petak, 07.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 01.04.2021. u 19:49 Ivana Albunović

Proizvođači svinja prelaze u ratare

Zašto bi potrošači plaćali kilogram svinjskog buta 450 ili 500 dinara, ako je cena „žive vage” 120 dinara, pita Zoran Erić, predsednik Unije stočara Srema i Mačve
(Фото EPA-EFE/Sascha Steinbach)

Agrarna komora poljoprivrednih proizvođača Srbije uputila je zahtev vladi i Ministarstvu poljoprivrede da se razmotri mogućnost intervencije države u otkupu svinja i junadi.

Kako se navodi, Agrarna komora razmatrala je aktuelne probleme u stočarstvu i budući da postoji zastoj otkupa stoke predlažu nadležnima da ukoliko je moguće odobre zamenu tovnih svinja i junadi za kukuruz preko Republičkih robnih rezervi.

– Ovom intervencijom, u teškom momentu, to bi bila pomoć farmerima u Srbiji da se reše tržišnog viška, a tim potezom bi uticali na zanavljanje novog ciklusa u proizvodnji  mesa – naglašava se u saopštenju i dodaje da nije potrebno navoditi koliko je za Srbiju važan ovaj sektor za obezbeđivanje samodovoljnosti u proizvodnji hrane.

Podsećaju i da je poslednja intervencija države bio otkup junadi preko Republičke direkcije za robne rezerve i stimulacija sa 20.000 dinara za prodaju grla klanicama.

Zoran Erić, predsednik Unije stočara Srema i Mačve kaže da to udruženje podržava ovakvu inicijativu a predlaže i da se seljacima, ukoliko je moguće, iz robnih rezervi kao pomoć da kukuruz jer je cena svih žitarica porasla.

Situacija na tržištu je loša, navodi naš sagovornik. U jednom trenutku otkup tovljenika je prestao, pa je posle reagovanja proizvođača ponovo krenuo ali po izuzetno niskim cenama. Otkupna cena svinja trenutno je od 110, do maksimalno 120 do 125 dinara (plus PDV) po kilogramu i to u mini-klanicama.

– Mislim da to ne vodi ničemu. Nakupci mešetare i plaćaju nisku cenu. Domaće svinjarstvo je ugroženo. Veliki broj stočara odustaje i prelazi u ratarstvo. Cene žitarica su trenutno jako dobre ali to ne može da potraje večno. Prošle godine se pogodilo da su bili dobri i prinosi i cena. Šta ćemo ako dođe suša – naglašava Erić i dodaje da moramo održati samodovoljnost svoje proizvodnje i da je kriza sa koronom to najbolje pokazala.

Ovaj sektor proizvodnje hrane globalno trpi verovatno najveći uticaj zdravstvene krize. Na mnogim tržištima postoje veliki viškovi a globalna cena mesa u proseku je pala za 4,5 odsto u odnosu na 2019. godinu. Svetska cena svinjetine pala je za 3,6 procenata, a govedine za 1,4.

Prema podacima Privredne komore Srbije kod nas je evidentiran pad potrošnje za oko 20 odsto, što dovodi u problem celokupni sektor.

– U Evropi se cene svinja i mesa polako vraćaju na vreme pre kovida. Jasno je da postoji uticaj pandemije. Ali ako govorimo o padu potrošnje, kako to da ima kupaca i nakupaca svinja po ceni od 120 dinara, a nema za 150 – navodi on.

Smatra da su u svemu ovome deblji kraj izvukli i potrošači i pita zašto ne pojeftini i meso u radnjama, ako je otkupna cena svinja ovako niska.

– Da li ste primetili da je meso jeftinije u Srbiji? To se ne događa, možda je za nijansu i skuplje. A ta cena je formirana pre godinu dana kada je „živa vaga” bila od 160 do 180 dinara po kilogramu. Trgovinski lanci su najveći profiteri u svemu ovome, pa onda klanice – kaže predsednik Unije stočara Srema i Mačve.

Država je poslednji put reagovala s interventnim otkupom 2019. godine a pre toga i 2015. zbog poremećaja na tržištu i pada otkupnih cena svinja.

Erić napominje da je interventnog otkupa bilo u više navrata i to je u određenom momentu davalo rezultat. Možda bi i sada dalo ako bi se učinilo po modelu koji je nedavno urađen za proizvođače junadi.

Prema saznanjima i iz ovog udruženja, za isporuku pred 1. maj i Uskrs stiže od 50.000 do 60.000 tovljenika iz Mačve i Srema.

– To je broj kojim raspolažemo i klaničari i trgovinski lanci jako dobro to znaju. Smanjuju cenu svinja, kako bi jeftino kupili robu ali ne spuštaju i cenu mesa. Zašto bi potrošači plaćali svinjski but 450 ili 500 dinara, ako je cena svinja 120 dinara – ističe Zoran Erić.

Komеntari13
a2421
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slobodan
Svako ko je bar jednom prisustvovao karbinjama-svinjokolju, zna koliko vam treba da od "zive vage" dodjete do buta.Dve potpuno neuporedive kategorije.Barem da je receno od cene polutke do buta.Gde je transport, skladistenje, porezi, rad, trgovine....Na kraju krajeva, dok ima ko da plati, cena ce biti takva. To je trzisna ekonomija.
Vojislav Guzina
Stabilna proizvodnja hrane i energije nije moguća bez dugoročne strategije razvoja. To su grane gde se ne može upravljati samo merama tekuće ekonomske politike, pogotovo po principu gašenja požara. Prekjuče problem malina, juče neprodat krompir, danas meso i tako redom. Ishod, trajno nazadovanje poljoprivredne proizvodnje i gašenje sela.
M.pov.citaoc
Kissinger H. je povodom globalne krize zita, sredinom 1970 izjavio: ”ko kontrolise hranu, kontrolise narod”. Globalizacija svetske produkcije hrane stvaranjem agribusniess-a prvo vodjena od Rockefeller a danas od Gates fondacije je svojom organizacijom najveca pretnja zdravlju i obolevanju, daleko veca od corona virusa. Ista imena, povezana sa coronom, organizuju i produkciju hrane na nezdrav nacin i unistavaju lokalne proizvodjace zdrave hrane. RS treba da ojaca poljoprivredu i stocarstvo.
Iz Britanije
Razlika u ceni je zbog postupka otkupa, rada, vremena i poreza otkupljivača, prevoza do klanica i troškova iporeza prevoznika, obrade mesa, pakovanja, uklanjanja otpada, troškova i poreza klanica, prevoza do prodavnica, ponovo troškova i poreza prevoznika, troškovi i porezi prodavnica i PDV koji plaća kupac.... Cena samog mesa je najmanja cifra, najveći deo su obrada, prevoz, plate, ostali troškovi i porezi.
Киза
Проблем са повећањем цена у Србији је што се цене нивелишу само у "плус" и тада се сви позивају на законе тржишта! Кад дође до пада цена сировина, произвођачи и трговци се "праве луди" и цене мирују! Чим опет дође до раста цена сировина (чак и мањег од тренутних већ увећаних цена) тај проценат се одмах угради у нову цену и тако имамо ситуацију, рецимо са нафтом, где је 2007,8, малопродајна цена била испод 100 динара, иако је сирова нафта била скупља него данас! Само кажем...
Милош
Свињско месо уопште није неопходна намирница. У ствари, судећи по бројним истраживањима из ове области, црвено месо је изузетно штетно по здравље. Ако је стање на тржишту такво какво јесте, зашто би држава ту интервенисала. Ако постоји пад тражње, треба смањити производњу и то је то.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja