđeni rasista: tvrdio je da ne može biti siguran u rezultate testova Afroamerikanaca jer su njihovi umovi primitivniji! Rat se završio pre nego što je Marston uspeo da uveri druge psihologe u valjanost poligrafa.

Nakon rata, načelnik policije u kalifornijskom gradu Berkli započeo je reorganizaciju svog odeljenja u modernu instituciju za borbu protiv kriminala. Načelnik Folmer centralizovao je komandu, stvorio bogatu bazu otisaka prstiju razvrstanih prema vrstama zločina i omogućio policajcima stalnu komunikaciju preko radio-veze. Pokrenuo je i interni program obuke za policajce kojima su univerzitetski profesori držali tečajeve iz dokaznog prava, forenzike i fotografisanja na mestu zločina. Folmer je 1919. počeo da regrutuje u policiju diplomce s raznih koledža. Pri tome, sve podnosioce zahteva podvrgavao je psihijatrijskim pregledima i testovima inteligencije. Jedan od Folmerovih pripravnika, fiziolog Džon Larson pročitao je Marstonov članak „Fiziološke mogućnosti testa obmane” iz 1921. godine. Larson je odlučio da poboljša Marstonovu tehniku i započeo je testiranje ispitanika koristeći sopstveni izum – „kardio-pneumo-psihogram” uz primenu protokola pitanja i odgovora „da/ne”. Osumnjičenima je postavljan isti set pitanja, a ispitivanje nije trajalo više od nekoliko minuta. Larson je tražio saglasnost kandidata za testiranje, verujući da će samo krivci odbiti da učestvuju. Načelnik Folmer bio je uveren u ispravnost Larsonovog rada i pomogao je u promociji poligrafa putem medija.

Stari portabl-poligrafi naše policije: „Kiler model 6318” i „Lafajet diplomat 1 M 761-76LE”, Medicinski i sudski uređaj – poligraf iz 1960. godine

Uprkos podršci Policijske uprave Berklija i rastuće opčinjenosti širokih stručnih i laičkih krugova „detektorom laži”, američki sudovi su 1922. godine odbili da prihvate rezultate psihograma-poligrafa kao dokaz. Pravne zavrzlame nisu pokolebale Leonarda Kilera, koji je još u studentskim danima počeo da radi kao Larsonov asistent. Tokom 1924. konstruisao je prvi usavršeni Larsonov poligraf, tzv. emotograf, a nešto kasnije, instrument s boljom registracijom promene krvnog pritiska, pulsa i disanja i usavršenim „kimografom” s ravnomernom brzinom kretanja poligramnog papira. Kiler je 1930. godine prešao u Čikago i zaposlio se u kriminalističkoj laboratoriji Severozapadnog univerziteta – prvoj sudskoj laboratoriji u SAD. Ovde je svoj poligraf obogatio još jednim kanalom za beleženje promena kožno-galvanskih reakcija (GSR), kao i „Tremorovim odavačem” koji je beležio promene mišićnih aktivnosti. Kiler je patent za poligraf dobio 31. januara 1931. godine, a serijsku proizvodnju prvi su započeli „Zapadna elektromehanička kompanija” iz Oklenda, „Združena istraživanja” iz Čikaga i „Lafajet kompanija za proizvodnju instrumenata” iz Indijane.

Poligraf se u osnovi do danas nije mnogo izmenio. Napomenimo da je naša policija još od druge polovine 20. veka koristila najsavremenije poligrafe. Tako su na izložbi „Dva veka policije u Srbiji” bili izloženi prenosni poligrafi „Lafajet diplomat 1 model 761-76LE” i „Kiler model 6318” „Združenih istraživanja” iz Čikaga – oba iz šeste decenije 20. veka.

Uređaji koji prate vitalnefunkcije stalno se unapređuju

Agenti se uče prevari

U duhu sudskih odluka iz 1922. godine, poligrafski rezultati i danas nisu prihvatljivi kao dokaz. No, to nije zaustavilo upotrebu poligrafa tokom krivične istrage, u kojoj može poslužiti kao indikator za određene sumnje. Poligrafskom ispitivanju se pristupa dobrovoljno, a osobe sa zdravstvenim problemima nisu pogodne za testiranje, pošto se mogu dobiti pogrešna očitavanja. Vojska, državne institucije i bezbednosne agencije većine zemalja koriste poligraf u određivanju pogodnosti neke ličnosti za zapošljavanje ili za pristup bezbednosnim informacijama. S druge strane, agenti nekih službi prolaze obuku kako „prevariti” poligraf.

Tehnologija „otkrivanja laži” u međuvremenu je evoluirala od nadgledanja osnovnih vitalnih funkcija do praćenja moždanih talasa. Krajem 20. veka, dr Peter Rozenfeld, psiholog s Univerziteta Severozapad, razvio je jednu od prvih metoda na ovom principu. Tokom ispitivanja koristi se moždana aktivnost koja se emituje u roku od 300 milisekundi nakon što ispitivana osoba ugleda određenu sliku. Ideja se zasniva na podatku da će osumnjičeni za, recimo, provalu, imati posebnu reakciju kada ugleda fotografiju ukradenog predmeta. Nedostatak ovakvog ispitivanja je što nije uvek moguće obezbediti fotografije inkriminisanih predmeta.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Dobric
Poligraf je masina koja registruje 4 ljudske funkcije , ali te funkcije nemaju veze sa govorom istine ili lazi , jos ne postoji i nije napravljena masina koja tacno pokazuje istinu ili laz , takva masina bi trebala da registruje i ocitava djelove mozdanog kompleksonog sistema , sto je za sada nepoznato i daleko ,danasnji poligraf je bezvrijedan moze se porediti sa bacanjem novcica za ovo ili ono, problem je sto neki vjeruju i koriste ove netacne masine i donose protiv zakonske odluke ,,
Бранислав Станојловић
Предиван начин да се спрече предуга испитивања и непотребна суђења.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.