ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 31.03.2021. u 21:08 Ivana Albunović

Mesna industrija se suočava sa problemima zbog pada potrošnje

Prodaja na domaćem tržištu smanjena je za oko 20 odsto. Turistički sektor je u minusu a građani takođe manje kupuju meso i prerađevine, kaže Nenad Budimović iz PKS-a
(Фото EPA-EFE/Sergei ilnitsky)

Dok cene osnovnih namirnica poput žitarica i biljnih ulja vrtoglavo rastu, pandemija je imala veliki negativan uticaj na domaću, ali i svetsku mesnu industriju.

Prema poslednjem izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO )  Ujedinjenih nacija, tržište mesa u 2020. pretrpelo je pad cena, a najveći uticaj na to imala su ograničenja najvećih država uvoznica mesa usled ekonomske recesije, otežanog transporta, pada potrošnje, ali i rasta domaćih zaliha. Neku vrstu ograničenja uvelo je 14 od 20 vodećih uvoznica.

Ta organizacija objavila je da je u ovom sektoru prošle godine zabeležen prosečan pad cena od 4,5 odsto u odnosu na 2019. i da pojeftinjenje nije zaobišlo nijednu vrstu mesa. Najveći pad zabeležen je kod cena živinskog mesa (9,8 odsto), svinjetina je pojeftinila za 3,6 procenata, a govedina za 1,4 odsto. Kao dodatni razlozi takvog stanja na globalnom tržištu navode se i privremena zatvaranja pogona, smanjenje doznaka iz inostranstva, pad prihoda od turizma i izvoza, što je umanjilo kupovnu moć, ali i potrošnju mesa.

Kako će se ovakva situacija odraziti na srpsku mesnu industriju i, generalno, stočarstvo budući i da se naši proizvođači suočavaju sa padom otkupnih cena i potrošnje?

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) rekao je za „Politiku“ da je ova privredna grana suočava sa velikim problemima jer je proizvodnja ostala na kapacitetima iz prethodnog perioda dok je potrošnja značajno smanjena.

– Potrošnja na domaćem tržištu pala je za oko 20 odsto. Turistički sektor je u minusu, a građani takođe manje kupuju meso i mesne prerađevine. U prvom delu 2020. bilo je dosta prepreka, od izvoza do transporta. Komora se dosta angažovala što se tiče procedura „zelenog prolaza” da bi kamioni išli neometano. To je postignuto, ali ne može to tek tako lako da se pokrene - istakao je on.

Prema njegovim rečima, druga otežavajuća okolnost jeste da je u drugom delu 2020. došlo do povećanog uvoza prerađevina i svinjskog mesa za 25 do 30 odsto u odnosu na 2019.  godinu.

– Sve to se odrazilo na ovaj sektor, mesnoprerađivačka industrija je baš u velikim problemima - ističe Budimović i dodaje da u januaru jeste bio nešto smanjen uvoz mesnih prerađevina u odnosu na isti period 2020.  godine.

Smatra da je ovo verovatno povezano i sa potrošnjom jer uvoznici nisu iz klanične industrije već  je reč o trgovinskim lancima.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović nedavno je izjavio da je naša poljoprivreda, posle 30 godina, ponovo ušla na najzahtevnija tržišta poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina, ali i Indije i Kine, a da se uskoro očekuje i izvoz u Vijetnam i Indoneziju. Na Bliski istok se računa i kada je reč o junećem i jagnjećem mesu.

Kako je obrazložio, ozbiljne količine junećeg mesa krenule su i put Libana, dok je Vijatnam, s 80 miliona stanovnika, zainteresovan za kupovinu svinjskog mesa iz Srbije.

– To jeste dobro i inicijativa privrednika ide u tom smeru. Međutim, procedure usaglašavanja veterinarskih sertifikata za takozvana nova tržišta su dugotrajne i složene, treba ih realizovati. Što se tiče naših izvoznih mogućnosti tu postoji realna šansa, ali je sve to malo na dugom štapu. Pitanje je koliko privrednici u ovom sektoru mogu da izdrže – kaže Budimović.

Dodaje da Vijetnam, prema zvaničnim prognozama, predstavlja potencijalno dobru destinaciju, ali treba usaglasiti sertifikate, potrebno je da njihove inspekcije dođu ovde i obave kontrolu, da odobre izvozne objekte.

Kretanje zbog pandemije je, kako kaže, otežano pa se takvi poslovi često stavljaju „na čekanje” uz obrazloženje da nije odbijeno ali nije ni regulisano. Prema njegovim rečima, tržište CEFTA je najizvesnije mada su i te države zatrpane proizvodima iz Evropske unije.

Rusija je, s druge strane, postigla samodovoljnost u proizvodnji svinjskog i pilećeg mesa, čak živinsko meso mogu da ponude za izvoz.

– A tekuće obaveze za privrednike idu, energija, plate, remont opreme, poreske obaveze... Turbulencije se dešavaju, bez obzira na to što je država preduzela korake da to stanje ublaži –  naglašava Nenad Budimović.

Kina povećala uvoz svinjetine

Bez obira na sve ove pokazatelje globalni uvoz mesa u 2020. bio je u porastu, prevashodno zbog povećanja narudžbina iz Kine za 56,7 odsto u prošloj godini. Uglavnom je rasla kineska nabavka svinjetine zbog obnavljanja državnih zaliha jer je ta zemlja suočena sa velikim posledicama širenja afričke kuge svinja na svojoj teritoriji.

U izveštaju FAO se ističe da ovo ipak nije uticalo na rast svetskih cena jer se većina zemalja izvoznica suočavala sa viškovima na sopstvenim tržištima zbog slabije prodaje usled zatvaranja i drugih ograničenja u vezi sa zdravstvenom krizom.

Komеntari13
4b6bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M.pov.citaoc
Posle Corone, klimatskih ”promena” na redu je udar na hranu na globalnom nivou. Cilj je unistiti lokalne, male i srednje velike producente hrane, i zameniti sa velikim svetskim firmama koje ce snabdevati ceo svet hranom. Vec isprobano u Africi. Iza svega je, gledaj sucaja, B. Gate, a sve preko UN! Nego u RS cuvati svoje stocarstvo, svoju proizvodnju hrane u najvecem mogucem obimu.
Киза
Похлепа и жеља за брзом зарадом се пре или касније свакоме обије о главу! Годинама уназад, откупне цене "живе ваге" падају или стагнирају, док цене меса и прерађевина расту! Пошто "перпетуум мобиле" не постоји, морало је да пукне. Башка лош квалитет домаћих прерађевина без мириса и укуса! Српска месна индустрија је један од највећих увозника разних појачивача укуса и вештачког дима у Европи. Само кажем....
slobodan
Pre neki dan u istim ovim novinama pohvale koliko mesa izvozimo....
nena
da li je realno da cvarci kostaju 2400 dinara kilo?
Nikodin
Zna li neko koliko Srbija uveze mesa? Mesna indusrija u problemu, a uvoz nije. Šta je sa domaćim proizvođačima, oni nisu u problemu zbog ne kontrolisanog uvoza?
Trangefrange
Upravo je o tome rec u tekstu. Ali treba ga procitati, a ne komentarisati samo naslov. Tabloidno novinarstvo pogubno utice na nasu percepciju!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja