Uvođenje rečnog javnog prevoza na beogradskoj trasi Dunava i Save, koje se iz Starog dvora najavljuje već nekoliko godina, čini se, kao projekat sve je bliže sprovođenju u delo. Na današnjoj sednici Skupštine grada trebalo bi da bude usvojena Informacija o potrebi sprovođenja postupka javno-privatnog partnerstva za uvođenje ove vrste javnog prevoza na teritoriji glavnog grada.
Kako se u informaciji navodi, partner je prestonici neophodan u ovom poslu jer grad nema dovoljno novca za nabavku plovnih vozila, angažovanje stručnog voznog osoblja, izgradnju novih i uređenje postojećih pristaništa za potrebe rečnog linijskog prevoza.
– Projekat javno-privatnog partnerstva obuhvatio bi nabavku plovnih voznih sredstava, uređenje i privođenje nameni postojećih pristana i izgradnju novih, kao i obezbeđenje stručnog voznog osoblja – ističe se u ovom dokumentu.
Kako u gradu ocenjuju, pozitivni efekti ove vrste prevoza biće ne samo korist koju će imati putnici, nego će, uveravaju, racionalnije da se koristi i postojeći javni prevoz, biće povećana njegova atraktivnost, doprineće se rasterećenju postojeće saobraćajne infrastrukture, smanjiće se nivo buke i zagađenja…
Plan je, kako je ukazano u informaciji, i da se buduća pristaništa integrišu u postojeći sistem javnog prevoza, odnosno da rečne stanice budu dobro povezane sa ostalim podsistemima javnog prevoza. Namera grada je, kako se može pročitati u ovom dokumentu, i da se i za rečni prevoz koriste iste legitimacije (sadašnji „busplus” odnosno buduće „beogradske kartice”).
U gradu rečni javni prevoz vide i kao adut u jačanju turističke ponude prestonice kao profitabilnog vida turizma.
U skladu sa svim ovim, na današnjoj sednici pred odbornicima biće i izmene i dopune Odluke o javnom linijskom prevozu na teritoriji grada. Jedna od najvećih izmena u odluci biće upravo uvršćavanje rečnog prevoza i žičare kao novih vidova javnog gradskog linijskog prevoza. Kako stoji u predlogu ove odluke, ovi novi vidovi javnog prevoza biće detaljnije obrađeni u posebnim aktima.
Ipak, posle ovog inoviranja ove odluke, nije do kraja jasno da li će, ukoliko vožnja žičarom zaista i zaživi u gradu, moći da se plaća istim kartama kao i drugi vidovi gradskog prevoza ili će za nju ipak važiti drugačije, skuplje tarife i posebne karte, što se moglo naslutiti posle ranijih najava na ovu temu. Druga nedoumica je zašto su se nadležni u gradu rešili da, uz rečni prevoz, u izmenu Odluke o javnom prevozu sada uvrste i žičaru ako se zna da je gradnja najavljene gondole od tvrđave do Ušća naišla na otpor velikog dela građana i stručne javnosti. Osim toga, nedavno je Upravni sud osporio ranije izdatu građevinsku dozvolu za pripremne radove na toj gondoli.
I statut pozorišta KPGT pred odbornicima
Skupština grada na današnjoj sednici trebalo bi da da saglasnost na statut pozorišta KPGT. Odbornici gradskog parlamenta na prošloj sednici, održanoj pre dvadesetak dana, usvojili su odluku o prelasku ove ustanove kulture pod kapu grada. Ovom odlukom naš grad postao je bogatiji za jedno alternativno pozorište gde će predstave izvoditi mladi i neafirmisani glumci. U pozorištu KPGT, kako je tada istakao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, poput Teatra „Vuk”, umetnici neće biti u stalnom radnom odnosu, već će biti angažovani na projektima koje će finansirati grad, dok će ustanova imati samo dvoje zaposlenih. On je tada podsetio da grad već dugo pomaže ovo pozorište i dodao da ne treba ni podsećati kakav je trag Ljubiša Ristić ostavio kao naš najbolji pozorišni reditelj u 20. veku.
– Bilo je važno da na izvestan način institucionalizujemo rad KPGT-a, zbog čega smo u dogovoru sa njim preuzeli osnivačka prava, a on će biti imenovan za direktora ovog pozorišta – rekao je zamenik gradonačelnika.
Ovo nije prvi slučaj da grad preuzima neku ustanovu kulture. Pre nekoliko godina, upravo Ustanovu kulture „Vuk Karadžić” preuzeo je grad od opštine Zvezdara, a ona je postala Teatar „Vuk”.
M. Ć.
