Dijalog na čekanju, Kurti u cajtnotu

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine koji briselske diplomate najavljuju za oko dva meseca mogao bi da bude prolongiran za drugu polovinu godine ukoliko Kosovo najkasnije do 5. maja ne dobije predsednika u punom mandatu. To je poslednji rok do kada zvanično pokrajinski parlament mora da izabere novog predsednika. Da se odlaganje ne bi dogodilo, gotovo je izvesno da će SAD i Nemačka intervenisati da Vjosa Osmani bude izabrana.

Kada je bivši kosovski predsednik Hašim Tači podneo ostavku zbog optužnice za ratne zločine Specijalnog tužilaštva u Hagu, 5. novembra 2020. godine, vršenje dužnosti šefa privremenih kosovskih institucija od njega je preuzela Vjosa Osmani, koja je tada bila predsednica kosovske skupštine. Njene funkcije je pre desetak dana nasledio Glauk Konjufca, koji je izabran za šefa aktuelnog saziva skupštine posle izbora održanih 14. februara. Prema više tumačenja kosovskog ustava, to faktički ne znači da on kao novi v. d. kosovskog predsednika dobija i novi šestomesečni mandat na ovom mestu. Na osnovu toga, ali i zarad nastavka dijaloga, vladajuća koalicija koju predvodi Samoopredeljenje mora najkasnije do ponedeljka, 5. aprila, da dobije zvanični predlog kandidata za predsednika koji posle toga mora da bude izabran u roku od 30 dana.

U praksi, ukoliko se pokret Samoopredeljenje ne dogovori sa DSK koji ima 15 poslanika, da podrže njihov predlog – Vjosu Osmani, onda je gotovo izvesno da će građani Kosmeta morati ponovo na izbore. Predsednik Matice Albanca Srbije Demo Beriša kaže da je Albin Kurti u cajtnotu jer ističu pripreme za izbor predsednika koji moraju da urade do 5. aprila. Za „Politiku” navodi da je i dalje pitanje da li će Osmanijeva dobiti dovoljan broj glasova jer sadašnja vlada ima podršku 68 poslanika i potrebno im je da pridobiju još najmanje njih 12. Naime, za izbor novog predsednika potrebno je da u momentu glasanja u skupštinskoj sali bude najmanje 80 poslanika i da za njegov izbor glasa 61 poslanik.

„Tu razliku bi mogli da nadomeste s poslanicima DSK, čije je predsedništvo juče dalo podršku izboru Osmanijeve, ali oni imaju zahtev prema njoj da njenih četiri poslanika budu u poslaničkom klubu DSK. Međutim, problem je i taj što su četvorica iskusnih političara iz DSK, među kojima i Avdulah Hoti i Agim Veliju, najavila da neće prisustvovati toj sednici i da neće dati podršku Osmanijevoj”, kaže Beriša.

Diplomata Zoran Milivojević kaže da je potpuno jasno posle februarskih izbora da je Zapad dao podršku Kurtijevoj vladi i da tu nema različitih pristupa Berlina i Vašingtona. Njihov interes je da kosovska vlada profunkcioniše i da se stvore uslovi za dijalog. Za naš list kaže da će oni na tim linijama učiniti sve da Vjosa Osmani bude izabrana, a u tom poslu podržaće ih DSK iako tamo ima najviše odbijanja da se glasa za njihovu bivšu partijsku koleginicu.

„Ukoliko ne ubede one koji su protiv Osmanijeve, Zapad će se svakako potruditi da se pronađe tačno 81 poslanik i da ona bude izabrana. Na taj način će se uspostaviti puna vlast i vođenje dijaloga. Americi iz geostrateških interesa ne odgovara da se taj proces odugovlači i podržaće kosovsku vladu koja ne nosi hipoteku OVK. Nametnuće Kurtiju da uđe u dijalog i njega koji sada iskače s maksimalističkim zahtevima polako će dovesti na svoje mesto”, ističe Milivojević. Dodaje da će oni učiniti ustupak Srbiji u tom smislu što će insistirati na formiranju ZSO i da će pritiskati Kurtija da to prihvati jer je to uslov da Srbija učestvuje u dijalogu.

Posle odlaska Trampove administracije novu diplomatsku ofanzivu u rešavanju kosovskog problema pokrenula je Nemačka pa je posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji je izabran do avgusta 2022. godine, na sugestiju Berlina, prošle sedmice izjavio da će kroz nekoliko nedelja doći do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Albina Kurtija. Dodao je da se može očekivati taj sastanak bez nepotrebnog odlaganja, ali da je za nastavak dijaloga potreban upravo izbor kosovskog predsednika i formiranje tima za razgovore s Beogradom.

Zoran Milivojević navodi da je taj nastavak u rukama vašingtonsko-berlinske koalicije jer je nova američka administracija „ispeglala odnose s Nemačkom” i podržala EU da nastavi posredovanje i da vodi dijalog uz kontrolu SAD, kako je bilo za vreme administracije Baraka Obame.

„U to će biti uključen američki posrednik Metju Palmer, ali će formalno dijalog voditi Lajčak. Tu će dominirati njihov stav koji je usaglašen i na liniji je međusobnog priznanja i pravno obavezujućeg sporazuma. Lajčak diktira onaj tempo pregovora koji je na liniji nemačkog razumevanja i shvatanja vezanog za dijalog i kada je poslednji put bio u Beogradu nastupao je tako i bilo je jasno da je na liniji nemačkih stavova da se razgovara o priznanju kao krajnjem rezultatu pregovora”, naglasio je Zoran Milivojević.

Beriša: Srpskoj listi pripadaju dva ministarstva

Srpska lista predala je u ime deset svojih i poslanika Jedinstvene goranske partije žalbu ustavnom sudu radi zaštite interesa srpskog naroda. Žalbom se osporava odluka pokrajinskog parlamenta o izboru vlade u Prištini od 22. marta, a u kojoj je srpskom narodu dato na upravu samo jedno ministarstvo iako je po ustavu bila obaveza da se dodele dva. Demo Beriša kaže da je Srpska lista u pravu i da mora da dobije sve što joj pripada po ustavu, a to su ne samo dva ministarstva već i tri zamenika ministra i mesto potpredsednika vlade. „U članu 96, stav 2, kosovskog ustava zapisano je da ukoliko vlada ima više od 12 ministarstava, Srbima sleduju dva ministra i tri zamenika ministra i mesto potpredsednika vlade. Više je nego jasno da je Kurti prekršio najviši pravni akt”, navodi Demo Beriša.