Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Amerika priznala „sistemski rasizam” u svojoj zemlji

U godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu Kina je prozvana zbog ugnjetavanja Ujugura, a Rusija zbog odnosa prema opozicionaru Alekseju Navaljnom
Ентони Блинкен: подвучене разлике у односу на Трампову администрацију (Фото EPA-EFE/Graeme Jennings)

U godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava u svetu, prvom pod novom administracijom, Stejt department je izneo oštre kritike na račun geopolitičkih protivnika, ali i nekih saveznika. Kina je prozvana zbog ugnjetavanja Ujugura, a Rusija zbog odnosa prema opozicionaru Alekseju Navaljnom.

Predstavljajući izveštaj o gotovo 200 zemalja, koji se svake godine priprema na zahtev Kongresa, američki državni sekretar Entoni Blinken ocenio je da ljudska prava nazaduju svuda u svetu i da su neke vlade iskoristile pandemiju da ih još više ograniče i da konsoliduju autoritarnu vladavinu.

Prvi američki diplomata ponovo je ocenio kao genocid kinesku politiku prema Ujgurima. U izveštaju se procenjuje da je više od milion pripadnika te muslimanske manjine i drugih, takođe muslimanskih naroda zatočeno u kampovima u toj provinciji, a još dva miliona svakodnevno ide na prisilno prevaspitavanje. Navodi se i da su nestali građani koji su prvi javno govorili o novom virusu u Vuhanu, dok su naučnici koji odstupaju od zvanične verzije o pandemiji podvrgnuti cenzuri i policijskim proverama.

U odeljku o Rusiji govori se o Navaljnom i „pouzdanim izveštajima” da su ga otrovali pripadnici Federalne službe bezbednosti. Navodi se da je ruska vlada gonila disidente i mirne demonstrante, dok korupcija u državi cveta. Pominju se još Krim i ljudska prava u Čečeniji, kao i da glasanje o ustavnim amandmanima prošle godine nije bilo u skladu sa standardima.

Kremlj je odmah odgovorio da se ne slaže s ocenama i da takve kritike stalno slušaju, preneo je Tas.

Blinken je rekao da će administracija Bajden-Haris insistirati na saradnji sa saveznicima, kao što su nedavno usaglasili mere u vezi sa Sinđangom, kineskim potezima prema Hongkongu i navodnim trovanjem Navaljnog. Izrazio je zabrinutost zbog brutalnog obračuna mjanmarske hunte s prodemokratskim demonstrantima, zbog napada na civile u Siriji i kampanje u regiji Tigraj u Etiopiji, koju je ranije opisao kao etničko čišćenje. U izveštaju se navodi da je vlada Etiopije povremeno dozvoljavala da kršioci ljudskih prava prođu nekažnjeno.

Izveštaj nije poštedeo ni stare američke saveznike. Ukazuje na tvrdnje o nezakonitim ubistvima i torturi u Saudijskoj Arabiji i Egiptu. Navodi ocene grupa za ljudska prava da Egipat drži u zatvoru između 20.000 i 60.000 ljudi samo zbog njihovog političkog opredeljenja.

Blinken je obećao da će SAD odsad glasno govoriti o ljudskim pravima, a ne selektivno prema američkim interesima, što predstavlja uvijenu kritiku na račun bivše administracije.

„Neki su govorili da treba da ukažemo na kršenja u odabranim zemljama, onako kako direktno odgovara našim nacionalnim interesima, ali tu se maši suština. U interesu Amerike je da ustane za ljudska prava svuda u svetu”, rekao je šef Stejt departmenta.

Bajden je ranije skinuo oznaku poverljivosti s obaveštajnih dokumenata u kojima stoji da je saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman naredio gnusno ubistvo novinara i disidenta Džamala Hašogija. Za prethodnu administraciju ljudska prava su bila manje važna u ukupnim odnosima sa Saudijcima, velikim proizvođačima nafte i kupcima američkog oružja, koji su, osim toga, podržali Trampov ratoboran stav prema Iranu, podseća „Gardijan”.

Od američkih saveznika prekorena je i Indija, gde pod vlašću premijera Narendre Modija aktivisti prijavljuju torturu i nasumični pritvor radi iznude priznanja. Indijski novinari žale se na pad slobode medija i fizičke napade, pritisak na vlasnike medija i besmislene tužbe.

Zanimljivo je da se u delu izveštaja o Izraelu ponovo koristi pojam „okupirane” teritorije za Zapadnu obalu, Gazu, Golan i Istočni Jerusalim, mada ne u samom naslovu odeljka. Trampova administracija je izbacila tu reč iz izveštaja za 2018. i 2019, a Golansku visoravan je priznala kao izraelsku teritoriju.

Blinken je naredio da se u godišnji izveštaj ponovo uvede ocena pristupa zaštiti reproduktivnog zdravlja za svaku zemlju. Taj pojam se u suštini odnosi na pravo na abortus i Trampova administracija je kao izričiti protivnik prekida trudnoće uklonila iz izveštaja godišnju ocenu o tome. Za vreme Blinkenovog prethodnika Majka Pompea, Stejt department se agresivno protivio da se u izveštajima UN i drugim multilateralnim dokumentima pominju reproduktivna i rodna prava. Konzervativna administracija insistirala je na redefiniciji američkog pristupa ljudskim pravima i da se akcenat stavi na privatnu svojinu i verske slobode, a da se u drugi plan gurnu ona koja se tiču abortusa i LGBT zajednice.

Blinken je istakao da ne postoji hijerarhija u kojoj su neka prava važnija od drugih. Takođe je rekao da SAD priznaju sopstvene probleme, uključujući „sistemski rasizam”, što je još jedna velika promena tona u odnosu na Trampa. Naglasio je da se SAD od autokratija razlikuju upravo po sposobnosti da se otvoreno suoče sa sopstvenim nedostacima i da teže da ih otklone.

Bajdenova administracija je već preinačila nekoliko odluka u domenu ljudskih prava iz Trampove ere. SAD će se vratiti u Savet UN za ljudska prava, a povlači se iz Ženevskog konsenzusa, deklaracije protiv abortusa koju je prošle godine potpisalo više od 30 zemalja, dok zaštita LGBT prava postaje deo zvanične politike.

Komentari17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Чупак Антун
Нису споменули геноцид над СР.Југослабијом.
Sasha
Ajde da im uvedemo sankcije .
VesaD
..uredjivanje tudjih dvorišta a za svojega eto nema se kad zato zaslužili su da sebi uvedu sankcije...niko u svetu nebi bio protiv i svi bi podržali..
Lillah
Skretanje pažnje na identitetsko pitanje je vrlo efikasan metod za sistemsko ekonomsko i medijsko ugnjetavanje manjine od 2% koja drži u svojim rukama sve resurse.
Mudronja
Lillah, problem je u time sto tih 2% velikomocnika poseduju svu mediju kako stampanu tako i elektronsku pa im niko ne moze da naudi.
dejan
Ako krenemo od teskog zlocina istrebljenja domorodackog stanovnistva,pa preko surovog robovlasnickog sistema pa sve do napada na Vijetnam,Irak,Afganistan,Siriju,Srbiju itd vidimo sve samo ne ni mrvicu postovanja ljudskih prava.Oni su najveci krsioci masovnih ljudskih prava.A poslednje su ubistva crnackih mladica i petoro ljudi koji su usli u kongres.Bice zigosani za sva vremena.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.