utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 02.04.2021. u 21:35 Biljana Mitrinović

Čuju li se NATO i Rusija

Dok se međusobno optužuju da druga strana ne želi da razgovara, dva suprotstavljena vojna bloka izvode sve ofanzivnije vežbe
Сергеј Лавров на једном од Самита НАТО–Русија (Фото EPA/Olivier Hoslet)

Odnosi između NATO-a i Ruske Federacije su na najnižoj tački od hladnog rata i ne samo da ne postoji međusobna interakcija, nego jedni druge optužuju za odsustvo želje da se ona uspostavi. Šef ruske spoljne politike Sergej Lavrov konstatovao je da Severnoatlantski savez odbija da razgovara o ruskim vojnim merama za izgradnju poverenja. On je na zasedanju Valdaj kluba u sredu rekao da članice NATO-a kategorički odbijaju da razgovaraju o predloženim merama, uključujući i predlog o prekidu vežbi u blizini kontaktne linije, što uključuje i razgovor o udaljenosti na koju bi bili povučeni i avioni i brodovi. Kako prenose ruski mediji, Lavrov je rekao da NATO jednostavno odbija da razgovara, kao i da Moskva ne odbija da radi u savetu Rusija–NATO.

Demanti šefa diplomatije usledio je gotovo dve sedmice nakon što je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg naveo da je Rusija prošle godine odbila sve predloge za održavanje sastanka saveta Rusija–NATO. U godišnjem izveštaju generalnog sekretara alijanse je konstatovano da je od februara prošle godine NATO više puta pozivao Rusiju da sazove sastanak saveta Rusija–NATO i da je Moskva stalno ignorisala ove pozive, tako da tokom 2020. godine sastanci ovog saveta nisu ni održani. U međuvremenu je predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije Marija Zaharova rekla da je upravo NATO taj koji je odbacivao ruske predloge za prevazilaženje krize u međusobnim odnosima. Stoltenberg je ranije konstatovao da su Rusija, terorizam, uspon Kine i klimatske promene glavne pretnje za Severnoatlantski savez. Apelovao je na Moskvu da nastavi dijalog, a poziv je podržao i američki državni sekretar Entoni Blinken tokom prošlonedeljne posete Briselu i sedištu alijanse, kada je predložio „odnos sa Rusijom koji je bar predvidljiv i stabilan”.

Vežbe suprotstavljenih saveza na kopnu, moru i u vazduhu odvijaju se gotovo neprekidno, a bliski susreti aviona NATO-a i Rusije postali su svakodnevica. Severnoatlantska alijansa je pre dva dana iznela podatak da su lovci članica ovog saveza u ponedeljak u roku od šest sati 10 puta presreli ruske avione iznad severnog Atlantika, Baltičkog, Crnog i Severnog mora. Informativna služba alijanse navela je da je šest različitih grupa ruskih vojnih aviona bilo presretnuto tokom manje od šest sati. Bi-Bi-Si je preneo da presretanje nekoliko grupa ruskih aviona pokazuje spremnost snaga NATO-a i njihovu sposobnost da neprekidno, 365 dana u godini, čuvaju nebo saveznika. U izveštaju je navedeno da ruski avioni nisu ušli u tuđi vazdušni prostor, ali su predstavljali potencijalni rizik za civilne avione.

Tokom pandemije NATO je otkazao ranije najavljene manevre „Difender 2020”, dok je ruska vojska održala vežbu „Kavkaz 2020”. Centar za strateške komunikacije NATO-a u Rigi, koji se bavio analizom ovih ruskih vojnih vežbi, konstatovao je da je prvenstveni cilj bio da se pokaže da pandemija nije uticala na sposobnost ruske vojske i da su ovi manevri bili „završni ispit” za čitavu rusku vojnu reformu koja je sprovođena od 2008. do 2020. godine.

„Rusija je pokazala novi pristup izvođenju vojnih vežbi s ciljem demonstracije svog značajnog potencijala projekcije moći, savremenih vojnih mogućnosti, evroazijsku težnju i buduće geopolitičke ambicije u svom bliskom okruženju. Svi ovi signali istovremeno su bili upućeni Zapadu, ruskim partnerima i celom evropskom informativnom prostoru”, navedeno je u dokumentu.

S druge strane, NATO takođe šalje nedvosmislene signale Rusiji. Nedavno je i Crno more bilo domaćin brodova i podmornica suprotstavljenih vojnih saveza. Na dvodnevnom samitu ministara spoljnih poslova zemalja alijanse u Briselu, generalni sekretar NATO-a je istakao da je jedna od glavnih ideja u obnovljenom strateškom konceptu „NATO 2030” jačanje prisustva NATO-a u Crnom moru putem raspoređivanja borbenih grupa, izvođenjem vežbi i jačanjem saradnje s Ukrajinom i Gruzijom. On je naglasio da time „NATO šalje jasne signale bilo kojem potencijalnom protivniku alijanse”.

Komеntari7
76e9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВОЈИН
"Нато је тигар од папира", позната кинеска сентенција која данас још више важи. У самој САД имају проблема са попуном армијских састава од скоро 30%. То попуњавају робијашима са казном до 5 година који пристану да казну одслуже у војсци. Но, нови амерички потези показују да им је потребно "квалитетније топовско месо", које би, хипотетички, нашли у Украјини.
Nebojsa
A to je kao nesto novo
RADOVAN BULATOVIĆ
Ne mogu kauboji da se pomire sa završetkom Severnog toka 2 pa to ti je.
anavolimilovana
Sama činjenica da je NATO proglasio uspon Kine za opasnost dovoljno govori o tome šta je i kakav je NATO.
Филип
Амери нису сконтали шта им је великан комедије покојни Robin Williams рекао. Руси су увијек ратовали за Mother Russia. Ко те не сконта пропада.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja