nedelja, 16.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 31.03.2021. u 21:00 Dejan Spalović
ZAŠTO ZAPAD UBRZAVA IZBOR NOVOG PREDSEDNIKA TZV. KOSOVA

Dijalog na čekanju, Kurti u cajtnotu

Kao kandidat za predsednika pominje se Vjosa Osmani, a Samoopredeljenje zvaničan predlog mora da podnese do 5. aprila, jer u suprotnom slede novi parlamentarni izbori
Премијерски мандат у сенци избора председника и наставка дијалога: Албин Курти (у средини) (Фото AP/Visar Kryeziu)

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine koji briselske diplomate najavljuju za oko dva meseca mogao bi da bude prolongiran za drugu polovinu godine ukoliko Kosovo najkasnije do 5. maja ne dobije predsednika u punom mandatu. To je poslednji rok do kada zvanično pokrajinski parlament mora da izabere novog predsednika. Da se odlaganje ne bi dogodilo, gotovo je izvesno da će SAD i Nemačka intervenisati da Vjosa Osmani bude izabrana.

Kada je bivši kosovski predsednik Hašim Tači podneo ostavku zbog optužnice za ratne zločine Specijalnog tužilaštva u Hagu, 5. novembra 2020. godine, vršenje dužnosti šefa privremenih kosovskih institucija od njega je preuzela Vjosa Osmani, koja je tada bila predsednica kosovske skupštine. Njene funkcije je pre desetak dana nasledio Glauk Konjufca, koji je izabran za šefa aktuelnog saziva skupštine posle izbora održanih 14. februara. Prema više tumačenja kosovskog ustava, to faktički ne znači da on kao novi v. d. kosovskog predsednika dobija i novi šestomesečni mandat na ovom mestu. Na osnovu toga, ali i zarad nastavka dijaloga, vladajuća koalicija koju predvodi Samoopredeljenje mora najkasnije do ponedeljka, 5. aprila, da dobije zvanični predlog kandidata za predsednika koji posle toga mora da bude izabran u roku od 30 dana.

U praksi, ukoliko se pokret Samoopredeljenje ne dogovori sa DSK koji ima 15 poslanika, da podrže njihov predlog – Vjosu Osmani, onda je gotovo izvesno da će građani Kosmeta morati ponovo na izbore. Predsednik Matice Albanca Srbije Demo Beriša kaže da je Albin Kurti u cajtnotu jer ističu pripreme za izbor predsednika koji moraju da urade do 5. aprila. Za „Politiku” navodi da je i dalje pitanje da li će Osmanijeva dobiti dovoljan broj glasova jer sadašnja vlada ima podršku 68 poslanika i potrebno im je da pridobiju još najmanje njih 12. Naime, za izbor novog predsednika potrebno je da u momentu glasanja u skupštinskoj sali bude najmanje 80 poslanika i da za njegov izbor glasa 61 poslanik.

„Tu razliku bi mogli da nadomeste s poslanicima DSK, čije je predsedništvo juče dalo podršku izboru Osmanijeve, ali oni imaju zahtev prema njoj da njenih četiri poslanika budu u poslaničkom klubu DSK. Međutim, problem je i taj što su četvorica iskusnih političara iz DSK, među kojima i Avdulah Hoti i Agim Veliju, najavila da neće prisustvovati toj sednici i da neće dati podršku Osmanijevoj”, kaže Beriša.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da je potpuno jasno posle februarskih izbora da je Zapad dao podršku Kurtijevoj vladi i da tu nema različitih pristupa Berlina i Vašingtona. Njihov interes je da kosovska vlada profunkcioniše i da se stvore uslovi za dijalog. Za naš list kaže da će oni na tim linijama učiniti sve da Vjosa Osmani bude izabrana, a u tom poslu podržaće ih DSK iako tamo ima najviše odbijanja da se glasa za njihovu bivšu partijsku koleginicu.

„Ukoliko ne ubede one koji su protiv Osmanijeve, Zapad će se svakako potruditi da se pronađe tačno 81 poslanik i da ona bude izabrana. Na taj način će se uspostaviti puna vlast i vođenje dijaloga. Americi iz geostrateških interesa ne odgovara da se taj proces odugovlači i podržaće kosovsku vladu koja ne nosi hipoteku OVK. Nametnuće Kurtiju da uđe u dijalog i njega koji sada iskače s maksimalističkim zahtevima polako će dovesti na svoje mesto”, ističe Milivojević. Dodaje da će oni učiniti ustupak Srbiji u tom smislu što će insistirati na formiranju ZSO i da će pritiskati Kurtija da to prihvati jer je to uslov da Srbija učestvuje u dijalogu.

Posle odlaska Trampove administracije novu diplomatsku ofanzivu u rešavanju kosovskog problema pokrenula je Nemačka pa je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji je izabran do avgusta 2022. godine, na sugestiju Berlina, prošle sedmice izjavio da će kroz nekoliko nedelja doći do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Albina Kurtija. Dodao je da se može očekivati taj sastanak bez nepotrebnog odlaganja, ali da je za nastavak dijaloga potreban upravo izbor kosovskog predsednika i formiranje tima za razgovore s Beogradom.

Zoran Milivojević navodi da je taj nastavak u rukama vašingtonsko-berlinske koalicije jer je nova američka administracija „ispeglala odnose s Nemačkom” i podržala EU da nastavi posredovanje i da vodi dijalog uz kontrolu SAD, kako je bilo za vreme administracije Baraka Obame.

„U to će biti uključen američki posrednik Metju Palmer, ali će formalno dijalog voditi Lajčak. Tu će dominirati njihov stav koji je usaglašen i na liniji je međusobnog priznanja i pravno obavezujućeg sporazuma. Lajčak diktira onaj tempo pregovora koji je na liniji nemačkog razumevanja i shvatanja vezanog za dijalog i kada je poslednji put bio u Beogradu nastupao je tako i bilo je jasno da je na liniji nemačkih stavova da se razgovara o priznanju kao krajnjem rezultatu pregovora”, naglasio je Zoran Milivojević.

Beriša: Srpskoj listi pripadaju dva ministarstva

Srpska lista predala je u ime deset svojih i poslanika Jedinstvene goranske partije žalbu ustavnom sudu radi zaštite interesa srpskog naroda. Žalbom se osporava odluka pokrajinskog parlamenta o izboru vlade u Prištini od 22. marta, a u kojoj je srpskom narodu dato na upravu samo jedno ministarstvo iako je po ustavu bila obaveza da se dodele dva. Demo Beriša kaže da je Srpska lista u pravu i da mora da dobije sve što joj pripada po ustavu, a to su ne samo dva ministarstva već i tri zamenika ministra i mesto potpredsednika vlade. „U članu 96, stav 2, kosovskog ustava zapisano je da ukoliko vlada ima više od 12 ministarstava, Srbima sleduju dva ministra i tri zamenika ministra i mesto potpredsednika vlade. Više je nego jasno da je Kurti prekršio najviši pravni akt”, navodi Demo Beriša.

Komеntari7
aa3a7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ZLATKO S P
@ Car Slobo , Lepo Ti ovo rece ; ,,Puno smo pomogli tom časnom i ponosnom narodu, koji ne ume da smanji maligni uticaj zapada. Gde nauci da je to Castan Narod ,mozda od Albanske Golgote ? A Oni su Castni Narod kao i S.Makedonci .Ukradose Sve Srpske Nemanicke Svetine,,pa i to im nije bilo dovoljno glasaju u UNESKO da su Sve srpske zaduzbine i Srpska Kolevka Kosovo ,da je to Albanska Istorija i nasledje . Vase pisanije ohrabruje njih . za jos vise zlodela Srbiji od; S. Makedonaca i Albanije !
Car sloba
Čudi me da časni i ponosni albanski narod toliko toleriše direktno komandovanje i tutorstvo zapada. To nije nezavisnost. Npr, njihov bivši predsednik, tači, sedeo je u prvom redu na paradi u Parizu, dok je vučić bio pozadi, a sada je u hagu. Verovatno je vršio zločine, ali je ipak dugo bio predsednik i kružio po zapadnim prestonicama. Ipak je to potcenjivanje tog naroda, što Srbija nikada nije činila. Puno smo pomogli tom časnom i ponosnom narodu, koji ne ume da smanji maligni uticaj zapada.
Kipreos
Nemaju kosvski Alabanci izbora nego da se sa Srbima mire. Jeftini populistički nacionalizam ih samo udaljava od tog cilja i vrti u krig
Muradin Rebronja
Pre pomirenja mora doći do pravde za sve žrtve i do kažnjavanja svih zločinaca. Ako se zločinci ne kazne, zločin može da se ponovi. Ako se kazne, može da se pomene ali da se ne ponovi. Ima mnogo toga oko čega već sada mogu da se dogovore čelnici Srbije i Kosova. Mnogo toga nije sporno i o čemu se slažu. Deo gde se slažu da se ne slažu, ostaviti za iduću godinu, nakon izbora u Srbiji. Obe strane hoće kompromis, gde će nešto dobiti. Članstvo u EU je ono gde će obe strane mnogo dobiti. Malo li je?
Srbin iz Nemačke
cajtnot , čista nemačka reč koja znači da je neko pod vremenskim pritiskom i mi nemožemo to srpski da napišemo. Žalosno
Stojko
Sada je najbolje u pauzi za dijalog zatražiti izvršenje Kumanovskog sporazuma povratak odabranog srpskog osoblja u broju 1000 na zadatke iz rezolucije 1244 UN i dodatka 1 i 2 od država KFOR-a potpisnika Kumanovskog ugovora.
Dušan
Kao uslov za nastavak pregovora treba da se uvrsti i pitanja iz rezolucije UN.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja