Mnogima zbog korone nije na vreme otkriven rak pluća

Zdrav čovek ima mnogo želja, a bolestan samo jednu. Ovo nije moja misao, setio sam se nje kada sam počeo da razmišljam o onome što mi se dogodilo. U aprilu 2018. godine bio sam aktivan, veseo, čio, spremao se za prepodnevnu šetnju jer je bio lep dan. I onda bez ikakvog nagoveštaja izgubio sam moć govora. Kao lekar i pacijent bio sam svestan, orijentisan i pored velikog straha i zbunjenosti zbog stanja u kome se nalazim, razmišljao sam šta to može da znači. Prva pomisao je bila da je reč o tranzitornom ishemičnom ataku. Nisam smeo ni da pomislim da je „nešto u mozgu”. Zahvaljujući brzoj intervenciji Hitne pomoći i lekara na VMA, gde mi je urađen skener, konstatovana je promena na mozgu po tipu metastaze, kao posledica primarnog raka pluća, a ispostavilo se posle bronhoskopije, veoma agresivnog tipa. Ovde u stvari počinje moja borba za život. Zahvaljujući izvanrednoj ažurnosti kolega s neurohirurgije, urađena mi je intervencija gama nožem i odstranjena metastaza u mozgu.

I tu počinje moja borba s rakom pluća, najčešćim i najsmrtonosnijim karcinomom, kako u Srbiji, tako i u svetu. Kod bilo koje bolesti normalno je prisustvo straha, očajanja, a kod ove i beznađe, kod svakoga, pa i kod lekara. U ovakvom stanju mi je značila podrška porodice, prijatelja i kolega. Čitao sam sve dostupno o ovoj bolesti, o načinima i ishodima lečenja, uključujući i alternativni pristup. Promenio sam dosta toga u ishrani u smislu zdravije hrane, čajeva, semenki, izbegavanja šećera, roštilja, suhomesnatih proizvoda...

Dr Vlada Komadina, Udruženje za borbu protiv raka pluća „Punim plućima” (Foto: lična arhiva)

Sreća u nesreći je da mi je nakon histopatološke analize tumora nađeno da mogu da primam imunoterapiju, koja je kod nas spadala u inovativnu terapiju. Rekao sam tada sebi: „Moraš da održavaš fizičku i mentalnu kondiciju kako bi efekti ove terapije bili uspešni.” Živim normalno, šetam, vozim trenažni bicikl, održavam kontakte s prijateljima i rodbinom. Trudim se da živim život punim plućima baš kako se zove jedino udruženje za borbu protiv raka pluća u Srbiji. Tri godine sam na imunoterapiji. Od sredine prošle godine terapiju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje. Sve ide po planu i terapija stiže tačno u sekund. Nakon tri godine mogu da kažem da rak danas nije više smrtonosna bolest, ona sve više postaje hronična s kojom pacijenti mogu kvalitetno živeti.

Ne mogu da zaboravim i ogromno angažovanje Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima”, koje je zajedno s Dnevnom bolnicom za lečenje raka pluća Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije osnovalo nacionalno savetovalište „Poziv podrške” za pacijente obolele od raka i članove njihovih porodica. Nacionalno savetovalište se nalazi u prostorijama klinike, a u njegovom radu učestvuju lekari i sestre. Cilj savetovališta je da bolje informiše pacijente i pomogne da njihov put, od pojave prvih simptoma, preko brze i tačne dijagnostike, do primanja odgovarajuće terapije i lečenja, bude što kraći i jednostavniji. Pacijenti su u mogućnosti da razgovaraju s lekarima svakog utorka i četvrtka od 14 do 17 sati. Obezbeđen je fiksni broj telefona 011/3629-270, kao i mobilni broj 065/3629-270. Postoji i imejl pozivpodrš[email protected].

Nacionalno savetovalište se pokazalo kao neophodno, naročito tokom pandemije jer je virus korona svuda u svetu, pa i kod nas, poremetio rad zdravstvenih ustanova. Međutim, dr Natalija Samardžić, koja i vodi nacionalno savetovalište i njeni saradnici, nisu zapostavili nas onkološke pacijente. Njihova požrtvovanost i angažovanje daju nam dodatnu snagu i nadu na putu ka potpunom izlečenju.

Inače, korona u Srbiji doživljava svoju kulminaciju, pa je sva pažnja opravdano prebačena na pacijente zaražene virusom. I pored toga što je percepcija zdravstvenih institucija promenjena, problem ostalih pacijenata ne bi trebalo da padnu u zapećak. Osobe koje imaju neko maligno oboljenje svakako su u povećanom riziku od ove infekcije, a pogotovu oni koji imaju karcinom pluća, najčešći i najsmrtonosniji malignitet, kako u svetu, tako i u našoj zemlji. Srbija zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.

Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji oboli više od 6.000, a umre 4.600 osoba. U proseku, kod 16 osoba dnevno dijagnostikuje se ova vrsta raka, dok nažalost svakodnevno 13 naših građana izgubi bitku s ovom teškom bolešću. Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da je u Srbiji tokom 2020. broj novodijagnostikovanih pacijenata od karcinoma pluća bio manji za 25 odsto u odnosu na 2019. godinu. To znači da kod više od 1.000 ljudi nije otkriven rak zbog pandemije. Gde su ti ljudi? Nažalost, ne možemo reći da je rak pluća nestao, već da se, zbog otežane dijagnostike, ograničenog pristupa zdravstvenim ustanovama, ali i straha ljudi da idu kod lekara, broj novootkrivenih slučajeva smanjio. Zbog toga, prema rečima lekara, sada pacijenti dolaze u vrlo teškim i poodmaklim stanjima kada su šanse zs izlečenje vrlo male i pored novih terapija koje finansira država. I zato je Udruženje za borbu protiv raka pluća pokrenula kampanju „Sa njim nema distance” kako bi ohrabrilo građane da ne zanemaruju simptome i idu kod lekara.

Maligna bolest ne bira pol, uzrast, vreme i može da nastupi iznenada bez simptoma. Ovo znači da preporučujem, kao lekar i pacijent da ljudi barem jednom godišnje urade sistematski pregled, a čim osete neki od simptoma, kao što su kašalj, umor, gubitak težine i slično hitno se jave lekaru. Čak i kada je najgora dijagnoza u pitanju, ne treba gubiti nadu u izlečenje i mogućnost da ponovo budemo zdravi jer se pojavljuju sve moderniji lekovi. Ne zaboravite ni najstarije lekove, optimizam, veru i nadu.