petak, 18.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Mutni poslovi svetskih bogataša na Volstritu

Komisija za vrednosne papire SAD otvorila je preliminarnu istragu o berzanskom debaklu privatne investicione kancelarije „Arkegosa”, u kojem je isparilo više od 30 milijardi dolara
Њујоршка берза све чешће трпи велике потресе (Фото EPA-EFE/Alba Vigaray)

Dženet Jelen, nova američka ministarka finansija, i moćna Komisija za vrednosne papire SAD, počeli su ove sedmice otvoreno da gube strpljenje s legendarnom berzanskom kladionicom na Volstritu.

Povod za hitan sastanak Saveta za nadzor finansijske stabilnosti SAD (prvi od 2016. godine) pod rukovodstvom Dženet Jelen iza zatvorenih vrata i preliminarnu istragu Komisije za vrednosne papire SAD jeste spektakularni berzanski debakl „Arkegos kapital menadžmenta”, koji se dogodio prošlog petka. Tom prilikom, munjevitom brzinom likvidirano je više od 30 milijardi dolara pozicija vrednosnih papira u rukama te do juče gotovo anonimne porodične investicione kancelarije Bila Hvanga, američko-korejskog spekulanta. Ovo je inače treća „berzanska epizoda” u koju su na mutan način upleteni hedž-fondovi i tzv. otvoreni investicioni fondovi, ističe Rojters.

„Ogromni gubici ’Arkegos kapital menadžmenta’ skreću odjednom pažnju na rastući globalni uticaj diskretnih porodičnih finansijskih institucija”, ističe „Volstrit džornal”.

Više od 2,1 bilion dolara investicionog kapitala danas je u rukama 3.500 ultrabogatih familija širom sveta. Među njima 121 porodična investiciona kancelarija raspolaže sa oko 142,4 milijarde dolara spremnih za finansijsku oplodnju, u počesto izuzetno rizičnim berzanskim akcijama, na kakve nisu bili spremni ni spekulativni hedž-fondovi uoči globalne finansijske krize 2008. godine, tvrdi švajcarska banka UBS u najnovijem izveštaju.

Na koje su sve rizike, u ovim neizvesnim korona vremenima, spremni brokeri i moćne banke da toj globalnoj eliti privatnih parajlija donesu novu zaradu? I da li je „slučaj Arkegos kapital menadžmenta” izolovana anomalija? Ovo su samo neke od paprenih zagonetki koje sada brinu i zvanični Vašington, ali i berze širom sveta.

Naime, dotična investiciona kancelarija, čija adresa inače nije dostupna javnosti, kladeći se mesecima na rast vrednosti akcija niza američkih i kineskih kompanija, bez dovoljno novčanog pokrića za taj rizik, gurnula je najmanje šest megabanaka – svojih zajmodavaca, u basnoslovne, još neprecizirane gubitke novca svojih komintenata.

Kako su Goldman Saks, Džej Pi Morgan, Vels Fargo, Dojče bank, Kredit Svis, Nomura i neke druge ugledne zapadne banke dospele u posao zajmljenja ogromnih suma novca investicionoj kancelariji Bila Hvanga, berzanskog mahera kome je u protekloj deceniji bilo zabranjeno poslovanje na finansijskom tržištu u Hongkongu, ali i na Volstritu?

Odgovor je, čini se, prozaičan. Naime, ugovori koje je „Arkegos” imao s bankama uredno su im obećavali isplate u zavisnosti od učinka određenih akcija na koje se kladila „kancelarija”. U prevodu: provizija od trgovanja određenim blokovima akcija kroz šake „Arkegosa” zajmodavcima je, pojedinačno, donosila i više od 100 miliona dolara.

Na Volstritu se sada šuška da su se banke, kako američke, tako i njihova evro-azijska konkurencija, utrkivale (izgleda ne znajući tačno koliko je ko priložio), u doturanju novca u investicionu kladionicu „Arkegosa”. Stvar je tako dosta dugo funkcionisala ispod radara državnih regulatora Volstrita. Između ostalog, i zato što trgovina dotičnih privatnih investicionih kancelarija kompleksnim berzanskim derivatima (daleko od akcija i obveznica) ne podleže obavezi zvaničnog prijavljivanja koliko su se tačno, kod koga i pod kojim uslovima zadužili, u odnosu na ono čime stvarno raspolažu.

Sve je bilo relativno u redu, dok vrednost akcija pojedinih firmi na koje se koncentrisao „Arkegos” nije poslednjih sedmica, a prošle pogotovo, iz još nerazjašnjenog razloga, počela drastično da pada.

Nakon „Arkegosa” otvara se mučno pitanje: Koliko ekstremnorizične berzanske akcije prebogatih porodičnih finansijera mogu biti opasne po stabilnost američkog, ali i globalnog finansijskog sistema?

Komеntari3
12c06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Dozet
Čak i oni, koji rado igraju "ruski rulet" u toj piramidi zvanoj berza, znaju da neko debelo zaradjuje na njihovoj kockarskoj prirodi...i dalje igraju jer je san toliko lep da igru ne treba prekidati.
Rada
na zapadu ništa novo....
Зоран Маторац
Како 30 милијарди долара може да "испари"? Вероватно тај новац никада није ни постојао. Српски се то зове муљање.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja