sreda, 12.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 03.04.2021. u 10:02 Marijana Avakumović

Frilenseri koji su zarađivali do 467 evra mesečno ne duguju ništa državi

Potraživanja za poreze i doprinose za rad na internetu u poslednjih pet godina biće umanjena za neoporezivi iznos od 32.000 dinara i normirane troškove od 43 odsto, predviđeno je izmenama zakona na dohodak građana
Држава је начинила још један корак да помогне фриленсерима који су протестовали 16. 1. 2021. (Фото М. Спасојевић)

Vlada Srbije je presekla i frilenserima koji su mesečno iz inostranstva zarađivali do 467 evra, otpisala petogodišnji dug za poreze i doprinose. Neoporezivi iznos prihoda izjednačen je sa mesečnim minimalcem od 32.000 dinara, odnosno 384.000 dinara godišnje, a deo prihoda koji je iznad tog iznosa umanjuje se za normirane troškove od 43 odsto od ostvarenih prihoda.

Ovo je predviđeno izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koje je vlada usvojila u četvrtak i stavila tačku na pregovore oko izmirivanja zaostalog poreskog duga. Predviđeno je da radnici na internetu obaveze plaćaju na 120 jednakih mesečnih rata, za primanja ostvarena u periodu od 1. januara 2015. do 30. septembra 2021. godine.

Država je načinila još jedan korak i umesto da neoporezivi iznos zarade bude 18.300 dinara, koliko je ponudila u utorak na sastancima sa predstavnicima udruženja koja zastupaju frilensere, podigla je lestvicu i neoporezivi iznos izjednačila sa mimalnom zaradom. A prihod iznad tog iznosa umanjen je za normirane troškove od 43 odsto. Dug je oslobođen kamata i razložen na deset godina, što je predloženo još u februaru.

Očekuje se da će predložena zakonska rešenja imati neutralan efekat na budžet, imajući u vidu da, na osnovu raspoloživih podataka Poreske uprave, očekivani prihodi po osnovu poreza i doprinosa za period počev od 2016. zaključno do juna 2020. godine, prema predloženom rešenju, iznose oko tri milijarde dinara koliko bi bile i obaveze prema sada važećem zakonskom rešenju čija izmena se predlaže – napisano je u obrazloženju izmena Zakona o porezu na dohodak građana.

Predložena rešenja uticaće na fizička lica koja ostvaruju prihode od autorskih i srodnih prava kao i po osnovu ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem. Poreska prijava se podnosi u roku od 30 dana od isteka kvartala u kome su prihodi ostvareni.

Za radnike na internetu koji su prihodovali 500 evra mesečno poreska opterećenja su od 2,05 odsto, što znači da bi im dug za prethodni period bio 123 evra ili jedan evro mesečno ako prihvate reprogram na 10 godina.

Frilenserima koji su zarađivali 800 evra mesečno sleduje porez 13,21 odsto. Oni za pet poslednjih godina po tom osnovu duguju 1.268 evra, pa kada se razloži na 120 rata, plaćaće11 evra mesečno.

Radnicima na internetu čiji su mesečni prihodi bili 1.500 evra, sleduje poresko opterećenje od 21,89 odsto i ukupni dug od 3.939 evra ili 33 evra mesečno. Za prihode od 5.000 evra, dug bi iznosio oko 17.300 evra, odnosno 144 evra mesečno za narednih 10 godina.

Miran Pogačar, predstavnik Udruženja radnika na internetu, kaže da se ne slažu sa vladinim predlogom i da ga ne prihvataju.

– Smatramo da treba prilično da se izmeni da bi bio prihvatljiv. Neoporezivi deo jeste povećan na 32.000 dinara za poreski dug, ali od oktobra ove godine za buduću poresku obavezu će iznositi 18.300 dinara i neće biti priznati normirani troškovi od 43 odsto. To će biti veliki trošak za one koji zarađuju više od 400 evra – navodi Pogačar.

Upitan koliko frilensera će biti oslobođeno plaćanja poreskog duga posle usvojenog predloga on odgovara da prema anketama koje su rađene više od 80 odsto frilensera zarađuje preko 400 evra.

Vlada je početkom ove nedelje, kada je najavila novi model za obračun poreskog duga, saopštila da bi na taj način blizu 80 odsto frilensera bilo oslobođeno plaćanja bilo kakvih poreza i doprinosa.

Koliko ih tačno ima koji će po ovom modelu biti oslobođeni plaćanja poreskog duga zna Poreska uprava, ali to ne saopštava. Niko još nije rekao ni koliko frilensera zapravo posluje u Srbiji.

U javnosti je najčešće spominjan broj od oko 100.000. Od predstavnika frilensera se moglo čuti tokom pregovora da ih je Poreska uprava obavestila da je već spremila oko 40.000 poziva za utvrđivanje prihoda iz inostranstva, što ne znači da ih samo toliko ima.

Komеntari61
9dacd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Suzana Ril
Jedno pitanje, ako je neko radio samo 5 meseci u 2020. god. sa mesečnom zaradom od 350 eura, platio sve poreze, doprinose i kamate prema prvim zahtevima i obračunima, da li će biti povraćaja novaca? Konkretno, moje dete je radilo.
Marko
Divide et impera.
Сима
Не контам , платиш доприносе за 5 година уназад , јел иде то у пензиони стаж уплатиоца ? Како се то води , где си био запослен итд ? Друго , плаћати доприноса за здраствено уназад , које вероватно ниси могао да користиш тада јер ниси плаћао доприносе , мало је чудно . Платити нешто што ниси ни теоретски могао да користиш јер си био незапослен је чудно крајње
jovo
gde.vi izvini ti zivis .Zdravstvo je besplatno u Srbiji za sve ako niste znali da vam kazem.Moze da se.racuna i u penziono ako .platis
Ivan
Nisam pravnik, ali meni je ovde nelogicna jedna stvar. Kako neko moze da te kaznjava retroaktivno po zakonu koji jos nije ni napisan.
Sale
Zato sto nije retroaktivno, Zakon o porezu na dohodak gradjana je iz 2001. godine. Prema tome, zakon je postojao, ali pojedinci su hteli da ga izigraju.
Stanojko
To sam i ja razmisljao, ali onda kad shvatis da je to nesto kao reket onda sve dodje na svoje mesto. Lep primer omladini, umesto da napisu valjan zakon, da regulisu status frilensera, njihove obaveze ali i obaveze drzave prema njima, da ova omladina na pocetku radnog veka bude ponosna na svoju drzavu i ostane ovde... Na zalost kao i uvek, gomila mladih, sposobnih i fakultetskih obrazovanih ljudi ce graditi neke druge drzave, koje ce nam se kao i uvek smejati na nasoj nesposobnosti.
Боро
Nemačka kompanija Continental automotive Serbia, dobila je skoro 28 miliona evra državne pomoći kao podsticaj za zapošljavanje 500 radnika u fabrici za proizvodnju automobilske elektronike u Novom Sadu. To znači da država po radnom mestu plaća 56.000 evra, što je jedna od najvećih subvencija koje je Srbija dala po radniku. Zašto Politika ovo ne objavi? Ovo je agencijska vest, nije nikakva tajna, država Srbija stoji iza toga. Zašto se ovo krije? Zar ovo nije za hvalu?
Cristal Maiden
Шта је за хвалу ? Да отима од сиромашних и да даје богатима ? 56000 евра ј по ранику је бар 5-6 година бесплатног рада за инвсетитора , који сви плаћамо кроз порез . Супер је тај капитализам , слободно тржиште , конкуренција и тако то , само је то једна велика окупациона лаж

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja