Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAROBLjENICI APRILSKOG RATA (12)

Druženje sa Jevrejinom spaslo Dragutinov život

Izuzetno cenim vaš plemeniti trud da oživite sećanja na ove hrabre ljude i nadam se da ću svojim svedočanstvom dati svoj mali doprinos. Ovim rečima, čitateljka „Politike” Vesna Radmilović, prokomentarisala je serijal našeg lista o zarobljenicima Aprilskog rata. Ova germanistkinja, koja je radila kao prevodilac, a takođe je autor četiri rečnika, ispričala je za naše čitaoce priču o svom ocu Dragutinu Milovanoviću (1912–1984), konjičkom poručniku Jugoslovenske kraljevske vojske koji je takođe iskusio zatočeništvo u nemačkim logorima.

„Moj otac Dragutin je završio Vojnu akademiju Kraljevine Jugoslavije. U okolini Zrenjanina, tadašnjeg Bečkereka, zarobljen je 1941. u Aprilskom ratu kao aktivni konjički poručnik, i tom prilikom je konj koga je jahao smrtno pogođen. Jedino što je oca u zarobljeništvu održavalo u životu bila su pisma njegove verenice, moje majke Bosanke Petrović koja ga je čekala četiri godine da se vrati iz logora. Upoznali su se na Božićnom balu 1941. u Leskovcu”, navodi Vesna Radmilović.

Želeći da se priključi pokretu otpora, otac je prilikom transporta za logor pokušao da pobegne. Ipak, okupatori su ga stigli i ponovo ubacili u voz za Nemačku.

„Nisu ih poslali na selo (na prinudni rad), nego u ratni logor, jer su se po dolasku pozvali na Ženevsku konvenciju. Osim aktivnih, u zarobljeništvu je bilo i rezervnih oficira koji su predstavljali cvet inteligencije ondašnje Jugoslavije, od Milana Bartoša i Milana Bogdanovića do pisca ’Srpske trilogije’ Stevana Jakovljevića i drugih. Pošto su se stalno bunili i bežali, nekad i organizovano, smestili su ih u straflagere – kažnjeničke logore – i stalno ih premeštali po celoj Nemačkoj. U logoru u kojem je boravio moj otac postojala je biblioteka. Zarobljenici su mogli da čitaju knjige na nemačkom koji je Dragutin, uz ruski, govorio. Moja majka se odmah po njegovom zarobljavanju zaposlila kod Crvenog krsta da bi mu slala pakete sa hranom u koje mu je stavljala sitno ispisane cedulje o aktuelnim događajima u Jugoslaviji”, kaže Vesna Radmilović.

Prema njenim rečima, otac i njegovi saborci su se noću provlačili kroz žicu logora i iz trapa uzimali krompire koje bi potom pekli na peći. Inače, pokušaj bekstva iz voza Dragutin je tri puta ponovio i u logoru, ali je svaki put bio uhvaćen i stavljen pred vod za streljanje.

„Moram da naglasim da je komandant logora, kojem nažalost ne znam ime, odbijao naređenja da strelja begunce. Moj otac je po kazni takođe bio i u samici površine metar sa metar, u kojoj je mogao samo da stoji. Zbog svega toga je posle oslobođenja pomilovan na suđenju u Beogradu”, ističe Vesna Radmilović.

Iz zarobljeničkih dana Dragutina Milovanovića, važno mesto zauzima priča o njegovom druženju sa Jevrejinom Stevanom Frajtom, sinom vlasnika Muzičkog magazina u Beogradu. Milovanović i Frajt su bili drugari iz klase na Vojnoj akademiji, a zajedno su dopali i zarobljeništva. Dragutinov iskaz pred logorskom upravom da mu je Frajt navodno brat od tetke uslovio je blagonakloniji tretman za Jevrejina. Kada su krajem rata saveznici bombardovali logor, Frajt mu se odužio, tako što je Milovanovića nagovorio da ostanu u krevetu i čitaju.

„Tako mu je spasao život, jer su ostali zarobljenici, koji su pobegli u skloništa, poginuli. Svake godine posle rata dobijali smo najlepše čestitke od čika Frajta, ali nažalost on i Dragutin se nikada nisu videli, jer im je bilo suviše teško da se sastanu i prisećaju. Samo su se dopisivali i čuli telefonom. Moj otac je, inače, govoreći o ratnim danima, pričao kako je više cenio ponašanje nemačkih vojnika od engleskih, koji su ih oslobodili i ostavili da umru od gladi. Posle rata, zarobljenicima je trebalo nekoliko meseci da pronađu transport za otadžbinu i konačno su 20. marta 1945. stigli u Beograd”, zaključuje Vesna Radmilović.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Марко Латиновић
Имали сте врло необичног оца! После толико стрељања (срећом неуспјешних) у њемачким логорима Ваш отац је ипак цијенио њемачке војнике више од енглеских који су га ослободили!? Кажете да је по повратку у Београд Ваш отац суђен !? Зашто? Помилован јер су га Нијемци прије тога чували у просторији 1х1м!? Мој отац провео је рат у њемачком заробљеништву, ослободиле су га "Монтгомеријеве пустињске лисице" и вратио се у Југославију у енглеској униформи. Признат му чин резервног поручника.
Amer
Moji dedovi Stanko i Milan dopali su zarobljenistva njemackog aprila 1941 poslije izdaje oficirskog kadra kraljevske vojske,prebaceni vozom preko Rumunije,madjarske gdje je na njihov voz zakacena kompozicija sa Jevrejima koje je u to vrijeme Valenberg pokusavao spasiti,mnoge je spasio ali nazalost mnogi su zavrsili u nacistickim logorima.Oba moja deda su oslobodjeni od strane USA armije koja je u Njemacku usla sa sjevera.Imali su strasna svjedocanstva o zlocinima nad Jevrejima ..........
Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Стеван Јаковљевић и Др. Милан Бартош су стигли у тај логор у Немачкој из заробљеничког логора у Италији, Cortemagiore.
Dušan Dule
Lep teks, bilo bi lepo što više ovakvih takstova izbacivati, pozdrav za autora....

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.