Ko će prvi da popusti vlada ili frilenseri

Vlada Srbije i frilenseri teško mogu da nađu rešenje za neplaćene poreze i doprinose na zarade iz inostranstva, iako volja postoji sa obe strane, ali se ne slažu oko ključne stvari. Da li ovu obavezu treba da plate za poslednjih pet godina ili od trenutka kada je Poreska uprava pozvala programere, profesore stranih jezika, jutjubere, frilensere, one koji su se preko interneta kladili ili izdavali stanove, da sami obračunaju porez i doprinose sa pripadajućom kamatom i izmire svoje zakonske obaveze kako bi izbegli prekršajnu odgovornost.

Država je najpre ponudila da se frilenserima priznaju normirani troškovi od 43 odsto, otpišu kamate i dug reprogramira na deset godina, a potom je prekjuče usledila nova ponuda da im se od 1. oktobra ove godine, priznaju normirani troškovi u fiksnom iznosu od 18.300 dinara mesečno, na koje se neće plaćati nikakvi porezi i doprinosi.

Aleksandru Vasiću, poreskom savetniku, deluje da nisu ni blizu dogovora, jer država zahteva naplatu poreza što je logično, a frilenseri traže da ne plate ništa. Negodovanje frilensera, prema njegovom mišljenju, ima smisla jer je činjenica da država sve ove godine nije sprovodila propise.

– Sa druge strane država im je priznavanjem normiranih troškova od 43 odsto, faktički priznala da su radili autorska dela, za koja je inače propisan povlašćen sistem oporezivanja. To jeste značajan ustupak, odnosno umanjuje osnovicu za oporezivanje. Veliki ustupak je i to što država predlaže da im otpišu sve kamate za poreski dug – kaže Vasić.

Što se tiče novog rešenja da se na neoporezivi iznos od 18.300 dinara ne plaćaju porezi i doprinosi, prema njegovoj oceni, zaista bi bili zaštićeni oni koji su najmanje zarađivali. To je na neki način pošteno i pravedno rešenje u smislu da se ne svale velike poreske obaveze na one koji najmanje zarađuju. Za one koji zarađuju dve, tri ili pet hiljada evra ovaj neoporezivi iznos apsolutno ne znači ništa.

– Od samog početka smatram da te male treba izuzeti iz oporezivanja i razgraničiti ono što su nekakvi povremeni poslovi, koje neko odradi s vremena na vreme i za to dobije neki iznos od onoga što je radni odnos u kome fizička lica ostvaruju prilično velike iznose. Premijerka je rekla da će ovim načinom oporezivanja biti izuzeto 80 odsto fizičkih lica, frilenseri tvrde suprotno – naglašava Vasić.

On navodi da nemamo pravu sliku jer država ne saopštava javno koliko ima tih ljudi koji zarađuju preko interneta i ko je u kojoj grupi zarada. Podseća da frilenseri kažu da se od njih traži da plate nešto, a da za uzvrat ne dobijaju ništa.

Porez od 20 odsto je najmanji problem, ali se ne pominju doprinosi. Država se nije izjasnila o suštinskoj stvari. Ako od frilensera zahteva da za pet godina unazad plate penzijsko osiguranje, da li će njima bilo šta od toga biti priznato u smislu penzijskog staža.

– Imamo situaciju iz koje nema izlaza i kakvo god da bude rešenje niko neće biti zadovoljan, a najnezadovoljniji će biti ljudi koji su zakonito poslovali i sve plaćali. To da neko traži neplaćanje poreza nije dobro za poreski sistem. Sa druge strane imamo manir države da ne sprovodi svoje poreske propise, pa nije nelogično da poreski obveznik shvati da izmiruje svoje obaveze. Za pet godina se niko nije našao da objasni da velike sume novca iz inostranstva ulaze u zemlju i da to treba oporezivati. Ne znam da li je to namera države da u jednom momentu oduži tu priču da bi promovisala značaj IT industrije ili nedostatak kapaciteta države, što lično mislim da je razlog. Nijedno nije opravdanje – uverava Vasić.

Ovaj poreski savetnik naglašava da frilenseri mogu s pravom da kažu da je država više puta otpisivala poreski dug pravim neplatišama, koji s namerom to nisu radili, a sada je došla da isprobava svoju silu na ljudima koji su to najmanje zaslužili.

On takođe navodi da su iznosi poreza i doprinosa, propisani zakonom, potpuno neprimereni i visoki za rad na internetu. Pokazalo se da je državna birokratija, koja donosi i usvaja propise, troma i spora i uvek kaska za događajima, ali to država mora da reši i da brže prilagođava zakone novim oblicima rada.

Slamku spasa radnici na internetu videli su u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je pre dve nedelje rekao da je od predsednice vlade Ane Brnabić i ministra finansija Siniše Malog tražio otpis duga frilenserima i da im se poreska obaveza obračuna od trenutka kada su za nju saznali.

Na njegov zahtev sačinjena je nova ponuda. Premijerka ju je pre dva dana najpre predstavila Udruženju frilensera i preduzetnika Srbije, a potom Udruženju radnika na internetu. Prva grupa je tražila da razmisli, druga je odmah odbila.

Kako je saopšteno, model koji je Vlada Srbije ponudila, podrazumeva uvođenje neoporezivog iznosa od 219.600 dinara godišnje, prema čemu bi blizu 80 odsto frilensera bilo oslobođeno plaćanja bilo kakvih poreza i doprinosa uz to kamate bi bile otpisane, a dug reprogramiran na 10 godina.

Brnabićeva je pojasnila da model takođe obuhvata da će svim radnicima na internetu, bez obzira na delatnost, biti priznati normirani troškovi u visini od 43 odsto ostvarenih prihoda (uključujući i neoporezivi deo), čime se još dodatno umanjuje utvrđeni iznos obaveze. A od 1. oktobra na iznos od 18.300 dinara se neće plaćati porezi i doprinosi.

Prema računici Udruženja radnika na internetu frilenseri koji zarađuju ispod 200 evra mesečno ne bi, prema novom predlogu, plaćali nikakav porez za stari dug. Međutim najviše je onih koji imaju prosečna primanja oko 500 evra, odnosno 58.750 dinara, što je godišnje 705.000 dinara. Rata za stari dug koji se plaća narednih 10 godina iznosi 4.600 dinara mesečno. Za novu obavezu od 1. oktobra svakog meseca državi treba da plate oko 22.300 dinara. Kada se to sabere oko 27.000 dinara odlazi za poreze i doprinose, a za život im ostaje manje od minimalca.